Благослови и у „повољно време и у тешко време“ (2. Тим. 4:2)

ОД КРАЈА 1990-их наовамо, у Грузији је забележен невероватан пораст броја објавитеља и заинтересованих особа. На пример, 1998. године је Спомен-свечаности присуствовало чак 32 409 особа!

Међутим, многи објавитељи, укључујући и старешине, били су релативно нови и нису имали искуства. Зато им је била преко потребна обука, коју су убрзо и добили.

Јеховина организација пружа подршку

Арно и Соња Тунглер, брачни пар који је завршио ванредни разред школе Галад у Немачкој, у марту 1998. послат је у Грузију. Те исте године је Водеће тело одобрило да се у Грузији оснује Бетел, који ће надгледати подружница у Русији.

Одбор земље је убрзо почео да надгледа дело проповедања. Након што је наше дело регистровано у Грузији, библијска литература је стизала директно из подружнице у Немачкој. Законско признање је омогућило и куповину земљишта на којима ће се градити Дворане Краљевства и објекти подружнице.

Време је за обуку

Пошто је дело проповедања годинама било забрањено под совјетским режимом, многи објавитељи никада нису имали прилику да проповедају од куће до куће. Арно Тунглер прича: „Браћа су често сведочила на улицама, али нису имала навику да иду од куће до куће или да поново посећују заинтересоване особе.“

Давит Девидзе је у мају 1999. почео да ради у тек основаном Бетелу. Он каже: „Било је много посла и на подручју и у Бетелу. Знали смо теорију, али нисмо знали како да је спроведемо у дело. Зато смо пажљиво посматрали искусну браћу коју нам је послало Водеће тело и заиста смо много тога научили од њих.“

Браћа у Грузији су добила одличну обуку. Али они који су отишли тамо да би обучили браћу такође су много тога научили од тамошњих објавитеља (Посл. 27:17).

Није их било тешко заволети

Арно и Соња се са осмехом сећају срдачне добродошлице коју су им браћа приредила. Дала су све од себе да им помогну да се што лакше привикну на нове околности.

Соња о њиховој великодушности каже: „Брачни пар који је живео у близини доносио нам је изврсну храну. Једна сестра нас је често позивала у службу, упознала нас са осталима из скупштине и причала нам о грузинској култури. Друга сестра нас је стрпљиво учила грузинском језику.“

Ворен и Лесли Шуфелт, који су 1999. дошли из Канаде у Грузију, причају: „Браћа и сестре су нас одмах освојили својом топлином и пажњом. Никоме од њих, па ни младима, није био проблем да отворено покажу љубав према другима.“

Они који су се из иностранства преселили у Грузију нису се усредсредили на тешкоће, већ на дивне особине тамошњег народа. И они су се сами трудили да буду понизни и да покажу браћи колико их воле. Тако су их браћа веома брзо заволела.

Богобојазни људи прихватају истину

Током 1990-их, многи су прихватили истину. Само 1998. године су се крстиле 1 724 особе. Шта је подстакло све те Грузине да прихвате истину?

Тамази Библаја, који је годинама служио као покрајински надгледник, објашњава: „Људи овде од малих ногу уче да воле Бога. Зато свим срцем прихватају библијску истину.“

Давит Самхарадзе, који данас служи као инструктор у Школи за објавитеље Краљевства, каже: „Кад неко почне да проучава Библију, обично његови рођаци и комшије покушавају да га одговоре од тога. Међутим, често се деси да на крају и они сами почну да проучавају!“

Вест о Краљевству се проширила по целој земљи и подстакла је многе да промене свој живот. У априлу 1999, Спомен-свечаности је присуствовало чак 36 669 особа!

„Много је противника“

Апостол Павле је о делу проповедања у древном Ефесу написао: „Овде [ми се] пружила добра прилика за успешну службу, али много је противника“ (1. Кор. 16:9). Овим речима се одлично описује и ситуација у којој су се Сведоци у Грузији нашли 1999, свега неколико месеци након изузетно посећене Спомен-свечаности.

У августу те године су се чланови једне групе православних екстремиста, предвођени рашчињеним свештеником, Василијем Мкалавишвилијем, окупили у Тбилисију и јавно спалили нашу литературу. То је покренуло талас прогонства који је трајао четири године.

Неколико верских екстремиста је 17. октобра 1999. окупило руљу од око 200 људи и упало на састанак скупштине Глдани у Тбилисију. Дрвеним палицама и гвозденим крстовима су насрнули на присутне, наневши некима од њих тешке повреде.

Нажалост, нападачи нису ухапшени и напади на Сведоке су се наставили. Многи владини званичници, укључујући и председника Шеварднадзеа, јавно су осудили те нападе, али нису ништа конкретно предузели у вези с тим. Заправо, полиција би увек стигла тек након што би прошло доста времена од напада.

У том периоду је и Гурам Шарадзе, члан грузинског парламента, покренуо кампању против Сведока, лажно их оптуживши да су претња по друштво. Изгледало је као да је „повољно време“ за проповедање ствар прошлости.

Јеховина организација одговара на противљење

Јеховина организација је брзо реаговала како би помогла Сведоцима у Грузији. Браћа су добила смернице како да поступе уколико буду нападнута, као и подсетник на то због чега се прави хришћани повремено суочавају с прогонством (2. Тим. 3:12).

Осим тога, Јеховина организација је предузела и законске мере како би одбранила браћу на суду. Један брат који је служио у Правном одељењу у грузинској подружници, каже: „Током те четири године, поднели смо више од 800 жалби против екстремистичке групе Василија Мкалавишвилија. Тражили смо помоћ од власти и организација за заштиту људских права. Главно седиште Јеховиних сведока такође је дало све од себе да информише јавност о агресији над нашом браћом, али ни то није зауставило нападе.“a