10 Resfa, Ajina kći,+ uzela je kostret+ i prostrla je sebi na stenu, i ostala tu od početka žetve pa dok kiša s neba nije pala na njih.+ Pazila je da se danju ptice+ nebeske ne spuste na njih i da im se noću zveri+ poljske ne približe.

5 Zar sam ja odabrao da post bude dan u koji zemaljski čovek muči svoju dušu,+ savija glavu kao rogoz i prostire kostret i pepeo kao postelju?+ Zar to zovete postom i danom koji je po volji Jehovi?+