Propovednik
3 Sve ima svoje vreme,
sve što se čini pod nebom ima svoje vreme:
2 vreme kad se rađa i vreme kad se umire,
vreme kad se sadi i vreme kad se čupa posađeno,
3 vreme kad se ubija i vreme kad se leči,
vreme kad se ruši i vreme kad se gradi,
4 vreme kad se plače i vreme kad se smeje,
vreme kad se tuguje i vreme kad se igra,
5 vreme kad se uklanja* kamenje i vreme kad se sakuplja kamenje,
vreme kad se grli i vreme kad se ne grli,
6 vreme kad se traži i vreme kad se miri s gubitkom,
vreme kad se čuva i vreme kad se odbacuje,
7 vreme kad se cepa+ i vreme kad se zašiva,
vreme kad se ćuti+ i vreme kad se govori,+
8 vreme kad se voli i vreme kad se mrzi,+
vreme za rat i vreme za mir.
9 Kakvu korist onaj ko radi ima od sveg svog truda?+ 10 Posmatrao sam posao koji je Bog dao ljudima da se njime bave. 11 Sve je učinio lepo* i u pravo vreme.+ Čak je ljudima u srce usadio svest o večnosti. Pa ipak, oni nikad neće u potpunosti* dokučiti dela koja pravi Bog čini.
12 Zaključio sam da za njih nema ničeg boljeg nego da se raduju i da čine dobro dokle god su živi,+ 13 i da svaki čovek treba da jede i pije i uživa u dobru od sveg svog truda. To je dar od Boga.+
14 Shvatio sam da će sve što pravi Bog čini trajati zauvek. Tome se ništa ne može dodati niti se išta može oduzeti. Pravi Bog to čini da bi ga se ljudi bojali.+
15 Ono što se sada događa, već se događalo, i ono što dolazi, već je i ranije bilo.+ Ali pravi Bog ostvariće ono za čim ljudi teže*.
16 Video sam pod suncem i ovo: tamo gde treba da bude pravda vlada zlo i gde treba da bude pravednost vlada zloba.+ 17 Rekao sam u svom srcu: „Pravi Bog će suditi i pravednima i zlima,+ jer kod njega svaka stvar i svako delo ima svoje vreme.“
18 Rekao sam u svom srcu i to da pravi Bog iskušava ljude kako bi uvideli da su poput životinja, 19 jer kakav je kraj ljudima, takav je kraj i životinjama – svima je isti kraj.+ Kako umiru oni, tako umiru i one. Svi imaju isti duh,+ tako da čovek nije bolji od životinje, jer je sve isprazno. 20 Svi idu na isto mesto.+ Svi su stvoreni od praha+ i svi se vraćaju u prah.+ 21 Ko zna da li duh ljudi odlazi gore i da li duh životinja odlazi dole, u zemlju?+ 22 I shvatio sam da za čoveka nema ničeg boljeg nego da uživa u svom radu,+ zato što mu je to nagrada. Jer ko može da mu pokaže šta će biti kad njega više ne bude?+