Jestira
3 Posle tih događaja, kralj Asvir je uzdigao Amana,+ sina Amedate Agageja.+ Uzvisio ga je i postavio ga iznad svih drugih knezova* koji su bili s njim.+ 2 Sve kraljeve sluge koje su bile kod kraljevih vrata padale su na kolena i klanjale se licem do zemlje pred Amanom, jer je kralj tako naredio. Ali Mardohej pred njim nije padao na kolena niti mu se klanjao licem do zemlje. 3 Kraljeve sluge koje su bile kod kraljevih vrata govorile su Mardoheju: „Zašto ne slušaš kraljevu zapovest?“ 4 Tako su mu govorili iz dana u dan, ali on se nije obazirao na to. Zatim su to javili Amanu da vide da li će Mardoheju biti dozvoljeno+ da se i dalje tako ponaša, jer im je rekao da je Judejac.+
5 Kad je Aman video da Mardohej ne pada na kolena pred njim niti mu se klanja licem do zemlje, veoma se razgnevio.+ 6 Ali mislio je da nije dovoljno da ubije samo Mardoheja*, jer su mu rekli iz kog je naroda Mardohej. Zato je Aman počeo da traži način da istrebi sve Judejce koji su živeli u celom Asvirovom kraljevstvu, to jest ceo Mardohejev narod.
7 Prvog meseca, meseca nisana*, dvanaeste godine+ vladavine kralja Asvira, pred Amanom se bacao pur+ (to jest žreb) da se odredi dan i mesec kada će se to izvršiti i žreb je pao na dvanaesti mesec, to jest na adar*.+ 8 Posle toga je Aman rekao kralju Asviru: „U svim pokrajinama tvog kraljevstva+ ima jedan narod koji je rasut među drugim narodima.+ Njegovi zakoni su drugačiji od zakona svih ostalih naroda, a ne drži se ni kraljevih zakona. Zato nije dobro za kralja da ih pusti da tako nastave. 9 Ako je kralju po volji, neka se izda pisana naredba da se oni istrebe. Ja ću dati 10 000 talanata* srebra kraljevim službenicima da ih odnesu u kraljevu riznicu.*“
10 Tada je kralj skinuo svoj pečatni prsten+ s ruke i dao ga Amanu,+ sinu Amedate Agageja,+ neprijatelju Judejaca. 11 Kralj je rekao Amanu: „I srebro* i taj narod su tvoji, pa uradi s njima šta smatraš da je dobro.“ 12 Prvog meseca, trinaestog dana tog meseca, sazvani su kraljevi pisari.+ Oni su zapisali+ sve što je Aman naredio kraljevim satrapima*, namesnicima pokrajina i knezovima raznih naroda, svakoj pokrajini njenim pismom i svakom narodu njegovim jezikom. Sve je bilo napisano u ime kralja Asvira i zapečaćeno kraljevim pečatnim prstenom.+
13 Zatim su po glasnicima u sve kraljeve pokrajine poslata pisma s naredbom da se pobiju, istrebe i zatru svi Judejci, mladi i stari, deca i žene, u jednom danu, i to trinaestog dana dvanaestog meseca, to jest meseca adara,+ i da se zapleni njihova imovina.+ 14 Ono što je pisalo u tim pismima trebalo je da postane zakon u svim pokrajinama i da bude objavljeno svim narodima da bi bili spremni za taj dan. 15 Po kraljevoj naredbi glasnici su brzo krenuli na put.+ Zakon je bio izdat u tvrđavi* Susan*.+ Zatim su kralj i Aman seli da piju, a u gradu Susanu zavladala je pometnja.