2. Korinćanima
7 Dakle, pošto imamo ta obećanja,+ voljeni, očistimo se od svake prljavštine tela i duha+ i trudimo se da usavršimo svoju svetost bojeći se Boga.
2 Napravite u svom srcu mesta za nas.+ Nikome nismo učinili ništa nažao, nikoga nismo iskvarili, nikoga nismo iskoristili.+ 3 Ne kažem to da vas osudim. Jer već sam rekao da ste u našem srcu, zajedno smo bilo da umiremo bilo da živimo. 4 Vama mogu da govorim vrlo otvoreno. Veoma se ponosim vama. Zaista sam se utešio, preplavila me je radost uprkos svoj našoj nevolji.+
5 Istina, kad smo došli u Makedoniju,+ za nas* nije bilo olakšanja, nego su nas i dalje sa svih strana snalazile nevolje – spolja borbe, a iznutra strahovi. 6 Ali Bog, koji teši potištene,+ utešio nas je Titovom posetom*. 7 I nije nas utešila samo njegova poseta nego i to što se on ohrabrio zbog vas. Izvestio nas je o vašoj žarkoj želji da me vidite, o vašoj velikoj tuzi, vašoj iskrenoj brizi za mene, tako da sam se još više obradovao.
8 Zato, ako sam vas i ražalostio svojim pismom,+ nije mi žao. Ako mi je i bilo žao (kad sam video da vas je to pismo ražalostilo, ali samo nakratko), 9 sada se radujem, ne zato što ste se ražalostili, nego zato što vas je ta žalost navela na pokajanje. Jer ste se ražalostili u skladu s Božjom voljom, tako da niste pretrpeli nikakvu štetu zbog nas. 10 Jer žalost koja je u skladu s Božjom voljom podstiče na pokajanje koje vodi do spasenja – pokajanje zbog kog ne treba žaliti+ – a žalost svojstvena ovom svetu donosi smrt. 11 Pogledajte kakvu je gorljivost stvorilo u vama to što ste se ražalostili u skladu s Božjom voljom i kako vas je to navelo na očišćenje, na ogorčenje, na strah, na iskrenu želju za pokajanjem, na revnost, na ispravljanje onoga što je neispravno.+ U svakom pogledu ste pokazali da ste u tome čisti*. 12 Dakle, iako sam vam pisao, nisam to učinio zbog onoga koji je postupio neispravno,+ niti zbog onoga prema kome se postupilo neispravno, nego da biste pred Bogom pokazali svoju iskrenu želju da nas poslušate. 13 Zato smo se utešili.
A još više smo se obradovali zbog Titove radosti, jer ste svi vi okrepili njegovo srce*. 14 Jer ako sam vas hvalio pred njim, nisam se osramotio, nego kao što je istina sve što smo vama govorili, tako je i ono čime smo se hvalili pred Titom bilo istina. 15 I njegova ljubav prema vama još je snažnija kad se seti poslušnosti svih vas,+ kako ste ga primili sa strahom i poštovanjem. 16 Radujem se jer imam potpuno pouzdanje u vas*.