Prva o kraljevima
22 Tri godine nije bilo rata između Sirije i Izraela. 2 Treće godine je Josafat,+ Judin kralj, došao kod izraelskog kralja.+ 3 Izraelski kralj je tada rekao svojim slugama: „Znate li da Ramot u Galadu+ pripada nama? A mi oklevamo da ga uzmemo od sirijskog kralja.“ 4 Zatim je upitao Josafata: „Hoćeš li ići sa mnom u bitku za Ramot u Galadu?“ Josafat je odgovorio izraelskom kralju: „Ti i ja smo jedno. Moj narod će ići s tvojim narodom. Moji konji će ići s tvojim konjima.“+
5 Ali Josafat je još rekao izraelskom kralju: „Molim te, najpre pitaj+ Jehovu za savet.“+ 6 Tako je izraelski kralj okupio proroke, njih oko 400, i upitao ih: „Da li da krenem u bitku protiv Ramota u Galadu ili da odustanem od toga?“ A oni su odgovorili: „Idi, jer će ga Jehova predati kralju u ruke.“
7 Tada je Josafat upitao: „Zar ovde nema i nekog od Jehovinih proroka? Da pitamo i preko njega.“+ 8 Na to je izraelski kralj rekao Josafatu: „Ima još jedan čovek preko kog bismo mogli da pitamo Jehovu za savet,+ ali ja ga mrzim+ jer mi nikada ne proriče dobro, nego uvek zlo.+ To je Miheja, Jemlin sin.“ Ali Josafat je rekao: „Neka kralj ne govori tako.“
9 Tada je izraelski kralj pozvao jednog dvoranina i rekao mu: „Dovedi brzo Miheju, Jemlinog sina.“+ 10 Izraelski kralj i Judin kralj Josafat sedeli su svaki na svom prestolu, odeveni u kraljevske odore, na gumnu kod samarijskih vrata, a svi proroci prorokovali su pred njima.+ 11 Sedekija, Hananin sin, napravio je sebi gvozdene rogove i rekao: „Ovako kaže Jehova: ’Ovim ćeš probadati Sirijce dok ih ne istrebiš.‘ “ 12 I svi drugi proroci prorokovali su isto tako: „Idi na Ramot u Galadu i pobedićeš. Jehova će ga predati kralju u ruke.“
13 Glasnik koji je otišao da pozove Miheju rekao mu je: „Eno, proroci složno proriču kralju uspeh. Molim te, reci isto što i oni. I ti mu proreci pobedu.“+ 14 Ali Miheja je odgovorio: „Zaklinjem se Jehovom, živim Bogom, govoriću ono što mi Jehova kaže.“ 15 Zatim je došao pred kralja i kralj ga je upitao: „Miheja, da li da krenemo u bitku protiv Ramota u Galadu ili da odustanemo od toga?“ A on mu je odgovorio: „Idi i pobedićeš. Jehova će ga predati kralju u ruke.“ 16 Na to je kralj rekao: „Koliko ću te puta zaklinjati da mi govoriš samo istinu u Jehovino ime?“ 17 Tada mu je on rekao: „Vidim sve Izraelce rasute po gorama+ kao ovce koje nemaju pastira. Jehova je rekao: ’Ovi nemaju gospodara. Neka se svako u miru vrati svojoj kući.‘ “
18 Tada je izraelski kralj rekao Josafatu: „Zar ti nisam rekao da mi neće prorokovati dobro, nego zlo?“+
19 Miheja je onda rekao: „Zato čuj Jehovinu reč: Video sam Jehovu kako sedi na svom prestolu+ i svu nebesku vojsku kako mu stoji s desne i s leve strane.+ 20 Jehova je rekao: ’Ko će prevariti Ahava da krene na Ramot u Galadu i da tamo pogine?‘ Jedan anđeo je rekao ovako, a drugi onako. 21 Na kraju je istupio jedan anđeo*,+ stao pred Jehovu i rekao: ’Ja ću ga prevariti.‘ Jehova ga je upitao: ’Kako ćeš to učiniti?‘ 22 On je odgovorio: ’Otići ću i navešću njegove proroke da lažno prorokuju*.‘+ A on je rekao: ’Uspećeš da ga prevariš. Idi i učini tako.‘ 23 I evo, Jehova je naveo sve tvoje proroke da lažno prorokuju*,+ ali Jehova ti najavljuje nevolju.“+
24 Tada je Sedekija, Hananin sin, prišao Miheji, ošamario ga i rekao mu: „Kako to da je Jehovin duh otišao od mene da bi govorio tebi?“+ 25 Miheja je odgovorio: „Videćeš to onog dana kad uđeš u najskrovitiju sobu da se sakriješ.“ 26 Tada je izraelski kralj rekao: „Uzmite Miheju i odvedite ga gradskom zapovedniku Amonu i kraljevom sinu Joasu. 27 I recite im: ’Ovako kaže kralj: „Stavite ovog čoveka u zatvor+ i držite ga na malo hleba i vode dok se ne vratim kao pobednik.“ ‘ “ 28 Miheja je na to rekao: „Ako se zaista vratiš kao pobednik, onda Jehova nije govorio preko mene.“+ I još je rekao: „Zapamtite to svi*.“
