Dela apostolska

8 Savle je odobravao Stefanovo ubistvo.+

Tog dana je počelo veliko progonstvo skupštine u Jerusalimu, pa su se svi osim apostola rasuli po Judeji i Samariji.+ 2 Pobožni ljudi su sahranili Stefana i mnogo su plakali za njim. 3 A Savle je žestoko progonio skupštinu. Upadao je u kuće i silom je odvodio i muškarce i žene u zatvor.+

4 Ali učenici koji su se rasuli po drugim krajevima objavljivali su dobru vest, Božju reč, svuda kuda su prolazili.+ 5 Tako je Filip otišao u grad Samariju*+ i tamo počeo da propoveda o Hristu. 6 Kad je narod čuo Filipa i video čuda koja je činio, svi su s velikom pažnjom slušali ono što im je govorio. 7 Naime, mnogi ljudi su bili opsednuti nečistim duhovima, i oni su izlazili iz njih vičući na sav glas.+ Mnogi paralizovani i hromi su takođe bili izlečeni. 8 Tako je zavladala velika radost u tom gradu.

9 Tamo je živeo čovek koji se zvao Simon. On se bavio magijom i govorio je za sebe da je veliki čovek, a narod u Samariji mu se divio. 10 I svi, od najmanjeg do najvećeg, slušali su ga pažljivo i govorili: „U ovom čoveku je velika Božja sila.“ 11 Poštovali su ga jer je već duže vreme izazivao njihovo divljenje svojim magijskim umećem. 12 Ali kad su poverovali Filipu, koji je objavljivao dobru vest o Božjem Kraljevstvu+ i o imenu Isusa Hrista, krštavali su se i muškarci i žene.+ 13 A i Simon je postao vernik i nakon krštenja je stalno bio uz Filipa.+ Bio je zadivljen gledajući znakove i velika čuda* koja je Filip činio.

14 Kad su apostoli u Jerusalimu čuli da su stanovnici Samarije prihvatili Božju reč,+ poslali su tamo Petra i Jovana. 15 Oni su došli i pomolili se za njih da dobiju sveti duh.+ 16 Naime, niko od njih još nije primio sveti duh, nego su samo bili kršteni u ime Gospoda Isusa.+ 17 Tada su Petar i Jovan položili ruke na njih+ i oni su primili sveti duh.

18 Simon je video da ljudi primaju duh kad apostoli polože ruke na njih, pa je apostolima ponudio novac 19 i rekao im: „Dajte i meni tu moć da svako na koga položim ruke primi sveti duh.“ 20 Ali Petar mu je odgovorio: „Neka tvoje srebro propadne zajedno s tobom, jer si mislio da novcem možeš steći Božji dar!+ 21 Ti nemaš ništa sa ovom službom, jer Bog vidi da ti srce nije iskreno. 22 Pokaj se zbog te zle pomisli i usrdno moli Jehovu* da ti oprosti što u srcu imaš tu zlu misao, 23 jer vidim da si pun gorkog otrova* i da si rob nepravednosti.“ 24 A Simon je na to rekao: „Usrdno se molite Jehovi* za mene da mi se ne dogodi ništa od onoga što ste rekli.“

25 Kad su dali temeljno svedočanstvo i objavili Jehovinu* reč, pošli su u Jerusalim i usput objavljivali dobru vest u mnogim samarićanskim selima.+

26 A Jehovin* anđeo+ je rekao Filipu: „Spremi se i kreni na jug, putem koji se spušta iz Jerusalima u Gazu.“ (To je put kroz pustinju.) 27 Filip se spremio i krenuo. Usput je sreo jednog Etiopljanina, dvoranina* na visokom položaju u službi kandake*, etiopske kraljice. On je bio zadužen za celu njenu riznicu. Bio je u Jerusalimu da se pokloni Bogu.+ 28 Sada se vraćao kući i dok je sedeo u svojim kolima, naglas je čitao knjigu proroka Isaije. 29 A duh je rekao Filipu: „Idi do tih kola.“ 30 Na to je Filip pritrčao kolima i čuo kako Etiopljanin čita knjigu proroka Isaije, pa ga je upitao: „Da li razumeš to što čitaš?“ 31 On je odgovorio: „Kako bih mogao ako mi neko ne objasni?“ I pozvao je Filipa da se popne u kola i sedne pored njega. 32 A čitao je ove reči iz Pisma: „Odveli su ga kao ovcu na klanje. Kao što je jagnje nemo pred onim koji ga striže, tako ni on nije otvorio svoja usta.+ 33 Kad su ga ponižavali, uskratili su mu pravdu.+ Ko će ispričati pojedinosti o njegovom poreklu? Jer je njegov život uzet sa zemlje.“+

34 Dvoranin je tada rekao Filipu: „Molim te, reci mi o kome to prorok govori? O sebi ili o nekom drugom?“ 35 Tada mu je Filip, počevši od tih reči iz Pisma, objavio dobru vest o Isusu. 36 Dok su tako putovali, došli su do neke vode, a dvoranin je rekao: „Evo vode! Šta me sprečava da se krstim?“ 37 * —— 38 Tada je naredio da kola stanu, pa su i on i Filip ušli u vodu i Filip ga je krstio. 39 Kad su izašli iz vode, Jehovin* duh je odveo Filipa odatle i dvoranin ga više nije video, nego je radosno nastavio svojim putem. 40 A Filip je stigao u Azot, pa je objavljivao dobru vest u svim gradovima u području kroz koje je prolazio dok nije stigao u Cezareju.+