Maskil. Asafov+ psalam.
78 Narode moj, slušaj moj zakon,
pažljivo slušaj moje reči.
2 Moja usta će govoriti izreke,
iznosiću zagonetke iz davnih vremena.+
3 Ono što smo čuli i saznali,
što su nam naši očevi pričali,+
4 nećemo kriti od naših potomaka.
Pričaćemo budućem naraštaju+
o Jehovinim slavnim delima i o njegovoj moći,+
o čudesnim delima koja je učinio.+
5 On je dao odredbu Jakovu,
postavio je zakon u Izraelu,
zapovedio je našim precima
da o tome govore svojoj deci,+
6 kako bi za to znao i budući naraštaj,
deca koja će se tek roditi,+
koja će o tome govoriti svojim potomcima.+
7 Tada će se oni uzdati u Boga
i neće zaboraviti Božja dela,+
nego će se držati njegovih zapovesti.+
8 Tada neće biti poput svojih predaka,
koji su bili tvrdoglavi i buntovni naraštaj,+
naraštaj čije je srce bilo prevrtljivo+
i koji nisu bili verni Bogu.
9 Ljudi iz Jefremovog plemena bili su naoružani lukom,
ali povukli su se u dan bitke.
10 Nisu se držali saveza s Bogom,+
nisu hteli da žive po njegovom zakonu.+
11 Zaboravili su šta je on činio,+
njegova čudesna dela koja su videli.+
12 Pred očima njihovih predaka činio je čuda+
u Egiptu, u soanskom kraju.+
13 Razdvojio je more i preveo ih na drugu stranu,
učinio je da vode stoje poput zida.+
14 Danju ih je vodio oblakom,
a noću svetlošću vatre.+
15 Rascepio je stene u pustinji,
napojio ih je vodom kao s dubokog izvora.+
16 Potoke je izveo iz stene
i vode su potekle kao reke.+
17 Ali oni su i dalje grešili protiv Svevišnjeg,
bunili su se protiv njega u pustinji.+
18 Prkosili su Bogu u svom srcu+
tražeći hranu za kojom su žudeli.
19 Gunđali su protiv Boga
i govorili: „Može li nam Bog postaviti trpezu u pustinji?“+
20 On je udario po steni
pa su potekle vode i navrli potoci.+
A oni su rekli: „Može li nam dati i hleba?
Može li svom narodu dati mesa?“+
21 Kad je Jehova to čuo, veoma se razgnevio.+
Vatra+ je sišla na Jakova,
Božji gnev je planuo na Izrael+
22 jer nisu verovali Bogu,+
nisu se uzdali u to da ih on može spasti.
23 A on je dao zapovest oblacima na nebu
i otvorio je nebeska vrata.
24 S neba im je dao manu za jelo,
davao im je nebesko žito.+
25 Ljudi su jeli hleb moćnih,+
davao im je toliko da su se nasitili.+
26 Podigao je na nebu istočni vetar
i svojom snagom je poslao južni vetar.+
27 Zasuo ih je mesom kao prašinom,
pticama kao peskom sa obale mora.
28 Pustio je da padaju usred njihovog logora,
svuda oko njihovih šatora.
29 A oni su jeli i halapljivo gutali.
Dao im je ono za čim su žudeli.+
30 Ali pre nego što su zadovoljili svoju pohlepu,
dok im je hrana još bila u ustima,
31 Bog se razgnevio na njih.+
Pobio je najsnažnije među njima,+
pogubio je izraelske mladiće.
32 Uprkos tome oni su još više grešili+
i nisu se uzdali u njegova čudesna dela.+
33 Zato im je okončao dane kao da su dah,+
godine su im iznenada okončane užasom.
34 Ali kad bi pogubio neke od njih, onda bi se obraćali njemu,+
vraćali bi se Bogu i tražili bi ga.
35 Setili bi se da je Bog njihova Stena,+
da je Svevišnji Bog njihov Otkupitelj.+
36 Ali hteli su da ga prevare svojim rečima,
njihov jezik je govorio laži.
