Psalmi
Horovođi. Davidov psalam. Pesma.
139 Jehova, ti si proniknuo duboko u mene i poznaješ me.+
2 Ti znaš kad sedam i kad ustajem.+
Izdaleka raspoznaješ moje misli.+
5 S leđa i spreda ti me zaklanjaš,
stavio si svoju ruku na mene.
6 Tvoje znanje o meni toliko je ogromno da ga ne mogu shvatiti*,
toliko je visoko da ga ne mogu dokučiti.+
8 Kad bih se i na nebo popeo, ti bi bio tamo,
9 Kad bih odleteo na krilima zore
i nastanio se na obali najdaljeg mora,
10 i tamo bi me tvoja ruka vodila,
tvoja desnica bi me podržala.+
11 Kad bih rekao: „Tama će me sakriti“,
noć oko mene pretvorila bi se u svetlost.
12 Nikakva tama za tebe ne bi bila pretamna,
noć bi ti bila svetla kao dan.+
Tama je za tebe kao svetlost.+
14 Hvalim te, pun strahopoštovanja, što sam tako divno stvoren.+
Tvoja dela su divna,+
ja to dobro znam.
16 Tvoje oči su me videle dok sam još bio zametak.
Svi njegovi delovi bili su zapisani u tvojoj knjizi
prema danima njihovog nastanka.
Zapisani su kad još nije bilo nijednog.
17 Kako su mi dragocene tvoje misli, Bože!+
Kako je velik njihov broj!+
18 Kad bih pokušao da ih prebrojim, bilo bi ih više nego peska.+
Kad bih se probudio, u mislima bih još bio s tobom*.+
19 Bože, kad bi samo pogubio zle!+
Tada bi od mene otišli nasilnici*,
20 koji zlonamerno govore o tebi*.
Oni su ti protivnici, oni nedostojno spominju tvoje ime.+
23 Pronikni u mene, Bože, upoznaj moje srce.+
Ispitaj me i vidi moje nespokojne misli.+