Dela apostolska

13 U skupštini u Antiohiji proroci i učitelji bili su:+ Varnava, Simeon zvani Niger, Lukije Kirenac, Manain, koji se školovao sa Irodom, vladarem jedne oblasti*, kao i Savle. 2 Dok su služili* Jehovi* i postili, sveti duh je rekao: „Odvojte mi Varnavu i Savla+ da učine ono zbog čega sam ih pozvao.“+ 3 Nakon što su postili i molili se, položili su ruke na njih, pa su ih ispratili.

4 Tako su njih dvojica, koje je poslao sveti duh, otišli u Seleukiju, a odande otplovili na Kipar. 5 Kad su došli u Salaminu, počeli su da objavljuju Božju reč u judejskim sinagogama. Sa sobom su poveli i Jovana kao pomoćnika.+

6 Obišli su celo ostrvo sve do Pafa, gde su naišli na jednog Judejca po imenu Varisus, koji je bio vračar i lažni prorok. 7 On je bio s prokonzulom* Sergijem Pavlom, razboritim čovekom. Prokonzul je pozvao kod sebe Varnavu i Savla, jer je žarko želeo da čuje Božju reč. 8 Ali taj vračar, koji se zvao i Elima (što znači „vračar“), počeo je da im se suprotstavlja, nastojeći da spreči prokonzula da prihvati veru u Gospoda. 9 Tada se Savle, zvani i Pavle, ispunio svetim duhom i oštro ga pogledao, 10 pa je rekao: „Sine Đavolji,+ neprijatelju svake pravednosti, pun si svake vrste prevare i pakosti! Dokle ćeš izvrtati Jehovine* prave puteve? 11 Zato će te Jehova* kazniti, pa ćeš oslepeti i neko vreme nećeš videti sunce.“ I odmah je na njega pala gusta magla i tama, tako da je išao unaokolo tražeći nekoga da ga vodi za ruku. 12 Kad je prokonzul video šta se dogodilo, postao je vernik, jer je bio zadivljen Jehovinim* učenjem.

13 Pavle je sa svojim saradnicima otplovio iz Pafa i stigao u Pergu u Pamfiliji. Ali Jovan+ ih je napustio i vratio se u Jerusalim.+ 14 Iz Perge su krenuli dalje i došli u Antiohiju u Pisidiji. Na sabat su ušli u sinagogu+ i seli. 15 Posle javnog čitanja Zakona+ i Proroka, starešine sinagoge su zamolile Pavla i Varnavu: „Braćo, ako imate neku reč utehe za ovaj narod, recite!“ 16 Na to je Pavle ustao, dao znak rukom i rekao:

„Izraelci i vi ostali koji se bojite Boga, saslušajte me. 17 Bog ovog naroda, Izraela, izabrao je naše pretke i uzvisio naš narod dok su bili došljaci u Egiptu, pa ih je moćnom rukom izveo odatle.+ 18 I oko 40 godina ih je strpljivo podnosio u pustinji.+ 19 Kad je uništio sedam naroda u zemlji Hanan, njihovu zemlju je dao našim precima u nasledstvo.+ 20 Sve se to desilo za oko 450 godina.

„Posle toga im je dao sudije do proroka Samuila.+ 21 Ali oni su tada zatražili kralja+ i Bog im je dao Kisovog sina Saula, iz Venijaminovog plemena.+ On je vladao 40 godina. 22 Kad je njega uklonio, za kralja im je izabrao Davida,+ za koga je posvedočio: ’Našao sam Jesejevog sina Davida,+ čoveka po svom srcu,+ koji će učiniti sve što želim.‘ 23 Iz njegovog potomstva Bog je prema svom obećanju dao Izraelu spasitelja, Isusa.+ 24 Pre njegovog dolaska, Jovan je propovedao celom izraelskom narodu da treba da se krste u znak pokajanja.+ 25 A kad je Jovan bio pri kraju svoje službe, govorio je: ’Šta mislite, ko sam ja? Ja nisam onaj koga čekate. On dolazi za mnom i ja nisam dostojan ni da mu odvežem sandale.‘+

