Пази стално на своје учење
„Пази стално на себе и на своје учење. Остани при томе, јер чинећи ово спасићеш себе и оне који те слушају“ (1. Тимотеју 4:16, НС).
1. Зашто ово није време да попустимо у нашем делу проповедања Царства?
ЈЕХОВА сада убрзава скупљање људи сличних овцама. Према томе, ово за његове слуге сигурно није време да попусте у делу објављивања Царства и прављења ученика (Исаија 60:8, 22; Матеј 24:14; 28:19, 20). Ми би требали да поступамо у сагласности са духом, који у наше време долази до изражаја кроз Божје деловање. Што се крај више приближава, ми ћемо све чешће да посећујемо наше ближње. Да, повећаном делатношћу сведочења многих нових објавитеља и пионира уноси се живост на њиву света. И ово радосно скупљање ће још да се убрза (Исаија 60:11; упореди Псалам 126:5, 6).
2. а) Са ког извора енергије можемо да црпимо потребну снагу према Исаији 40:28-31 да би привели крају дело проповедања? б) Који добар разлог имамо да данас поклонимо посебну пажњу квалитету наше службе проповедања?
2 Уместо да подлегнемо осећају ’умора’, јер су извесна подручја чешће обрађена, требали би да спознамо нужност, и молимо Јехову за потребну „динамичку снагу“, да завршимо то дело (Исаија 40:28-31; 1. Јованова 5:14). Тачно је да су већ скупљени милиони људи који припадају „великом мноштву народа“ „других оваца“. Али то са чиме смо раније успешно помагали извесним особама можда није више ефикасно за оне који су још увек у нашем подручју (Откривење 7:9, 10; Јован 10:16). Због тога морамо да поклонимо нарочиту пажњу квалитету наше службе проповедања.
3. Како можемо да будемо испуњени са новим одушевљењем?
3 Са обновљеном одлучношћу би требали да се концентришемо на то да још делотворније поступамо. На тај начин можемо да будемо испуњени новим одушевљењем за нашу службу. Али како то може да се постигне? Тако што ћемо ’стално да пазимо на себе и на своје учење’, и да нашу службу проповедања не спроводимо једноставно на рутински начин (1. Тимотеју 4:16). Наше усне не смеју да доприносе само површинску „жртву хвале“ (Јеврејима 13:15). На нашем послу би требали спретно да поступамо (Приче Соломунове 22:29). Да, спретна обрада нашег подручја је неминовна. Овде наводимо неколико аспеката наше службе проповедања на које морамо ’стално да пазимо’.
Како се ствара „ново“ подручје
4. На који начин можемо у оквиру нашег скупштинског подручја да створимо „ново“ подручје?
4 Осмотримо ту ствар са практичне тачке гледишта. У многим местима нема више новог или ретко обрађеног подручја. Дакле, зашто не би створили „ново“ подручје у скупштинској додели рада? На који начин? Па, ако чешће проповедамо, ми се не можемо понашати тако, као да још никад нисмо били на дотичним вратима. Ми не можемо само да кажемо нешто што уобичајено говоримо на вратима. Вероватно ће нас домаћин без даљњега одмах препознати, пошто смо већ више пута обрадили подручје. Књига Разговори на темељу Писма садржи преко 40 увода, које можемо да употребимо у нашој служби проповедања. Треба добро да их запамтимо и да их повежемо са актуелним догађајима, који су интересантни за околину, тако да би имали нешто ново и делотворно да кажемо. Уместо да због наших чешћих посета заузимамо извињавајући став, требали би да будемо позитивно оријентисани и да добрим представљањем из нашег подручја направимо једно „ново“ подручје. Али да ли ће то помоћи ако су станари нељубазни?
5. а) Како би раније непријатељско држање станара могли да окренемо у нашу корист? б) Шта се према твом искуству показало добро? в) Зашто је слушање и искрена похвала од помоћи?
5 То што знаш какав је став станар имао последњи пут, могло би те навести да приликом поновне посете очекујеш негативан исход. Али зашто то знање не би искористио? Како? Тако што би можда неприметно наговестио разговор који си приликом прве посете водио и онда наставио са њим. Могао би да кажеш: „Добро јутро, господине Јанковићу!“ и ако сматраш да је погодно, да га питаш за његово здравље. Тада би могао да кажеш: „Прошле недеље сте споменули да вам ваша црква нуди све што вам је потребно и да чак и ви учествујете у цркви. Као ваш сусед који религију озбиљно схвата, хтео бих да вас питам, шта ваша црква каже о изгледима за преживљење у овом атомском времену?“ Тада пружи прилику станару да се изјасни. Похвали га, уколико је на месту. Ако га слушаш и хвалиш, можда ће се његово држање променити. Људи су често сагласни са следећом посетом ако и они дођу до речи. Наравно, твоју вест мораш да прилагодиш ономе што станар каже.
