Postanak
45 Kad je Josif to čuo, više nije mogao da savlada osećanja pred svojim slugama,+ pa je povikao: „Izađite svi napolje!“ Kad je Josif ostao sam sa svojom braćom, otkrio im je ko je.+
2 Tada je zaplakao toliko glasno da su ga čuli Egipćani, a za to se saznalo i na faraonovom dvoru. 3 Na kraju je Josif rekao svojoj braći: „Ja sam Josif. Da li mi je otac još uvek živ?“ Ali njegova braća su se toliko zaprepastila da nisu mogla ništa da mu odgovore. 4 Zato im je Josif rekao: „Molim vas, priđite bliže.“ Tada su mu oni prišli.
A on je rekao: „Ja sam Josif, vaš brat kog ste prodali u Egipat.+ 5 Ali sad nemojte da brinete zbog toga i nemojte da prebacujete jedan drugom što ste me prodali ovamo, jer me je Bog poslao pred vama da bi vam sačuvao život.+ 6 Ovo je druga godina gladi,+ a još pet godina neće biti ni oranja ni žetve. 7 Ali Bog me je poslao pred vama da bi vam sačuvao život i potomstvo*+ velikim izbavljenjem. 8 Dakle, niste me vi poslali ovamo, nego pravi Bog, da bi me postavio za faraonovog glavnog savetnika*, za gospodara nad celim njegovim dvorom i za upravitelja nad celim Egiptom.+
9 „Brzo se vratite mom ocu i recite mu: ’Ovako kaže tvoj sin Josif: „Bog me je postavio za gospodara nad celim Egiptom.+ Dođi kod mene, nemoj oklevati.+ 10 Živećeš u zemlji Gesem+ i bićeš blizu mene – ti, tvoji sinovi i unuci, tvoja sitna i krupna stoka i sve što imaš. 11 Ja ću te snabdevati hranom, jer će glad trajati još pet godina.+ Inače biste propali ti i tvoj dom i sve što imaš.“ ‘ 12 Evo, vi i moj brat Venijamin svojim očima vidite da to zaista ja razgovaram s vama.+ 13 Zato ispričajte mom ocu o ugledu koji sam stekao u Egiptu i o svemu što ste videli. Požurite i dovedite mi oca ovamo.“
14 Tada je zagrlio svog brata Venijamina i zaplakao, a i Venijamin je njega zagrlio i zaplakao.+ 15 Onda je plačući izgrlio i izljubio i ostalu braću. Zatim su njegova braća razgovarala s njim.
16 Na faraonovom dvoru pročula se vest: „Došla su Josifova braća!“ Faraonu i njegovim slugama bilo je drago kad su to čuli. 17 Zato je faraon rekao Josifu: „Kaži svojoj braći: ’Natovarite svoje životinje i idite u hanansku zemlju, 18 dovedite svog oca i svoje ukućane kod mene. Daću vam ono što je dobro u Egiptu i ješćete najbolje plodove ove zemlje*.‘+ 19 Prenesi im i ovu zapovest:+ ’Uzmite iz Egipta kola+ za svoju decu i za svoje žene, pa na jednima od njih povezite svog oca i dođite ovamo.+ 20 Ne žalite za svojim stvarima,+ jer će ono što je najbolje u Egiptu biti vaše.‘ “
21 Izraelovi sinovi su tako i učinili. Josif im je po faraonovoj zapovesti dao kola i hranu za put. 22 Svakom od njih dao je nov ogrtač, a Venijaminu je dao 300 srebrnika i pet ogrtača.+ 23 Svom ocu je poslao deset magaraca natovarenih dobrim stvarima iz Egipta i deset magarica natovarenih žitom, hlebom i drugom hranom za put. 24 Tako je on poslao svoju braću na put. Kad su polazili, rekao im je: „Nemojte se svađati na putu.“+
25 Oni su otišli iz Egipta i stigli u hanansku zemlju kod svog oca Jakova. 26 Tada su mu rekli: „Josif je još živ i vlada nad celim Egiptom!“+ Ali on je bio zapanjen i nije mogao da poveruje u njihove reči.+ 27 Kad su mu ispričali sve što im je Josif rekao i kad je video kola koja je Josif poslao po njega, vratila mu se želja za životom*. 28 Tada je Izrael uzviknuo: „Sad verujem da je to istina! Moj sin Josif je živ! Idem da ga vidim pre nego što umrem!“+