Postanak
3 Zmija+ je bila najopreznija* od svih divljih životinja koje je Jehova Bog stvorio. Ona je rekla ženi: „Da li je Bog zaista rekao da ne smete da jedete sa svakog drveta u vrtu?“+ 2 A žena je odgovorila zmiji: „Smemo da jedemo plodove s drveća u vrtu.+ 3 Ali za plod s drveta koje je usred vrta,+ Bog je rekao: ’Ne jedite ga i ne dirajte ga da ne biste umrli.‘ “ 4 Na to je zmija rekla ženi: „Ne, sigurno nećete umreti.+ 5 Nego Bog zna da će vam se onog dana kad ga budete jeli otvoriti oči i da ćete postati kao Bog, pa ćete znati šta je dobro, a šta zlo.“+
6 Tada je žena videla da je plod s drveta dobar za jelo, da je primamljiv* i da lepo izgleda. Zato ga je ubrala i jela.+ Posle je dala i svom mužu, kad je bio s njom, pa je i on jeo.+ 7 Tada su im se otvorile oči i shvatili su da su goli. Zato su spleli smokvino lišće i vezali ga oko struka.+
8 Kasnije su čuli glas Jehove Boga, koji je išao vrtom za vreme dnevnog povetarca, pa su se čovek i njegova žena sakrili od Jehove Boga među drvećem u vrtu. 9 Jehova Bog je dozivao čoveka, govoreći: „Gde si?“ 10 Čovek je na kraju odgovorio: „Čuo sam tvoj glas u vrtu, ali sam se uplašio jer sam go, pa sam se sakrio.“ 11 Tada ga je Bog upitao: „Ko ti je rekao da si go?+ Da nisi jeo s drveta s kog sam ti zapovedio da ne jedeš?“+ 12 Čovek je odgovorio: „Žena koju si mi dao da bude uz mene, ona mi je dala plod s drveta pa sam ga jeo.“ 13 Tada je Jehova Bog upitao ženu: „Zašto si to uradila?“ A žena je odgovorila: „Zmija me je prevarila pa sam jela.“+
14 Jehova Bog je zatim rekao zmiji:+ „Pošto si to učinila, bićeš prokleta među svim domaćim životinjama i među svim divljim životinjama. Na stomaku ćeš puzati i ješćeš prašinu celog svog života. 15 Staviću neprijateljstvo+ između tebe+ i žene+ i između tvog potomstva+ i njenog potomstva*.+ Ono* će ti zdrobiti glavu,+ a ti ćeš ga raniti u petu.“+
16 Ženi je rekao: „Otežaću ti trudnoću i rađaćeš decu u bolovima. Čeznućeš za svojim mužem, a on će gospodariti nad tobom.“
17 A Adamu* je rekao: „Pošto si poslušao svoju ženu i jeo s drveta za koje sam ti zapovedio:+ ’S njega ne smeš da jedeš‘, zemlja će zbog tebe biti prokleta.+ S mukom ćeš jesti njen rod celog svog života.+ 18 Ona će ti rađati trnje i korov, a ti ćeš se hraniti poljskim biljem. 19 U znoju svog lica ješćeš hleb dok se ne vratiš u zemlju, od koje si i stvoren.+ Jer si prah i u prah ćeš se vratiti.“+
20 Posle toga, Adam je dao svojoj ženi ime Eva*, jer će ona postati majka svim živima.+ 21 Jehova Bog je načinio Adamu i njegovoj ženi odeću* od kože i oni su je obukli.+ 22 Zatim je Jehova Bog rekao: „Evo, čovek je postao kao jedan od nas u poznavanju dobra i zla.+ A sada, da ne bi pružio ruku pa ubrao plod i s drveta života,+ pojeo ga i živeo večno...“ 23 Tada ga je Jehova Bog isterao iz edenskog vrta,+ da obrađuje zemlju, od koje je i stvoren.+ 24 Tako je on oterao čoveka i na istočnoj strani edenskog vrta postavio heruvime+ i plameni mač koji se stalno okretao, da bi čuvali put ka drvetu života.