6. а) Како можемо да помогнемо саговорнику да нас редовно очекује? б) Које би изјаве могле да буду значајна помоћ за нас? в) Шта се у твом подручју показало добро?
6 Твојим изјавама можеш да припремиш станара на твоје редовне посете. Покушај на пример да кажеш: „Добар дан, госпођо Марковић! Приликом наших данашњих посета разговарамо са нашим суседима о...“ Или би могао да кажеш: „Добро јутро! Поново смо у нашој редовној недељној посети. Драго ми је да вас поново видим. Ваши суседи су се радовали новој теми о којој разговарамо овом приликом.“ И тако настави даље разговор. На тај начин ће подручје и за тебе постати „ново“. Можда је у твојој околини уобичајено друго формулисање, али наведени примери би требали да ти посредују извесне идеје. Зашто не направити најбоље из те ситуације, што би било и теби од користи?
7. а) Како неки Сведоци приликом одласка припремају саговорника за следећу посету? б) Шта се у овом погледу показало добро у твом подручју?
7 Да би станара припремили на следећу посету, неки Сведоци завршавају разговор на следећи начин: „Радује нас да се ускоро опет видимо.“ И с тим они успевају. Са онима који су се можда мало устезали у разговору са тобом, могао би да кажеш: „Радовао ме је наш разговор. Ви сте изнели добре мисли. Истина наш разговор нас је коштао пар минута, али се бар није радило о лошим вестима, које можемо да чујемо у свако време. Стварно је било занимљиво.“ Несумњиво, ти ћеш пронаћи још и друге згодне могућности да би водио разговоре. У сваком случају, настој да са позитивним изјавама, добрим представљањем и љубазношћу допринесеш томе да се људи у подручју не љуте на наше редовне посете.
Поднеси темељно сведочанство
8, 9. Који се предлози дају да нам помогну у темељном тражењу оних, ’који су достојни’?
8 Нешто друго на шта треба да пазимо и шта нам помаже да сачувамо наше одушевљење, јесте темељно тражење особа, ’које су достојне’ (Дела апостолска 8:25; 20:24). На пример, један брат би могао да пита за домаћина куће, ако се преко викенда или увече на вратима појави жена или дете. Са женом смо вероватно већ чешће говорили. Тако би могли у разговору са породичним поглаваром да започнемо нови разговор са том породицом. Имали би могућност да усредсредимо нашу вест на мужа, говорећи као на пример: „Да ли према вашем мишљењу постоји гаранција, да ваша породица може да гледа у сусрет срећној будућности?“ Или: „Осмотрите, молим вас, како Библија може да нам помогне, да унапређујемо јединство породице.“ Похвали га за евентуално добро изречену мисао.
9 Други начин да се пронађе „ново“ подручје је да се успостави контакт са осталим припадницима породице, који живе под истим кровом – са бабом, сестрићем или рођаком који још иде у школу, или са снајом која током недеље ради. Такође се показало да је корисно ако се пази колико струјомера или поштанских сандучића има у кући. Можда се може препознати да је у подруму или под поткровљем уређен један стан или неки други део куће реновиран и издат под кирију. Покушај да са тим станарима успоставиш контакт – било то да су студенти, неожењени радници, удовице или други. На тај начин се може „растегнути“ постојеће подручје.
10. Које су даљње могућности да „проширимо“ наше подручје за службу од куће до куће, и како су неки поступили да би нашли ноћне раднике?
10 Једна даљња могућност да се „прошири“ подручје за службу од куће до куће би била, ако би га једно извесно време оставили да почива и учествовали на другим гранама наше службе проповедања. Ради промене, ми би могли да обрадимо подручје са понудом једног бесплатног библијског студија. Неке особе које нису код куће, када их тражимо, могу се наћи у њиховој радњи или на радном месту. И давање сведочанства у пословним четвртима може да буде врло успешно. До неких од тих људи се може стићи сведочењем на улици у погодније, продуктивније време. У Канади су пионири постигли добре резултате, тако што су у касне вечери посећивали службенике на ноћним бензинским пумпама, нон-стоп продавницама и хотелима, јер продавци и портири у то време немају тако пуно посла и често се радују нечему за читање. Наравно да би посебно сесте требале да избегавају одређена подручја у касним сатима.
11. а) Шта неки Сведоци чине ако приликом прве посете многи нису код куће? б) Како се марљиво напрезање у вези НК-адреса одражава на наше подручје и на резултате наше службе проповедања?
