Jestira

9 Trinaestog dana dvanaestog meseca, to jest meseca adara*,+ kad je došlo vreme da se izvrši kraljeva naredba i njegov zakon,+ istog onog dana kad su se neprijatelji Judejaca nadali da će ih nadvladati, dogodilo se upravo suprotno – Judejci su porazili one koji su ih mrzeli.+ 2 Judejci su se okupili u svojim gradovima po svim pokrajinama kralja Asvira+ da se bore protiv onih koji su hteli da im nanesu zlo. Niko nije mogao da im se odupre, jer su ih se svi narodi plašili.+ 3 Svi knezovi pokrajina, satrapi*,+ namesnici i oni koji su obavljali kraljeve poslove pomagali su Judejcima, jer ih je obuzeo strah od Mardoheja. 4 Mardohej je postao uticajan+ na kraljevom dvoru i glas o njemu proširio se po svim pokrajinama, jer je postajao sve moćniji.

5 Judejci su pobili mačem sve svoje neprijatelje i uništili ih. Onima koji su ih mrzeli uradili su šta su hteli.+ 6 U tvrđavi* Susan*+ Judejci su pobili i pogubili 500 ljudi. 7 Ubili su i Farsandatu, Dalfina, Aspatu, 8 Poratu, Adaliju, Aridatu, 9 Farmastu, Arisaja, Aridaja i Vajezatu, 10 deset sinova Amana, Amedatinog sina, neprijatelja Judejaca.+ Njih su pobili, ali nisu uzeli ništa od njihove imovine.+

11 Kralju su još istog dana javili koliko je ljudi ubijeno u tvrđavi Susan.

12 Kralj je rekao kraljici Jestiri: „Judejci su u tvrđavi Susan pobili i uništili 500 ljudi i deset Amanovih sinova. A šta su tek učinili u ostalim kraljevim pokrajinama?+ Koja je sad tvoja molba? Biće ti ispunjena. I šta još želiš? Dobićeš.“ 13 Jestira je odgovorila: „Ako je kralju po volji,+ neka se Judejcima u Susanu dozvoli da i sutra postupe po današnjem zakonu,+ i neka deset Amanovih sinova bude obešeno na stub.“+ 14 Kralj je naredio da se tako učini. U Susanu je izdat zakon, i deset Amanovih sinova je obešeno.

15 Tako su se i četrnaestog dana meseca adara+ Judejci koji su bili u Susanu okupili i pobili još 300 ljudi, ali nisu uzeli ništa od njihove imovine.

16 I ostali Judejci u drugim kraljevim pokrajinama okupili su se i branili se.+ Pobili su 75 000 onih koji su ih mrzeli i tako su se oslobodili svojih neprijatelja.+ Ali nisu uzeli ništa od njihove imovine. 17 To je bilo trinaestog dana meseca adara. Četrnaestog dana tog meseca prestali su da se bore, odmarali su se, gostili i veselili.

18 Judejci koji su bili u Susanu okupili su se i branili se trinaestog+ i četrnaestog dana+ tog meseca, a petnaestog dana su prestali da se bore, odmarali su se, gostili i veselili. 19 Judejci koji su živeli po raznim mestima u drugim pokrajinama veselili su se i gostili četrnaestog dana meseca adara, slavili su+ i jedni drugima slali hranu na dar.+

20 Mardohej+ je zapisao te događaje i poslao pisma svim Judejcima po svim pokrajinama kralja Asvira, kako onima blizu tako i onima daleko. 21 Zapovedio im je da svake godine slave četrnaesti i petnaesti dan meseca adara 22 jer su se u te dane Judejci oslobodili svojih neprijatelja i jer se tog meseca njihova žalost pretvorila u radost i njihova tuga+ u slavlje. Ti dani su bili određeni da budu dani gozbe i veselja u kojima bi Judejci slali hranu jedni drugima i davali poklone siromašnima.

23 Judejci su se složili da svake godine slave te dane i čine ono što im je napisao Mardohej. 24 Jer je Aman,+ sin Amedate Agageja,+ neprijatelj svih Judejaca, skovao zaveru protiv Judejaca da ih istrebi,+ i naredio je da se baci pur,+ to jest žreb, da bi stvorio pometnju među njima i istrebio ih. 25 Ali kad je Jestira došla pred kralja, on je izdao pisanu zapovest:+ „Neka zla zavera koju je skovao protiv Judejaca+ padne na njegovu glavu.“ Tako su njega i njegove sinove obesili na stub.+ 26 Zato se ti dani zovu Purim, od reči pur*.+ Zbog svega onoga što je stajalo u tom pismu i što su u vezi s tim videli i doživeli, 27 Judejci su se obavezali da će oni, njihovi potomci i svi koji im se pridruže+ slaviti ta dva dana svake godine u za to određeno vreme, bez izuzetka, i izvršavati sve što je za njih bilo napisano. 28 Te dane ne smeju da zaborave i treba da ih slave iz naraštaja u naraštaj, u svakoj porodici, u svakoj pokrajini i u svakom gradu. Judejci ne smeju prestati da slave dane Purima niti se spomen na njih sme izgubiti među njihovim potomcima.

29 Zatim su se kraljica Jestira, Avihailova ćerka, i Judejac Mardohej pozvali na sva svoja ovlašćenja i pismeno potvrdili drugo pismo o Purimu. 30 On je poslao pisma svim Judejcima u 127 pokrajina+ Asvirovog kraljevstva,+ s porukom mira i istine. 31 Tim pismima se potvrđivalo da u određeno vreme treba da drže dane Purima – prema zapovesti Judejca Mardoheja i kraljice Jestire+ i u skladu sa onim na šta su Judejci obavezali sebe i svoje potomke+ – i da pritom treba da poste+ i mole se Bogu za pomoć.+ 32 Na Jestirinu zapovest, ovi propisi o Purimu+ bili su potvrđeni i to je bilo zapisano u knjigu.