Postanak

27 Kad je Isak ostario i kad su mu oči toliko oslabile da više nije video, pozvao je svog starijeg sina Isava+ i rekao mu: „Sine!“, a on je odgovorio: „Evo me!“ 2 Zatim mu je rekao: „Ja sam ostario i ne znam koliko ću još živeti. 3 Zato te sad molim da uzmeš svoje oružje, svoj luk i tul sa strelama, da odeš u polje i uloviš mi neku divljač.+ 4 Onda mi spremi jelo kakvo volim i donesi mi da jedem, pa da te blagoslovim pre nego što umrem.“

5 A Rebeka je čula šta je Isak rekao svom sinu Isavu. Isav je otišao u polje da ulovi divljač i da je donese svom ocu.+ 6 Rebeka je tada rekla svom sinu Jakovu:+ „Upravo sam čula kako je tvoj otac rekao tvom bratu Isavu: 7 ’Donesi mi neku divljač i spremi mi ukusno jelo pa da jedem i da te blagoslovim pred Jehovom pre nego što umrem.‘+ 8 A sada, sine, poslušaj me i uradi ono što ću ti reći.+ 9 Molim te, idi do stada i donesi mi dva dobra jareta da od njih spremim tvom ocu ukusno jelo kakvo voli. 10 Zatim ga odnesi svom ocu da jede pa da te blagoslovi pre svoje smrti.“

11 Jakov je na to rekao svojoj majci Rebeki: „Ali moj brat Isav je maljav,+ a ja nisam. 12 Šta ako mi otac opipa ruke?+ Onda će pomisliti da sam hteo da mu se narugam, pa ću na sebe navući prokletstvo, a ne blagoslov.“ 13 Tada mu je majka rekla: „Sine moj, neka prokletstvo namenjeno tebi padne na mene. Ti samo uradi kako sam rekla, idi i donesi mi dva jareta.“+ 14 Tako je on otišao, uzeo ih i doneo svojoj majci, a ona je spremila ukusno jelo kakvo je njegov otac voleo. 15 Zatim je Rebeka uzela odeću svog starijeg sina Isava, najlepšu koju je imala u kući, i dala svom mlađem sinu Jakovu da je obuče.+ 16 Jarećim kožama pokrila mu je ruke i vrat.+ 17 Zatim je svom sinu Jakovu dala jelo i hleb koji je spremila.+

18 Tako je on ušao kod svog oca i rekao: „Oče!“, a on mu je odgovorio: „Molim, sine. Ko si ti, Isav ili Jakov?“ 19 Jakov je rekao svom ocu: „Ja sam Isav, tvoj prvenac.+ Učinio sam kako si mi rekao. Molim te, sedi i pojedi malo divljači koju sam ulovio, pa da me blagosloviš.“+ 20 Tada je Isak pitao svog sina: „Kako si je tako brzo našao, sine moj?“ A on je odgovorio: „Jehova, tvoj Bog, doveo ju je pred mene.“ 21 Isak je zatim rekao Jakovu: „Molim te, sine, priđi bliže da ti opipam ruke, da znam da li si ti zaista moj sin Isav.“+ 22 Jakov je prišao svom ocu Isaku. On mu je opipao ruke i rekao: „Glas je Jakovljev, a ruke su Isavove.“+ 23 Nije ga prepoznao jer su mu ruke bile maljave kao ruke njegovog brata Isava. Zato ga je blagoslovio.+

24 Zatim ga je upitao: „Da li si ti zaista moj sin Isav?“, a on je odgovorio: „Jesam.“ 25 Onda je Isak rekao: „Donesi mi da jedem malo divljači koju si ulovio, sine moj, pa da te blagoslovim.“ Jakov ga je poslužio i on je jeo. Zatim mu je doneo vino da pije. 26 Tada mu je njegov otac Isak rekao: „Molim te, sine, priđi bliže i poljubi me.“+ 27 On je prišao bliže i poljubio ga, tako da je Isak mogao da oseti miris njegove odeće.+ Zatim ga je blagoslovio:

„Miris mog sina je kao miris polja koje je Jehova blagoslovio. 28 Neka ti pravi Bog daje rosu s neba+ i plodnu zemlju,+ obilje žita i mladog vina.+ 29 Neka ti narodi služe i neka ti se plemena klanjaju. Budi gospodar svojoj braći i neka ti se tvoja braća klanjaju.+ Neka su prokleti svi koji te proklinju i neka su blagoslovljeni svi koji te blagosiljaju.“+

30 Tek što je Jakov otišao od svog oca Isaka nakon što ga je on blagoslovio, njegov brat Isav se vratio iz lova.+ 31 I on je spremio ukusno jelo. Zatim ga je doneo svom ocu i rekao mu: „Ustani, oče, i pojedi malo divljači koju sam ulovio, pa me onda blagoslovi.“ 32 Njegov otac Isak ga je pitao: „Ko si ti?“, a on je odgovorio: „Ja sam tvoj sin Isav, tvoj prvenac.“+ 33 Tada se Isak toliko uplašio da je počeo da drhti, pa je rekao: „Ko je onda ulovio divljač i doneo mi je? Ja sam je već jeo pre nego što si ti došao, a njega sam blagoslovio – on će i biti blagoslovljen!“

34 Kad je Isav čuo reči svog oca, s puno gorčine je povikao iz sveg glasa i zavapio svom ocu: „Oče, blagoslovi i mene!“+ 35 Ali on je odgovorio: „Tvoj brat je došao i prevario me da bi dobio blagoslov namenjen tebi.“ 36 Isav je na to rekao: „Zar nije s pravom dobio ime Jakov*, jer je već dvaput uzeo ono što je moje*?+ Oduzeo mi je pravo prvorođenog,+ a sada mi je oduzeo i blagoslov!“+ Zatim je rekao: „Zar nisi i za mene ostavio blagoslov?“ 37 Isak je odgovorio Isavu: „Evo, postavio sam ga za gospodara nad tobom+ i dao sam mu svu njegovu braću za sluge, snabdeo sam ga žitom i mladim vinom.+ Šta bih sad mogao da učinim za tebe, sine?“

38 Isav je rekao svom ocu: „Oče, zar imaš samo jedan blagoslov? Blagoslovi i mene, oče!“ Zatim je zaplakao na sav glas.+ 39 Njegov otac Isak mu je odgovorio:

„Evo, tvoj dom biće daleko od plodne zemlje i neće dobijati rosu s neba.+ 40 Živećeš od svog mača+ i služićeš svom bratu.+ Ali kad se pobuniš, slomićeš njegov jaram i zbacićeš ga sa svog vrata.“+

41 Isav je zamrzeo Jakova zbog blagoslova koji mu je njegov otac dao+ i zato je govorio u svom srcu: „Moj otac će uskoro umreti.*+ Posle toga ću ubiti svog brata Jakova.“ 42 Kad su Rebeki javili šta njen stariji sin Isav namerava, odmah je pozvala svog mlađeg sina Jakova i rekla mu: „Pazi! Tvoj brat Isav hoće da ti se osveti, da te ubije*. 43 Zato, sine, poslušaj šta ću ti reći. Beži kod mog brata Lavana u Haran.+ 44 Ostani kod njega neko vreme dok se bes tvog brata ne stiša. 45 Kad prestane da se ljuti na tebe i kad zaboravi šta si mu učinio, javiću ti da se vratiš odande. Zašto da ostanem bez vas obojice u jedan dan?“

46 Rebeka je govorila Isaku: „Smučio mi se život zbog ovih Hetejki.+ Ako se i Jakov oženi Hetejkom, nekom od žena iz ove zemlje, šta će mi život?“+