11 Како је са онима које не налазимо код куће? Овде би такође требали да будемо темељни. Неки Сведоци одмах прегледају своју делатност од врата до врата у брижљивим забелешкама од куће до куће и још истог дана опет иду тамо где никога није било код куће. Често су се станари у међувремену вратили или су се пробудили они радници што раде у сменама. У многим подручјима преко дана 50 процената људи а можда и више нису код куће. Дакле, ми би величину једног таквог подручја у одређеној мери могли да удвостручимо, уколико би покушавали тако дуго док некога не нађемо код куће. Пионири и искусни објавитељи потврђују, да марљивост у раду са такозваним НК-адресама често доноси боље резултате него прва обрада подручја. Ако уважимо овај аспекат наше службе проповедања, то ће нам вероватно донети многе благослове (Приче Соломунове 10:22).
Они који негодују
12. Како би требали да реагујемо, ако неко негодује и каже да пречесто долазимо? Зашто?
12 Шта би могли да одговоримо ако се неко жали и каже, да пречесто долазимо? Пре свега морамо показати разумевање (Матеј 7:12). У очима једне такве особе ми се прерано појављујемо. Ипак би требали да имамо на уму да су нам годинама раније казали: „Па били сте тек прошле недеље овде“, иако смо зна ли да је од наше последње посете прошло већ шест месеци или и више. Уосталом, управо честим посетама може да се распламти интерес. У Гваделупу је један човек који је потрчао за једним Јеховиним сведоком рекао: „Сада сам вас већ недељама посматрао. Обично ја не слушам Сведоке. Али сада би хтео једном да знам, зашто ви тако често посећујете људе.“ Резултат је био један нови библијски студиј.
13, 14. Како се понашају наша браћа у вери ако домаћин негодује?
13 Нека браћа љубазно спомињу тачан датум њихове последње посете и нуде најновије часописе, при чему јасно дају до знања да се у њима ради о другим чланцима. Ако нам успе да код таквих станара наставимо разговор и зађемо у појединости, тада би могли да укажемо да су они од наше последње посете добили вероватно многе новине и часописе, који нису увек садржавали добре вести. Можемо да изјавимо да преносимо једну добру вест и да не желимо дуго да се задржимо. Али ако је домаћин у послу, могли би да кажемо: „Ако сам сада дошао у непогодно време, можда би могли да поразговарамо приликом моје следеће посете за отприлике седам дана.“
14 Шта би могли још да кажемо? То зависи од тога како је домаћин настројен и од тога што се сматра пристојно тамо где живимо. Једна сестра из Јапана објашњава наше честе посете на следећи начин: „Телевизијске вести више пута извештавају о правцу у ком се креће један тајфун и често понављају ту вест у корист оних који су можда пропустили претходну емисију. То је зато, јер је живот у питању. Што се више приближава олуја утолико ће чешће бити најављена. Пошто се олуја Армагедона приближава, мора се што је чешће могуће објављивати упозоравајућа вест за спасење људи.“ Наравно да би ми тако нешто казали са љубазношћу и са свом искреношћу, при чему се надамо да ћемо допрети до срца слушалаца.
Како превазићи равнодушност
15. а) Који се изазов повећава, док све чешће обрађујемо наше подручје? б) Зашто су неки људи равнодушни?
15 Док ми све чешће посећујемо људе, морамо рачунати са све већом равнодушношћу. Али ако испитамо различите случајеве равнодушности, тада ћемо на наше охрабрење установити да је још увек могуће да достигнемо срце неких људи. Можда је њихова равнодушност због њиховог разочарења или безнадежности. Можда не налазе излаз из садашње светске ситуације па намеравају да изживе свој живот на најбољи начин. Други негодују што се религиозне вође мешају у политику, да су окривљени због неморалних поступака и да не заузимају одлучан став према полном неморалу. Такви људи су разочарани и живе само за данас.
16. Како би могло да се допре до срца равнодушне особе?
16 Нама је познато да су се ране хришћанске слуге сусретале са истим ставом и да су изашле на крај са њим; јер као што је познато неки су људи тада говорили: „Пустите нас да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети“ (1. Коринћанима 15:32). Дакле, и ми располажемо са објашњењем које требају такве особе. Али како можемо да допремо до њиховог срца? Једна могућност је да тренутно као прво склонимо нашу библијску литературу и то да они примете. Онда би им могли поставити добро смишљено питање, као на пример: „Да ли по вашем мишљењу постоји решење данашњих проблема? Да ли је то само зато што већина људи још није нашла решење? Мислите ли да би требали да задржимо позитиван став па да и даље тражимо?“ Другима би могли да кажемо: „Сигурно и ви мислите да је боље да имамо наду, него да све сматрамо безизлазним. Чему се ви надате у будућности?“ Такође би могли да питамо: „Шта ви сматрате да је највећа препрека за интернационално јединство и светски мир?“ Другима опет можемо да поставимо питање: „Верујете ли да се то што сте рекли односи на све религије?“ Оваква питања у већини случајева обично подстичу саговорника да изнесе своје гледиште. Ако то чине, треба стварно да их слушамо. Да, допусти им да излију своје срце. Многи ’уздишу и стењу због свих одвратности које се данас чине’ (Језекиљ 9:4).
