Isaija
63 Ko je onaj koji dolazi iz Edoma,+
iz Vosore+ u haljinama jarkih boja*,
u veličanstvenoj odeći,
i korača pun snage?
„To sam ja, onaj koji govori ono što je pravedno,
koji ima moć da spase.“
3 „Gazio sam grožđe u kaci sâm,
niko od ljudi iz naroda nije bio sa mnom.
Gazio sam ih u svom gnevu,
gnječio sam ih u svojoj jarosti.+
Moje haljine su bile isprskane njihovom krvlju,
sva mi se odeća uprljala.
5 Gledao sam, ali mi niko nije pomogao.
Čudio sam se jer mi niko nije pružio podršku.
7 Spominjaću dela koja Jehova čini iz verne ljubavi,
Jehovina dela koja zaslužuju hvalu,
zbog svega što je Jehova učinio za nas,+
zbog mnogih dobrih dela koja je učinio za izraelski narod
zbog svog milosrđa i velike verne ljubavi.
8 Jer je on rekao: „Zaista, oni su moj narod, sinovi koji mi nikada neće biti neverni*.“+
Tako je on postao njihov Spasitelj.+
9 U svim njihovim nevoljama i on je osećao bol.+
Njegov glasnik* ih je spasao.+
10 Ali oni su se bunili+ i žalostili njegov sveti duh.+
11 Onda se njegov narod setio prošlih vremena,
danâ njegovog sluge Mojsija:
„Gde je onaj koji ih je izveo iz mora+ s pastirima svog stada?+
Gde je onaj koji je u njega stavio svoj sveti duh,+
12 onaj koji je svojom slavnom rukom bio uz Mojsijevu desnicu,+
onaj koji je pred njima razdvojio vode+
da bi sebi stekao večno ime,+
13 onaj koji ih je vodio kroz uzburkane* vode,
pa su išli kao konj u ravnici*
i nisu se spoticali?
Sve je to meni uskraćeno.
Kad ni Avraham ne bi hteo da zna za nas,
kad nas ni Izrael ne bi priznao,
ti bi, Jehova, bio naš Otac.
Naš Otkupitelj – to je tvoje ime od davnina.+
17 Jehova, zašto si nas pustio* da odlutamo s tvojih puteva?
Zašto si pustio* da naše srce otvrdne i da te se ne bojimo?+
Vrati se radi svojih slugu,
radi plemenâ koja tebi pripadaju.+
18 Tvoj sveti narod je kratko imao svoj posed.
Naši protivnici gaze tvoje svetilište.+
19 Odavno smo postali kao oni nad kojima nikad nisi vladao,
kao oni koji nikad nisu nosili tvoje ime.