2. Kraljevima
7 Tada Jelisej reče: „Slušajte Jehovinu reč.+ Ovako kaže Jehova: ’Sutra u ovo doba na samarijskim vratima jedna sea mera* finog brašna koštaće jedan sikal,* i dve sea mere ječma koštaće jedan sikal.‘“+ 2 Na to ađutant, na čiju se ruku kralj oslanjao,+ odgovori Božjem čoveku: „Čak i kad bi Jehova otvorio brane na nebesima,+ da li bi se to moglo dogoditi?“+ A on reče: „Videćeš to svojim očima,+ ali nećeš jesti.“+
3 Na gradskim vratima bila su četiri gubavca.+ Oni su rekli jedan drugom: „Zašto da sedimo ovde dok ne umremo? 4 Ako uđemo u grad, u gradu je glad pa ćemo tamo umreti.+ A ako ostanemo ovde, opet ćemo umreti. Zato hajde da odemo u sirijski logor. Ako nam poštede život, živećemo, a ako nas pogube, umrećemo.“+ 5 Tako su u sumrak ustali i pošli u sirijski logor. Kad su došli do logora videli su da u njemu nema nikoga.
6 Jehova je učinio da se u sirijskom logoru čuje+ tutnjava bojnih kola, konja i velike vojske,+ tako da su govorili jedan drugom: „Gle, kralj Izraela unajmio je protiv nas hetejske+ i egipatske+ kraljeve da udare na nas!“ 7 Tako su u sumrak ustali i pobegli,+ ostavivši svoje šatore, konje+ i magarce, sav logor kao što je bio. Pobegli su da bi spasli svoje duše.+
8 Kad su gubavci došli do logora, ušli su u jedan šator, jeli i pili, a onda su pokupili iz njega srebro, zlato i haljine, otišli i to sakrili. Zatim su se vratili, ušli u drugi šator, uzeli stvari iz njega, otišli i sakrili ih.+
9 Ali tada su rekli jedan drugom: „Nije dobro to što radimo. Danas je dan dobrih vesti.+ Ako budemo oklevali i čekali dok ne svane jutro, bićemo krivi.+ Zato sada hajde da idemo i javimo to na kraljevom dvoru.“ 10 Tako su otišli i pozvali gradske vratare+ i javili im: „Otišli smo u sirijski logor i tamo nije bilo nikoga niti se čuo ljudski glas. Ostali su samo privezani konji i magarci i šatori kao što su i bili.“+ 11 Tada su gradski vratari povikali i javili to na kraljevom dvoru.
12 Kralj je ustao usred noći i rekao svojim slugama:+ „Ja ću vam reći šta su nam Sirijci učinili.+ Oni dobro znaju da smo gladni+ i zato su otišli iz logora i sakrili se u polju,+ govoreći: ’Kad izađu iz grada, pohvataćemo ih žive i ući ćemo u grad.‘“ 13 Ali je jedan od njegovih slugu rekao: „Izaberi ljude koji će uzeti pet konja od onih što su još ostali u gradu.+ Jer gle, biće im isto kao i celom izraelskom mnoštvu što je ostalo, i kao celom izraelskom mnoštvu što je izginulo.+ Pošaljimo ih pa ćemo videti.“ 14 Tako su uzeli dvoja kola s konjima i kralj ih je poslao u sirijski logor i rekao: „Idite i izvidite šta se dešava.“ 15 Oni su išli za Sirijcima sve do Jordana, i gle, sav put je bio prekriven haljinama i stvarima+ koje su Sirijci u begu pobacali.+ Zatim su se glasnici vratili i javili to kralju.
16 Narod je izašao i opljačkao+ sirijski logor, tako da je jedna sea mera finog brašna koštala jedan sikal, i dve sea mere ječma koštale su jedan sikal, prema Jehovinoj reči.+ 17 Kralj je postavio onog ađutanta na čiju se ruku oslanjao+ da nadgleda gradska vrata, ali narod ga je izgazio+ na vratima tako da je umro, prema reči Božjeg čoveka+ koju je rekao kad je kralj došao kod njega. 18 Tako se ispunilo ono što je Božji čovek rekao kralju: „Sutra u ovo doba na samarijskim vratima dve sea mere ječma koštaće jedan sikal, i jedna sea mera finog brašna koštaće jedan sikal.“+ 19 Ali ađutant je odgovorio Božjem čoveku: „Čak i kad bi Jehova otvorio brane na nebesima, da li bi se moglo dogoditi to što kažeš?“+ A on je rekao: „Videćeš to svojim očima, ali nećeš jesti!“+ 20 To mu se i dogodilo,+ jer ga je narod izgazio+ na vratima tako da je umro.