Dela apostolska
17 Prošli su kroz Amfipolj i Apoloniju i stigli u Solun,+ gde su Judejci imali sinagogu. 2 Po svom običaju,+ Pavle je ušao u sinagogu i tri sabata je razgovarao s njima iznoseći dokaze iz Pisma.+ 3 Pozivajući se na ono što je napisano, objašnjavao im je i dokazivao da je trebalo da Hrist strada+ i uskrsne iz mrtvih.+ Govorio je: „Isus – o kom vam pričam – on je Hrist.“ 4 Zato su neki od njih postali vernici i pridružili se Pavlu i Sili.+ Pridružilo im se i mnogo pobožnih Grka i dosta uglednih žena.
5 A Judejci su postali ljubomorni,+ pa su na trgu našli neke zle, besposlene ljude i tako okupili rulju i izazvali metež u gradu. Upali su u Jasonovu kuću i tražili Pavla i Silu da ih izvedu pred rulju. 6 Pošto ih nisu našli, odvukli su Jasona i neku braću pred gradske poglavare, vičući: „Ovi ljudi su napravili pometnju po celom svetu, a sada su došli i ovde.+ 7 Jason ih je primio u svoju kuću, a svi oni se bune protiv carevih* odredbi, govoreći da postoji drugi kralj – Isus.“+ 8 Kad su to čuli narod i gradski poglavari, uznemirili su se. 9 Gradski poglavari nisu hteli da puste Jasona i ostale dok od njih nisu dobili novčanu garanciju*.
10 Čim je pala noć, braća su poslala Pavla i Silu u Veriju. Kad su stigli tamo, otišli su u judejsku sinagogu. 11 Ti Judejci su bili plemenitiji* od onih u Solunu, jer su svim srcem prihvatili Božju reč. Svaki dan su pažljivo istraživali Pismo da vide da li je ono što su slušali istina. 12 Tako su mnogi od njih postali vernici, kao i mnoge ugledne Grkinje i neki Grci. 13 Kad su Judejci iz Soluna saznali da Pavle i u Veriji objavljuje Božju reč, otišli su da i tamo nahuškaju i uzbune narod.+ 14 Tada su braća odmah poslala Pavla u primorje,+ a Sila i Timotej su ostali u Veriji. 15 Oni koji su pratili Pavla doveli su ga sve do Atine, a zatim su se vratili. On je po njima poslao poruku Sili i Timoteju+ da mu se što pre pridruže.
16 Dok ih je čekao u Atini, Pavle se uznemirio kad je video da je grad pun idola. 17 Razgovarao je u sinagogi s Judejcima i drugim pobožnim ljudima, a i na trgu svaki dan sa onima koji su se tamo zatekli. 18 A neki od epikurejskih i stoičkih filozofa počeli su da se raspravljaju s njim. Jedni su govorili: „Šta ovaj brbljivac hoće da kaže?“, a drugi: „Izgleda da objavljuje tuđa božanstva.“ To su govorili zato što je objavljivao dobru vest o Isusu i o uskrsenju.+ 19 Tada su ga odveli na Areopag, pa su mu rekli: „Možemo li da znamo kakvo to novo učenje iznosiš? 20 Jer govoriš nam stvari za koje nikad nismo čuli. Hoćemo da znamo o čemu je reč.“ 21 Naime, svi Atinjani i stranci među njima* koristili su sve svoje slobodno vreme samo na to da kažu ili čuju nešto novo. 22 Tada je Pavle stao nasred Areopaga+ i rekao:
„Atinjani, vidim da ste u svakom pogledu pobožniji* od drugih ljudi.+ 23 Naime, prolazeći gradom i posmatrajući vaše svetinje*, naišao sam i na oltar s natpisom: ’Nepoznatom Bogu‘. Dakle, ja vam govorim o tom Bogu, kojem odajete čast iako ga ne poznajete. 24 Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu ne prebiva u hramovima koje su sagradili ljudi+ jer je on Gospodar neba i zemlje.+ 25 On ne traži da mu služe ljudske ruke, kao da mu je nešto potrebno,+ jer on sam daje svima život i dah+ i sve ostalo. 26 Od jednog čoveka stvorio je+ sve narode da bi se nastanili po celoj zemlji,+ postavio je određena razdoblja i odredio je gde će ljudi živeti.+ 27 Učinio je to da bi oni tražili Boga – da bi ga tražili* i zaista našli+ – iako on nije daleko ni od koga od nas. 28 Zahvaljujući njemu imamo život, krećemo se i postojimo, kao što su i neki od vaših pesnika* rekli: ’Svi smo mi njegova deca*.‘
29 „Dakle, pošto smo Božja deca,+ ne treba da mislimo da je Bog nalik nečemu od zlata, srebra ili kamena, što je oblikovano ljudskim umećem i maštom.+ 30 Istina, Bog se u prošlosti nije obazirao na takvo neznanje,+ ali sada poručuje svim ljudima da se pokaju, gde god da žive. 31 Jer on je odredio dan kad će pravedno suditi+ svetu preko čoveka kome je to poverio. Njega je uskrsnuo iz mrtvih, čime je svim ljudima pružio dokaz da će taj dan sigurno doći.“+
32 Kad su čuli za uskrsenje mrtvih, jedni su počeli da se podsmevaju,+ dok su drugi rekli: „Pričaćeš nam o tome drugi put.“ 33 Tako je Pavle otišao od njih. 34 Ali neki ljudi su mu se pridružili i postali vernici. Među njima su bili Dionisije, član suda na Areopagu, jedna žena po imenu Damara i drugi.