29 Tako su izraelski kralj i Judin kralj Josafat krenuli na Ramot u Galadu.+ 30 Izraelski kralj je rekao Josafatu: „Ja ću se prerušiti kad pođem u bitku, a ti obuci svoju kraljevsku odoru.“ Tako se izraelski kralj prerušio+ i pošao u bitku. 31 Sirijski kralj je zapovedio trideset i dvojici zapovednika nad bojnim kolima:+ „Ne napadajte nikoga, ni malog ni velikog, osim izraelskog kralja.“ 32 Kad su zapovednici nad bojnim kolima videli Josafata, pomislili su: „To je sigurno izraelski kralj.“ I krenuli su na njega, ali Josafat je povikao u pomoć. 33 Kada su zapovednici nad kolima videli da to nije izraelski kralj, prestali su da ga gone.
34 Tada je jedan čovek nasumice odapeo strelu i slučajno pogodio izraelskog kralja tamo gde se oklop sastavlja. Kralj je rekao svom vozaču: „Okreni kola i izvedi me iz bitke jer sam teško ranjen.“+ 35 Žestoka bitka je trajala celog dana i kralja su morali da drže u uspravnom položaju u kolima okrenutog prema Sirijcima. Krv iz njegove rane tekla je u kola, a uveče je umro.+ 36 Kad je sunce zalazilo, kroz logor je odjeknuo povik: „Svako u svoj grad! Svako u svoju zemlju!“+ 37 Tako je kralj umro. Odneli su ga u Samariju, gde su ga i sahranili. 38 Kad su prali bojna kola pored samarijskog jezera, psi su lizali njegovu krv i bludnice su se tamo kupale*, kao što je Jehova i rekao.+
39 Ostali događaji iz Ahavovog života, sve što je činio i kako je izgradio dvor od slonovače+ i sve svoje gradove, sve je to zapisano u letopisima izraelskih kraljeva. 40 Ahav je umro*,+ a nakon njega je počeo da vlada njegov sin Ohozija.+
41 Josafat,+ Asin sin, postao je kralj nad Judom četvrte godine vladavine Ahava, izraelskog kralja. 42 Josafat je imao 35 godina kad je postao kralj i vladao je 25 godina u Jerusalimu. Njegova majka zvala se Azuva i bila je Silejeva ćerka. 43 On je u svemu išao stopama svog oca Ase.+ Nije odstupio od toga i činio je ono što je ispravno u Jehovinim očima.+ Ali obredne uzvišice nisu bile uklonjene i narod je još uvek prinosio žrtve i spaljivao prinose na obrednim uzvišicama.+ 44 Josafat je bio u miru sa izraelskim kraljem.+ 45 Ostali događaji iz Josafatovog života, njegovi poduhvati i ratovi koje je vodio, sve je to zapisano u letopisima Judinih kraljeva. 46 Osim toga, on je iz zemlje uklonio hramske bludnike+ koji su ostali od vremena njegovog oca Ase.+
47 U Edomu tada nije bilo kralja.+ Namesnik je služio kao kralj.+
48 Josafat je izgradio tarsiske brodove* da idu u Ofir po zlato.+ Ali brodovi nisu otišli, jer su se razbili kod Esion-Gevera.+ 49 Tada je Ohozija, Ahavov sin, rekao Josafatu: „Neka moje sluge idu s tvojim slugama na brodove“, ali Josafat nije pristao.
50 Josafat je umro* i bio je sahranjen kod svojih predaka+ u gradu svog pretka Davida. Nakon njega počeo je da vlada njegov sin Joram.+
51 Ohozija,+ Ahavov sin, postao je kralj nad Izraelom u Samariji sedamnaeste godine Josafatove vladavine nad Judom, i vladao je nad Izraelom dve godine. 52 On je činio ono što je zlo u Jehovinim očima i išao je stopama svog oca+ i svoje majke+ i stopama Jerovoama, Navatovog sina, koji je navodio Izraelce na greh.+ 53 Služio je Valu+ i klanjao mu se, vređajući Jehovu, Izraelovog Boga,+ baš kao i njegov otac.