Marko

10 Odande je ustao i došao u granična područja Judeje i na onu stranu Jordana. Narod je opet došao k njemu, a on ih je opet poučavao, kao što je imao običaj.+ 2 Tada su mu prišli fariseji i da bi ga iskušali upitali su ga: „Da li čovek sme da se razvede od svoje žene iz bilo kog razloga?“+ 3 A on im je odgovorio: „Šta vam je zapovedio Mojsije?“ 4 Oni su rekli: „Mojsije je dozvolio mužu da napiše potvrdu o razvodu i da se razvede od žene.“+ 5 Isus im je rekao: „Zbog okorelosti vašeg srca+ napisao vam je tu zapovest. 6 Ali od početka stvaranja ’On ih je načinio kao muškarca i ženu.+ 7 Zato će čovek ostaviti svog oca i svoju majku, 8 i njih dvoje biće jedno telo.‘+ Tako nisu više dvoje, nego jedno telo. 9 Dakle, što je Bog sastavio,* čovek neka ne rastavlja.“+ 10 Kad su opet bili u kući,+ učenici su ga ispitivali o tome. 11 I on im je rekao: „Ko se razvede od svoje žene i oženi se drugom, čini preljubu+ prema prvoj. 12 I ako se žena razvede od muža pa se uda za drugoga, čini preljubu.“+

13 Ljudi su mu dovodili decu da ih dotakne, ali učenici su ih prekoravali.+ 14 Kad je Isus to video, naljutio se i rekao im: „Pustite decu da dolaze k meni. Ne branite im, jer takvima pripada Božje kraljevstvo.+ 15 Zaista, kažem vam, ko ne primi Božje kraljevstvo poput deteta, neće ući u njega.“+ 16 I uzeo je decu u krilo i blagosiljao ih, polažući ruke na njih.+

17 Kad je polazio na put, dotrčao je jedan čovek, pao pred njim na kolena i upitao ga: „Učitelju dobri, šta moram da radim da nasledim večni život?“+ 18 Isus mu reče: „Zašto me zoveš dobrim?+ Niko nije dobar, osim jednoga, Boga.+ 19 Zapovesti znaš: ’Ne ubij‘,+ ’Ne učini preljubu‘,+ ’Ne ukradi‘,+ ’Ne svedoči lažno‘,+ ’Ne varaj‘,+ ’Poštuj svog oca i svoju majku‘.“+ 20 A on mu reče: „Učitelju, svega se toga držim još od svoje mladosti.“ 21 Tada ga Isus pogleda i s naklonošću mu reče: „Jedno ti nedostaje: Idi, prodaj ono što imaš i novac daj siromašnima i imaćeš blago na nebu. Onda dođi i kreni za mnom.“+ 22 Ali on se rastužio na te reči i otišao žalostan, jer je imao velik imetak.+

23 Pogledavši uokolo, Isus je rekao svojim učenicima: „Kako će teško bogati+ ući u Božje kraljevstvo!“+ 24 Učenici su bili iznenađeni+ njegovim rečima. Zato im je Isus opet rekao: „Deco, kako je teško ući u Božje kraljevstvo! 25 Lakše je kamili da prođe kroz iglene uši nego bogatašu da uđe u Božje kraljevstvo.“+ 26 A oni su se još više začudili i upitali ga: „Ko se onda može spasti?“+ 27 Isus je pogledao u njih i rekao: „Ljudima je to nemoguće, ali Bogu nije. Bogu je sve moguće.“+ 28 Tada mu Petar reče: „Mi smo sve ostavili i pošli smo za tobom.“+ 29 Isus reče: „Zaista, kažem vam, niko nije ostavio kuću ili braću ili sestre ili majku ili oca ili decu ili njive radi mene i radi dobre vesti,+ 30 a da neće sada, u ovom vremenu, dobiti stostruko:+ i kuće i braću i sestre i majke i decu i njive, s progonstvima,+ a u poretku* koji dolazi večni život. 31 Ali, mnogi koji su prvi biće poslednji, a poslednji prvi.“+

32 Putovali su tako u Jerusalim, a Isus je išao ispred njih. Bili su zadivljeni, a oni koji su išli za njima bojali su se. Tada je opet uzeo dvanaestoricu na stranu i počeo da im govori o onome što treba da ga zadesi:+ 33 „Evo, idemo u Jerusalim. Sin čovečji biće predat svešteničkim glavarima i pismoznalcima, i oni će ga osuditi na smrt i predaće ga neznabošcima,+ 34 i rugaće mu se i pljuvaće ga i bičevaće ga i ubiće ga, a on će posle tri dana uskrsnuti.“+

35 Jakov i Jovan, dva Zevedejeva sina,+ prišli su mu i rekli: „Učitelju, hteli bismo da nam učiniš ono što zatražimo od tebe.“+ 36 On im reče: „Šta hoćete da vam učinim?“ 37 Oni mu rekoše: „Daj nam da u tvojoj slavi sednemo jedan s tvoje desne strane, a drugi s leve.“+ 38 Isus im reče: „Ne znate šta tražite. Možete li da pijete čašu koju ja pijem, ili da se krstite krštenjem kojim se ja krstim?“+ 39 Oni odgovoriše: „Možemo.“ Tada im Isus reče: „Čašu koju ja pijem pićete, i krštenjem kojim se ja krstim krstićete se.+ 40 Ali da sedite s moje desne i s moje leve strane, to ne mogu ja dati,+ nego to pripada onima kojima je pripremljeno.“

41 Kad su to čula ostala desetorica, naljutili su se na Jakova i Jovana.+ 42 Ali Isus ih je pozvao k sebi i rekao im: „Znate da oni koje smatraju vladarima gospodare narodima i velikaši ih drže pod svojom vlašću.+ 43 A među vama neka ne bude tako. Nego ko hoće da bude velik među vama, neka vam bude sluga,+ 44 i ko hoće da bude među vama prvi, neka bude svima rob.+ 45 Jer ni Sin čovečji nije došao da mu služe,+ nego da služi i da svoj život* da kao otkupninu+ za mnoge.“+

46 Došli su u Jerihon. I kad su on i njegovi učenici i mnogo naroda izlazili iz Jerihona, Vartimej (Timejev sin), slepi prosjak, sedeo je pored puta.+ 47 Kad je čuo da je to Isus Nazarećanin, povikao je: „Sine Davidov,+ Isuse, smiluj mi se!“+ 48 Mnogi su ga ućutkivali, ali on je još jače vikao: „Sine Davidov, smiluj mi se!“+ 49 Tada se Isus zaustavio i rekao: „Pozovite ga.“ I pozvali su slepog čoveka i rekli mu: „Budi hrabar! Ustani, zove te.“+ 50 On je zbacio sa sebe svoju haljinu, skočio i otišao k Isusu. 51 Tada ga Isus upita: „Šta hoćeš da ti učinim?“+ A slepi čovek odgovori: „Raboni,* učini da progledam.“+ 52 Isus mu reče: „Idi, vera te je tvoja izlečila.“+ I odmah je progledao+ i pošao putem za njim.+