37 Njihovo srce mu nije bilo odano,+
nisu bili verni savezu s njim.+
38 Ali on je bio milosrdan,+
opraštao im je prestupe i nije ih uništio.+
Mnogo puta je obuzdao svoj gnev+
i nije na njih izlio svu svoju srdžbu.
39 Setio bi se da su samo ljudi,+
vetar koji prođe i više se ne vraća.
40 Koliko su se puta bunili protiv njega u pustoši,+
nanosili mu bol u pustinji!+
41 Uvek iznova su iskušavali Boga,+
žalostili su Svetog Izraelovog Boga.
42 Nisu se sećali njegove moći,
dana kad ih je izbavio od protivnika.+
43 Zaboravili su kako je činio znakove u Egiptu+
i čuda u soanskom kraju,
44 kako je vodu u kanalima Nila pretvorio u krv,+
pa ljudi nisu mogli da piju iz svojih potoka.
45 Poslao je na Egipćane rojeve obada da ih ujedaju+
i žabe da im zadaju muke.+
46 Dao je njihovu letinu nezasitim skakavcima,
plod njihovog rada rojevima skakavaca.+
47 Grȁdom je uništio njihove vinograde+
i ledom njihove divlje smokve.
48 Poslao je grȁd na njihovu stoku+
i munje na njihova stada.
49 Izlio je na njih svoj žestoki gnev,
bes, srdžbu i nesreću,
poslao je čete anđela koji donose nevolju.
50 Dao je oduška svom gnevu.
Nije ih poštedeo smrti,
predao ih je pošasti.
51 Na kraju je pobio sve prvorođeno u Egiptu,+
prvence koji su se rodili u Hamovim šatorima.
52 Zatim je izveo svoj narod kao ovce+
i vodio ih kao stado kroz pustinju.
53 Vodio ih je i čuvao,
i oni se nisu bojali.+
More je progutalo njihove neprijatelje.+
54 Doveo ih je u svoju svetu zemlju,+
ovaj brdoviti kraj koji je osvojio svojom desnicom.+
55 Pred njima je isterao narode,+
mernim užem razdelio im je nasledstvo.+
Naselio je izraelska plemena u njihove domove.+
56 Ali oni su prkosili Svevišnjem Bogu i bunili se protiv njega,+
nisu obraćali pažnju na njegove opomene.+
57 Okrenuli su mu leđa i izneverili ga kao i njihovi preci,+
bili su nepouzdani poput nezategnutog luka.+
58 Vređali su ga svojim obrednim uzvišicama,+
i gnevili su ga svojim rezbarenim kipovima.+
59 Bog je to video i žestoko se razgnevio,+
pa je sasvim napustio Izrael.
60 Na kraju je napustio svoj šator u Silomu,+
šator u kom je prebivao među ljudima.+
61 Dopustio je da znak njegove moći
i uzvišenosti padne u ruke neprijatelja.+
62 Predao je svoj narod maču,+
žestoko se razgnevio na svoje vlasništvo.
63 Vatra je progutala njegove mladiće,
a njegovim devojkama nisu pevane svadbene pesme.
64 Njegovi sveštenici su pali od mača,+
a njihove udovice nisu zaplakale.+
65 Tada se Jehova prenuo kao iz sna,+
kao junak+ koji se budi nakon mnogo vina.
66 Naterao je u beg svoje protivnike,+
naneo im je večnu sramotu.
67 Odbacio je Josifove potomke,
nije izabrao Jefremovo pleme,
68 već je izabrao Judino pleme,+
goru Sion, koju voli.+
69 Učinio je svoje svetilište trajnim poput neba,+
poput zemlje koju je postavio da stoji večno.+
70 Izabrao je svog slugu Davida+
i odveo ga od ovčijih torova,+
71 od ovaca dojilica koje je čuvao,
pa ga je postavio da bude pastir nad Jakovom, njegovim narodom,+
i nad Izraelom, njegovim vlasništvom.+
72 On je čistog srca brinuo o njima kao pastir+
i vešto ih je vodio.+