2. Korinćanima

11 Kad biste barem podneli malo moje nerazumnosti. U stvari, već me i podnosite. 2 Jer iskreno brinem* za vas kao što to Bog čini*, jer sam vas obećao jednom mužu, Hristu, kako bih vas doveo pred njega kao čestitu devicu.+ 3 Ali se bojim da se – kao što je zmija zavela Evu svojim lukavstvom+ – vaše misli ne iskvare i da ne izgubite iskrenost i čestitost koju dugujete Hristu.+ 4 Jer vi dobro podnosite kad neko dođe i propoveda drugačijeg Isusa od onoga koga smo mi propovedali, ili kad unosi drugačiji duh od onoga koji ste primili ili objavljuje drugačiju dobru vest od one koju ste prihvatili.+ 5 Smatram, naime, da ni u čemu nisam lošiji od vaših nadapostola.+ 6 Jer ako sam i nevešt u govoru,+ nisam u znanju. Naprotiv, to smo vam na svaki način i u svemu pokazali.

7 Jesam li počinio greh time što sam vam – ponizivši se kako biste se vi uzvisili – rado objavio Božju dobru vest bez ikakve naplate?+ 8 Prihvatao sam pomoć od drugih skupština, kao da sam otimao od njih, kako bih vama služio.+ 9 A kad sam bio kod vas i kad mi je nešto zatrebalo, nikome nisam bio na teretu, jer su braća koja su došla iz Makedonije velikodušno podmirila moje potrebe.+ Da, u svemu sam pazio, a i dalje ću paziti, da vam ne budem na teretu.+ 10 Sve dok je Hristova istina u meni, neću prestati da se time hvalim+ u ahajskim krajevima. 11 Zašto sam tako postupio? Zato što vas ne volim? Bog zna da vas volim.

12 I dalje ću raditi ono što radim,+ da ne bi imali izgovor oni koji traže razlog da se hvale kako su po svojim delima* jednaki nama. 13 Jer takvi ljudi su lažni apostoli, koji varaju druge i pretvaraju se da su Hristovi apostoli.+ 14 A nije ni čudo, jer se i sam Satana pretvara da je anđeo svetlosti.+ 15 Zato nije ništa neobično ako se i njegove sluge pretvaraju da su sluge pravednosti. Ali kraj će im biti prema njihovim delima.+

16 Opet kažem: neka niko ne misli da sam nerazuman. Ali čak i ako mislite da jesam, prihvatite me kao nerazumnog, pa da se i ja malo pohvalim. 17 Ono što govorim nije kao što bi Gospod govorio, nego kao nerazumna osoba, koja se hvali u svojoj samouverenosti. 18 Pošto se mnogi hvale onim što je telesno*, i ja ću se hvaliti. 19 Pošto ste tako „razumni“, vi rado podnosite nerazumne. 20 U stvari, podnosite svakoga ko vas zarobljava, svakoga ko proždire ono što imate, svakoga ko otima ono što imate, svakoga ko se uzdiže iznad vas, svakoga ko vas udara po licu.

21 To kažem na našu sramotu, jer možda deluje da smo bili slabi.

Ali ako se drugi odvažno hvale – govorim kao nerazuman čovek – i ja se odvažno hvalim. 22 Jesu li Jevreji? I ja sam.+ Jesu li Izraelci? I ja sam. Jesu li Avrahamovi potomci? I ja sam.+ 23 Jesu li Hristove sluge? Kao ludak odgovaram da sam ja to još i više: više toga sam postigao,+ češće sam bio u zatvorima,+ bezbroj puta su me tukli, mnogo puta sam bio u smrtnoj opasnosti.+ 24 Od Judejaca sam pet puta dobio 39* udaraca,+ 25 triput sam bio išiban,+ jednom kamenovan,+ triput sam doživeo brodolom,+ noć i dan proveo sam na otvorenom moru. 26 Često sam putovao, bio sam u opasnosti od reka, u opasnosti od razbojnika, u opasnosti od sunarodnika,+ u opasnosti od drugih naroda,+ u opasnosti u gradu,+ u opasnosti u pustinji, u opasnosti na moru, u opasnosti među lažnom braćom, 27 u teškom i napornom radu, u mnogim neprospavanim noćima,+ u gladi i žeđi,+ često bez hrane,+ u hladnoći i bez dovoljno odeće*.

28 Osim svih tih spoljašnjih nevolja, svaki dan me pritiska i briga za sve skupštine.+ 29 Ko je slab, a da i ja nisam slab? Ko se spotakao u veri, a da se ja nisam razgnevio?

30 Ako moram da se hvalim, hvaliću se onim što otkriva da sam slab. 31 Bog i Otac Gospoda Isusa, onaj koga treba hvaliti u svu večnost, zna da ne lažem. 32 U Damasku je namesnik kralja Arete držao grad pod stražom kako bi me uhvatio, 33 ali su me kroz prozor, u korpi, spustili preko gradskog zida+ pa sam mu umakao.