17. Како би наше публикације могле да буду интересантне за неке особе, чак ако би и тврдиле да немају интереса?
17 Друга могућност да се преброди равнодушност је да се запамти изјава или приговор саговорника, а онда га поново посети са часописом или са неком другом публикацијом Куле стражаре у којој је та тема обрађена. Као следеће, ту би могло да се ради о некој нерелигиозној теми, на пример, чланку о изненадној смрти детета или о изумирању шуме. Објасни, да си размишљао о томе што га је интересовало и да си се сетио овог чланка. Укажи тада на кључне мисли. Једна жена која је управо одбила нашу литературу, после само неколико секунди је узела часописе. Зашто? Зато што ју је Сведок упитао, да ли зна да се годишње изврши 55 милиона абортуса. Запрепашћена од тога, замолила је за часопис који о томе извештава.
Довршавање дела
18, 19. а) На шта још треба ’да пазимо’ у току наше службе проповедања? б) Које предрасуде неки износе о нама и нашем веровању, и шта можемо на то да одговоримо?
18 Пре свега морамо имати стрпљења са људима. Причај полако и са топлином. Испољавај љубав и љубазност (Галатима 5:22, 23). Пре него што одеш до следећих врата, требао би да размислиш шта се управо одиграло, да би пронашао шта би могао боље да учиниш. Буди пун разумевања, јер многи људи имају погрешно схватање о Јеховиним сведоцима. Можда чак кажу: „Ви се повлачите од политичких и државних обавеза.“ „Ви одбијате војну службу.“ Или: „Ви растављате породице.“ Али сличан став је свет заузео према нашој браћи у вери из првог века. Покажи то интересенту можда уз помоћ цитата из књиге Разговори под темом „Неутралност“.
19 С обзиром на прве хришћане, историчар, Вил Дјурант је писао: „Једном хришћанину је религија била нешто што са политичким друштвом није имало никакве везе и била је узвишена далеко изнад њега; он је веровао да је највишу верност подложности дуговао Христу а не Цезару. ... Одвраћање хришћана од свега земаљског, паганину је изгледало као бег од грађанских обавеза, као слабљење снаге живота и воље. Тертулијан је саветовао хришћанима да одбијају војну службу. ... Хришћани су били подстицани од њихових вођа да избегавају нехришћане, да буду удаљени од њихових свечаних забава, јер су биле варварске и да не наступају у њиховом позоришту као каљузи неморала. ... правом хришћанству је приговорено да се (обраћењем) дели домаћинство“ (Светска царства вере, 2. књига, 5. поглавље, страна 212).
20, 21. а) У шта треба да будемо сигурни када људи не желе да слушају? б) Зашто да „не попустимо“, него да и даље вршимо наше изванредно дело објављивања Царства?
20 Неки нас људи неће слушати, без обзира шта говоримо. Али то треба да буде из разлога што они одбијају вест о Царству а не због квалитета наших понуда у служби проповедања (Лука 10:8-11; Дела апостолска 17:32; Језекиљ 3:17-19). Ми треба да учинимо наше најбоље уз Божју помоћ и Јехова ће се побринути да се дело приведе крају. (Упореди Филипљанима 1:6).
21 Зато буди потпуно сигуран и надаље буди ’богато запослен у делу Господњем, пошто знаш да твој мукотрпни посао неће бити узалудан’ (1. Коринћанима 15:58). „Пази стално на себе и на своје учење. Остани при томе, јер чинећи ово спасићеш себе и оне који те слушају“ (1. Тимотеју 4:16, НС). Пре свега, „добро чинити да нам се не досади; јер ћемо у своје вријеме пожњети ако се не уморимо“ (Галатима 6:9).
Можеш ли да се сетиш?
◻ Како може да се сачува позитиван став у једном често обрађеном подручју?
◻ Како можемо још темељније да тражимо оне ’који су достојни’?
◻ Како можемо да се понашамо код оних особа које се жале да долазимо пречесто?
◻ На који начин можемо да изађемо на крај са изазовом све веће равнодушности?
◻ Шта ће побољшати квалитет наше службе проповедања?
[Оквир на 24. страни]
АКО СЕ ПОДРУЧЈЕ ЧЕШЋЕ ОБРАЂУЈЕ, ТАДА
„пази стално“ на
◻ позитивне уводе и понуде,
◻ темељно тражење оних ’који су достојни’,
◻ стрпљиво понашање код особа које негодују,
◻ спремност да превазиђеш изазов равнодушности и неспоразума.