Isaija

17 Objava protiv Damaska:+ „Gle, Damask više nije grad. Pretvorio se u gomilu ruševina, u razvaline koje se raspadaju.+ 2 Napušteni aroirski+ gradovi postali su mesto gde stada dolaze i leže i gde ih niko ne plaši.+ 3 U Jefremu više nema utvrđenog grada,+ a ni kraljevstva u Damasku.+ Sa onima koji preostanu iz Sirije biće kao sa slavom Izraelovih sinova“, govori Jehova nad vojskama.+

4 „Tog dana Jakovljeva slava biće ponižena,+ njegovo debelo telo smršaće.+ 5 Kad žetelac bude skupljao nepožnjeveno žito i kad bude žeo klasje,+ biće kao čovek koji pabirči klasje u refaimskoj dolini.+ 6 U Jakovu će ostati pabirak kao kad se otrese maslina: dve ili tri zrele masline na vrhu, četiri ili pet na rodnim granama“, govori Jehova, Izraelov Bog.+

7 Tog dana zemaljski čovek pogledaće svog Tvorca, upraviće oči na Svetog Boga Izraelovog.+ 8 Neće gledati na oltare,+ delo svojih ruku,+ neće gledati na ono što su njegovi prsti načinili, niti na obredna debla* ni na kadione stalke.+ 9 Tog dana njegovi utvrđeni gradovi biće kao napušteno mesto u šumi, kao grana koju su ostavili pred Izraelovim sinovima; biće pustoš.+ 10 Jer si zaboravio*+ Boga svog spasenja+ i nisi se setio Stene+ svoje tvrđave. Zato u svoje lepe rasadnike sadiš tuđe mladice. 11 Ti samo ograđuj svoj rasadnik danju, a ujutru se trudi da ti seme nikne, ali žetva će pobeći onog dana kada dođu bolest i neizlečive muke.+

12 Teško mnogim uskomešanim narodima, koji su se uzburkali kao što se more uzburka! Teško narodima koji huče kao što huče silne vode!+ 13 Huka naroda+ biće kao huka mnogih voda. Ali On će ih ukoriti,+ pa će oni pobeći daleko i biće gonjeni kao pleva na gori koju vetar raznosi i kao čičak što se u olujnom vetru kovitla.+ 14 A uveče, eto iznenadnog straha! Pre nego što svane, nema ih više.+ To je nasledstvo onih koji nas pljačkaju, to će snaći one koji nas plene.+