26 „Braćo, Avrahamovi potomci i vi ostali koji se bojite Boga, nama je upućena ta poruka o spasenju.+ 27 Jer stanovnici Jerusalima i njihovi poglavari nisu ga prepoznali, nego su svojom presudom ispunili ono što je zapisano u Prorocima,+ a što se naglas čita svakog sabata. 28 Premda nisu našli ništa zbog čega bi zaslužio smrt,+ tražili su od Pilata da ga pogubi.+ 29 A kad se ispunilo sve što je bilo napisano o njemu, skinut je sa stuba* i položen u grob.+ 30 Ali Bog ga je uskrsnuo iz mrtvih,+ 31 i on se mnogo dana pojavljivao onima koji su s njim došli iz Galileje u Jerusalim. Oni sada svedoče za njega pred narodom.+

32 „Zato vam mi objavljujemo dobru vest o obećanju datom našim precima. 33 Bog ga je u potpunosti ispunio u korist svih nas, njihove dece, time što je uskrsnuo Isusa,+ kao što je napisano u drugom psalmu: ’Ti si moj sin, danas sam ti postao otac.‘+ 34 Bog je ukazao na to da će ga uskrsnuti iz mrtvih i da se on više neće vratiti u raspadljivost, kad je rekao: ’Pokazaću vam vernu ljubav, koju sam obećao Davidu, a moje obećanje je pouzdano.‘+ 35 Zato i u jednom drugom psalmu kaže: ’Nećeš dozvoliti da telo tvog vernog sluge trune*.‘+ 36 David je u svom naraštaju služio Bogu*, a kad je umro*, bio je sahranjen sa svojim precima i njegovo telo je istrunulo.+ 37 A telo onoga koga je Bog uskrsnuo nije istrunulo.+

38 „Zato znajte, braćo, da vam se preko njega objavljuje oproštenje greha.+ 39 Po Mojsijevom zakonu ni u čemu niste mogli biti proglašeni nedužnima.+ Ali svi koji veruju proglašeni su nedužnima posredstvom njega.+ 40 Zato pazite da vam se ne dogodi ono što je zapisano u Prorocima: 41 ’Gledajte, vi koji ste puni prezira, čudite se i nestanite! Jer ću u vašim danima učiniti nešto u šta ne biste poverovali ni da vam neko sve o tome ispriča.‘ “+

42 A kad su izlazili iz sinagoge, narod ih je molio da im o tome govore i sledećeg sabata. 43 Kad se skup u sinagogi razišao, mnogi Judejci i bogobojazni prozeliti pošli su za Pavlom i Varnavom, koji su razgovarali s njima i podsticali ih da ostanu dostojni Božje nezaslužene dobrote.+

44 Sledećeg sabata okupio se skoro ceo grad da čuje Jehovinu* reč. 45 Kad su Judejci ugledali mnoštvo, obuzela ih je ljubomora, pa su počeli da hule i da se suprotstavljaju onome što je Pavle govorio.+ 46 Tada su im Pavle i Varnava odvažno rekli: „Najpre je trebalo da vi čujete Božju reč.+ Ali pošto je vi odbacujete i tako pokazujete da niste dostojni večnog života, mi sada odlazimo ljudima iz drugih naroda.+ 47 Jer Jehova* nam je ovako zapovedio: ’Postavio sam te da budeš svetlost narodima, da objavljuješ spasenje do svih krajeva zemlje.‘ “+

48 Kad su to čuli ljudi iz drugih naroda, obradovali su se i počeli da slave Jehovinu* reč. I svi koji su imali ispravan stav prema večnom životu postali su vernici. 49 A Jehovina* reč se sve više širila po tom kraju. 50 Ali Judejci su uticali na pobožne ugledne žene i vodeće ljude tog grada, pa su oni pokrenuli progonstvo+ protiv Pavla i Varnave i oterali ih iz tog kraja. 51 Tada su Pavle i Varnava otresli prašinu sa svojih nogu, kao svedočanstvo protiv njih, i otišli su u Ikoniju.+ 52 A učenici su bili puni radosti+ i svetog duha.