22 Jedna Feničanka iz tog kraja došla je i povikala: „Smiluj mi se, Gospode, Sine Davidov! Moja ćerka je opsednuta demonom i mnogo se muči.“+ 23 Ali on joj nije odgovorio ni reč. Zato su mu njegovi učenici prišli i zamolili ga: „Reci joj da ode jer ne prestaje da viče za nama.“ 24 On je na to rekao: „Poslat sam samo izgubljenim ovcama izraelskog naroda.“+ 25 Tada je žena prišla Isusu, poklonila mu se i rekla: „Gospode, pomozi mi!“ 26 On joj je odgovorio: „Nije u redu uzeti hleb od dece i baciti ga kučićima.“ 27 Ali ona mu je rekla: „Da, Gospode, ali kučići ipak jedu mrvice koje padaju sa stola njihovih gospodara.“+ 28 Tada joj je Isus rekao: „Ženo, velika je tvoja vera! Neka ti bude kako želiš.“ Istog časa ćerka joj je ozdravila.