1. Samuilova
1. Samuilova*
ili, prema grčkoj Septuaginti, PRVA KNJIGA O KRALJEVIMA
1 Bio je jedan čovek u Ramatajim-Sofimu+ u brdovitom području Jefrema+ koji se zvao Elkana,+ sin Jeroama, sina Elijuja,* sina Tova, Sufovog sina,+ iz Jefremovog plemena. 2 On je imao dve žene. Jedna se zvala Ana, a druga Fenina. Fenina je imala dece, a Ana nije.+ 3 Taj čovek je svake godine išao iz svog grada da se u Silomu pokloni+ Jehovi nad vojskama* i prinese mu žrtve.+ Tamo su dva Ilijeva sina, Ofnije i Fines,+ služili kao Jehovini sveštenici.+
4 Kada je Elkana prinosio žrtvu, on je svojoj ženi Fenini i svim njenim sinovima i kćerima davao više delova žrtve,+ 5 a Ani je davao samo jedan deo. Međutim, Anu je više voleo,+ iako ju je Jehova učinio nerotkinjom.+ 6 Njena suparnica ju je stalno vređala i uznemiravala+ zato što ju je Jehova učinio nerotkinjom. 7 Tako joj je činila svake godine,+ kad god bi išli u Jehovin dom.+ Toliko ju je vređala da je Ana plakala i ništa nije jela. 8 Elkana, njen muž, reče joj: „Ana, zašto plačeš? Zašto ne jedeš? I zašto ti je srce žalosno?+ Zar ti ja nisam bolji od deset sinova?“+
9 Nakon što su u Silomu jeli i pili, Ana je ustala, a sveštenik Ilije sedeo je na stolici kod dovratka Jehovinog hrama.+ 10 S tugom u srcu+ ona je počela da se moli Jehovi,+ mnogo plačući.+ 11 Zatim se zavetovala+ rečima: „Jehova nad vojskama, ako pogledaš na nevolju svoje robinje+ pa me se setiš+ i ako ne zaboraviš svoju robinju i daš muško dete svojoj robinji, ja ću ga dati tebi, Jehova, za sve dane njegovog života i britva neće preći preko njegove glave.“+
12 Dok se ona tako dugo molila+ pred Jehovom, Ilije je posmatrao njena usta. 13 Ana je govorila u svom srcu+ i samo su joj usne podrhtavale, ali joj se glas nije čuo. Zato je Ilije mislio da je pijana.+ 14 Ilije joj reče: „Dokle ćeš biti pijana?+ Otrezni se od svog vina.“ 15 A Ana mu odgovori: „Nisam pijana, gospodaru, nego sam veoma tužna.* Nisam pila ni vina ni opojnog pića, nego izlivam dušu svoju pred Jehovom.+ 16 Nemoj misliti da je tvoja robinja neka pokvarena+ žena. Ja sam zbog velike brige i muke govorila sve do sada.“+ 17 Tada joj Ilije reče: „Idi s mirom,+ i neka ti Izraelov Bog usliši molitvu koju si mu uputila.“+ 18 Ona reče: „Neka tvoja sluškinja nađe milost u tvojim očima.“+ Zatim je otišla svojim putem, jela+ je i lice joj više nije bilo zabrinuto.+
19 Ujutru su rano ustali i poklonili se pred Jehovom, a onda su se vratili i došli svojoj kući u Ramu.+ Elkana je legao+ sa svojom ženom Anom, i Jehova se setio Ane.+ 20 Posle godinu dana, Ana, koja je zatrudnela, rodila je sina i dala mu ime+ Samuilo, jer je rekla: „Izmolila+ sam ga od Jehove.“
21 Onda je Elkana otišao sa svim svojim domom da prinese Jehovi godišnju žrtvu+ i svoj zavetni prinos.+ 22 Ana nije otišla,+ jer je svom mužu rekla: „Kad dečak prestane da sisa,+ odvešću ga da se pokaže pred Jehovom i da doveka tamo ostane.“+ 23 Tada joj je Elkana, njen muž,+ rekao: „Učini kako ti je drago.+ Ostani kod kuće dok ne prestaneš da ga dojiš, i neka Jehova ispuni svoju reč.“+ Tako je žena ostala kod kuće i dojila svog sina, sve dok nije prestao da sisa.+
24 Kada je prestala da ga doji, povela ga je sa sobom i uzela trogodišnjeg junca, efu* brašna i veliki krčag vina.+ Zatim je ušla u Jehovin dom u Silomu,+ a dečak je bio s njom. 25 Tada su zaklali junca, a dečaka su odveli kod Ilija.+ 26 Onda je ona rekla: „Oprosti, gospodaru! Tako živa bila duša tvoja,+ gospodaru, ja sam žena koja je stajala s tobom na ovom mestu i molila se Jehovi.+ 27 Molila sam se za ovog dečaka, da mi Jehova usliši molitvu+ koju sam mu uputila.+ 28 Zato ga sada dajem Jehovi.+ Sve dane svog života neka bude posvećen Jehovi.“
Tu se Elkana poklonio Jehovi.+