Dela apostolska
19 Dok je Apolo+ bio u Korintu, Pavle je putovao po unutrašnjosti i došao je do Efesa.+ Tamo je pronašao neke učenike 2 i upitao ih: „Jeste li primili sveti duh kad ste postali vernici?“+ Oni su mu odgovorili: „Nismo ni čuli da postoji sveti duh.“ 3 Zatim ih je upitao: „Kako ste se onda krstili?“ A oni su odgovorili: „Jovanovim krštenjem.“+ 4 Pavle je na to rekao: „Jovan je krštavao ljude u znak pokajanja,+ govoreći im da veruju u onoga koji dolazi posle njega,+ to jest u Isusa.“ 5 Kad su to čuli, krstili su se u ime Gospoda Isusa. 6 A kad je Pavle položio ruke na njih, primili su sveti duh,+ pa su počeli da govore drugim jezicima i da proriču.+ 7 Ukupno je bilo 12 ljudi.
8 Pavle je tri meseca dolazio u sinagogu+ i odvažno propovedao, držeći govore i iznoseći uverljive dokaze o Božjem Kraljevstvu.+ 9 Ali neki su bili tvrdoglavi i nisu hteli da veruju. Oni su pred mnoštvom pogrdno govorili o Putu*,+ pa se Pavle odvojio od njih+ i poveo učenike sa sobom. Svakog dana je držao govore u Tiranovoj školi. 10 To je trajalo dve godine, tako da su svi koji su živeli u Aziji, i Judejci i Grci, čuli Gospodovu reč.
11 A Bog je preko Pavla činio velika čuda*,+ 12 tako da su čak tkanine i kecelje koje su dodirnule njegovo telo odnosili bolesnima,+ pa su oni bili izlečeni, a zli duhovi su izlazili iz njih.+ 13 I neki od Judejaca koji su putovali od mesta do mesta i isterivali demone pokušali su da to učine u ime Gospoda Isusa. Govorili su pred onima koji su bili opsednuti zlim duhovima: „U ime Isusa koga Pavle propoveda zapovedam vam da izađete!“+ 14 To su činila sedmorica sinova jednog judejskog svešteničkog poglavara koji se zvao Skeva. 15 Ali zli duh im je rekao: „Poznajem Isusa+ i znam Pavla,+ ali ko ste vi?“ 16 Tada je čovek koji je bio opsednut zlim duhom skočio na njih, sve ih savladao i pretukao, tako da su goli i izranjavani pobegli iz te kuće. 17 To su saznali svi Judejci i Grci koji su živeli u Efesu i sve ih je obuzeo strah, pa se ime Gospoda Isusa još više veličalo. 18 Mnogi koji su postali vernici dolazili su i otvoreno priznavali svoje grehe. 19 A mnogi koji su se bavili magijom sakupili su svoje knjige i spalili ih pred svima.+ Procenjeno je da su vredele 50 000 srebrnika. 20 Tako se Jehovina* reč sve više širila i bila sve jača zahvaljujući njegovoj moći.+
21 Posle ovih događaja, Pavle je odlučio da otputuje u Jerusalim+ preko Makedonije+ i Ahaje. Rekao je: „Nakon toga moram da odem i u Rim.“+ 22 Tako je u Makedoniju poslao Timoteja+ i Erasta,+ dvojicu svojih pomoćnika, a on je još neko vreme ostao u Aziji.
23 U to vreme* je nastao veliki nemir+ zbog Puta*.+ 24 Naime, jedan srebrar po imenu Dimitrije izrađivao je male srebrne Artemidine hramove i tako donosio veliku zaradu zanatlijama.+ 25 On je okupio njih i druge koji su se bavili tim poslom, pa im je rekao: „Ljudi, vi dobro znate da naše blagostanje zavisi od ovog posla. 26 A sad vidite i čujete da je taj Pavle ne samo u Efesu+ nego i u celoj Aziji naveo mnoštvo ljudi da poveruju da bogovi načinjeni rukama nisu bogovi.+ 27 Osim toga, bojim se da će naše zanimanje doći na loš glas. I ne samo to, nego će se hram velike boginje Artemide smatrati bezvrednim i ta boginja kojoj odaje čast cela Azija i ceo svet izgubiće svoju slavu.“ 28 Kad su to čuli, razbesneli su se i počeli da viču: „Velika je Artemida efeška!“
29 Tako je u celom gradu nastala pometnja i svi su nagrnuli u pozorište vukući sa sobom Pavlove saputnike, Makedonce Gaja i Aristarha.+ 30 Pavle je hteo da uđe tamo i da se obrati narodu, ali učenici mu nisu dopustili. 31 Čak su mu i neki visoki službenici*, koji su mu bili naklonjeni, poslali poruku u kojoj su ga zamolili da se ne izlaže opasnosti ulazeći u pozorište. 32 Za to vreme su na skupu jedni vikali jedno, a drugi drugo. Vladao je metež i većina nije ni znala zašto su se okupili. 33 Tada su izveli Aleksandra, koga su Judejci gurali napred. On je dao znak rukom i pokušao da se obrati narodu. 34 Ali kad su shvatili da je Judejac, svi su kao jedan počeli da viču: „Velika je Artemida efeška!“ Tako su vikali oko dva sata.
35 Na kraju je gradski pisar* umirio narod i rekao: „Efešani! Ko to od ljudi ne zna da je grad Efes čuvar hrama velike Artemide i njenog kipa koji je pao s neba? 36 Dakle, pošto to nije sporno, treba da se umirite i da ništa ne činite brzopleto. 37 Doveli ste ove ljude iako nisu ukrali ništa iz hrama niti su hulili na našu boginju. 38 Ako Dimitrije+ i zanatlije koje su s njim imaju tužbu protiv nekoga, postoje dani kad zaseda sud i tu su prokonzuli*. Neka tada iznesu tužbe jedni protiv drugih. 39 Ali ako želite nešto više od toga, to mora da se reši na zakonitoj skupštini. 40 U opasnosti smo da zbog današnjeg događaja budemo optuženi za pobunu, jer ne postoji opravdan razlog za sav ovaj metež.“ 41 Nakon što je to rekao, naredio im je da se raziđu.