Galatima

2 Zatim sam, posle 14 godina, opet otišao u Jerusalim s Varnavom,+ a poveo sam i Tita.+ 2 A otišao sam jer sam dobio objavu s neba i izneo sam pred uvaženom braćom dobru vest koju propovedam među drugim narodima. Ali to sam im rekao nasamo jer sam hteo da budem siguran da ne trčim uzalud, to jest da nisam trčao uzalud. 3 Ali čak ni Tita,+ koji je bio sa mnom, niko nije prisiljavao da se obreže,+ iako je Grk. 4 A to pitanje se pojavilo zbog lažne braće koja su se potajno uvukla u skupštinu.+ Oni su želeli da ugroze slobodu+ koju imamo jer smo u jedinstvu sa Hristom Isusom, kako bi nas naveli da ponovo budemo robovi.+ 5 Mi im ni načas nismo popustili,+ nismo im se pokorili, da biste vi ostali čvrsti u istini dobre vesti.

6 A oni koji su smatrani uglednima+ – meni je svejedno šta su oni, jer Bog ne gleda ko je ko – dakle, ti uvaženi ljudi u stvari mi nisu rekli ništa novo. 7 Naprotiv, kad su videli da mi je poverena dobra vest za neobrezane,+ kao što je Petru za obrezane – 8 jer onaj koji je Petra ovlastio da bude apostol među obrezanima ovlastio je i mene da budem apostol drugim narodima+ – 9 i kad su saznali da mi je ukazana nezaslužena dobrota,+ Jakov,+ Kifa* i Jovan, koji su smatrani stubovima, pružili su Varnavi i meni+ desnicu u znak saglasnosti* da mi idemo drugim narodima, a oni obrezanima. 10 Samo su nas zamolili da mislimo na siromašne, a to sam revno i činio.+

11 Ali kad je Kifa*+ došao u Antiohiju,+ otvoreno sam ga prekorio* jer je radio ono što je bilo pogrešno*. 12 Naime, pre nego što su stigli neki Jakovljevi saradnici,+ jeo je sa onima iz drugih naroda.+ Ali kad su stigli, prestao je to da čini i nije se više družio s njima, jer se bojao onih koji su bili obrezani.+ 13 I ostali Judejci su mu se pridružili u takvom licemernom ponašanju, pa se čak i Varnava poveo za njima u tome. 14 Ali kad sam video da ne postupaju u skladu sa istinom dobre vesti,+ rekao sam Kifi* pred svima: „Ako ti, koji si Judejac, živiš kao oni iz drugih naroda, a ne kao Judejci, kako možeš da prisiljavaš one iz drugih naroda da žive po judejskim običajima?“+

15 Mi koji smo Judejci po rođenju, a ne grešnici iz drugih naroda, 16 znamo da se čovek ne proglašava pravednim zbog dela koja čini jer se drži Zakona, nego zbog vere+ u Isusa Hrista.+ Zato smo poverovali u Hrista Isusa da bismo bili proglašeni pravednima zbog vere u Hrista, a ne zbog vršenja dela propisanih Zakonom, jer niko neće biti proglašen pravednim zbog vršenja tih dela.+ 17 A ako i nas, koji se trudimo da budemo proglašeni pravednima po Hristu, smatraju grešnicima, da li to znači da je Hrist u službi greha? Nipošto! 18 Ako ponovo gradim isto ono što sam jednom srušio, pokazujem da sam prestupnik. 19 Jer pošto sam se pridržavao Zakona, ja sam umro što se tiče Zakona+ da bih živeo za Boga. 20 Pribijen sam na stub s Hristom.+ Ne živim više ja,+ nego Hrist živi u meni. Jer sada, dok živim u telu, živim po veri u Božjeg Sina,+ koji me je voleo i predao sebe za mene.+ 21 Ja ne odbacujem Božju nezasluženu dobrotu,+ jer ako se pravednost postiže držanjem Zakona, onda je Hrist uzalud umro.+