Postanak
8 Zatim je Bog obratio pažnju na Noja*, na sve divlje životinje i sve domaće životinje koje su bile s njim u arci.+ Pustio je da nad zemljom duva vetar, pa su vode počele da se povlače. 2 Zatvorili su se izvori vodenog bezdana i nebeske brane, i kiša je prestala da pada s neba.+ 3 Vode su se postepeno povlačile sa zemlje. Nakon 150 dana nivo vode je znatno opao. 4 Sedmog meseca, sedamnaestog dana u mesecu, arka se zaustavila na brdima Ararata. 5 Vode su i dalje opadale do desetog meseca. Desetog meseca, prvog dana u mesecu, pojavili su se planinski vrhovi.+
6 Tako je Noje posle 40 dana otvorio prozor+ koji je napravio na arci. 7 Zatim je poslao gavrana, koji je odletao i doletao sve dok se zemlja nije osušila.
8 Kasnije je poslao golubicu da bi video da li su se vode povukle sa zemlje. 9 Ali golubica nije našla mesto gde bi sletela*, pa se vratila kod njega u arku jer su vode još uvek pokrivale celu zemlju.+ On je ispružio ruku, uzeo ju je i uneo u arku. 10 Onda je sačekao još sedam dana, pa je ponovo poslao golubicu iz arke. 11 Kad se golubica predveče vratila, video je da u kljunu nosi tek otkinut maslinov list. Tako je Noje saznao da su se vode povukle sa zemlje.+ 12 Sačekao je još sedam dana. Zatim je ponovo poslao golubicu, a ona mu se više nije vratila.
13 A do prvog dana prvog meseca 601. godine Nojevog života+ vode na zemlji su se povukle. Noje je skinuo deo krova na arci i video da se tlo suši. 14 Drugog meseca, dvadeset i sedmog dana u mesecu, zemlja je bila potpuno suva.
15 Tada je Bog rekao Noju: 16 „Izađi iz arke sa svojom ženom, svojim sinovima i ženama svojih sinova.+ 17 Izvedi sa sobom sve vrste životinja, svako stvorenje:+ leteća stvorenja, stoku i sve životinje koje gmižu. Neka budu plodni, neka se namnože i neka ih bude mnogo na zemlji.“+
18 Tada je Noje izašao iz arke sa svojim sinovima,+ svojom ženom i ženama svojih sinova. 19 Sva stvorenja, sve životinje koje gmižu i sva leteća stvorenja, sve što se miče po zemlji, izašlo je iz arke po svojim vrstama.+ 20 Noje je podigao oltar+ Jehovi i od svih čistih životinja i od svih čistih ptica+ prineo je na oltaru žrtve paljenice.+ 21 I Jehova je osetio ugodan* miris. Zato je Jehova rekao u svom srcu: „Nikad više neću prokleti zemlju+ zbog ljudi, zbog toga što im je srce sklono zlu od mladosti,+ niti ću ikad više uništiti sva živa bića kao što sam to sada učinio.+ 22 Dokle god bude zemlje, neće nestati ni setve ni žetve, ni hladnoće ni vrućine, ni leta ni zime, ni dana ni noći.“+