Prva o kraljevima

2 Kad se približilo vreme da David umre, on je zapovedio svom sinu Solomonu: 2 „Ja ću uskoro umreti.* Zato budi jak+ i hrabar.+ 3 Izvršavaj svoje obaveze prema Jehovi, svom Bogu, tako što ćeš ići njegovim putevima i držati se njegovih odredbi, njegovih zapovesti, njegovih zakona i njegovih opomena, kao što je zapisano u Mojsijevom zakonu.+ Tada ćeš biti uspešan* u svemu što radiš i kud god da pođeš. 4 I Jehova će ispuniti obećanje koje mi je dao: ’Ako tvoji sinovi budu pazili na svoje korake i ako mi budu verno služili svim svojim srcem i svom svojom dušom*,+ neće nestati naslednika iz tvoje loze koji će sedeti na Izraelovom prestolu.‘+

5 „Osim toga, dobro znaš šta mi je učinio Serujin sin Joav, šta je učinio dvojici zapovednika izraelske vojske – Aveniru,+ Nirovom sinu, i Amasi,+ Jeterovom sinu. Ubio ih je, prolivši krv+ u vreme mira kao da je rat, pa je tako krvlju uprljao pojas oko svog struka i sandale na svojim nogama. 6 Zato postupi mudro i ne daj da se njegova seda glava s mirom spusti u grob*.+

7 „A prema sinovima Varzelaja+ iz Galada pokaži vernu ljubav. Neka oni budu među onima koji jedu za tvojim stolom, jer su i oni meni pomogli+ kad sam bežao od tvog brata Avesaloma.+

8 „Tu je i Simej, sin Gire iz Venijaminovog plemena, iz Vaurima, koji me je proklinjao teškim kletvama+ onog dana kad sam išao u Mahanaim.+ Ali kada mi je došao u susret kod Jordana, zakleo sam mu se Jehovom: ’Neću te pogubiti mačem.‘+ 9 Ali ti ga nemoj ostaviti bez kazne,+ jer si mudar čovek i znaš šta treba da činiš s njim. Njegovu sedu glavu s krvlju pošalji u grob*.“+

10 Zatim je David umro* i bio je sahranjen u Davidovom gradu.+ 11 David je vladao nad Izraelom 40 godina. U Hevronu+ je vladao sedam godina, a u Jerusalimu 33 godine.+

12 Solomon je seo na presto svog oca Davida i njegova kraljevska vlast veoma se učvrstila.+

13 Agitin sin Adonija došao je kod Solomonove majke Vitsaveje. Ona ga je upitala: „Dolaziš li u miru?“ On je odgovorio: „Da, dolazim u miru.“ 14 Zatim je dodao: „Hteo bih nešto da ti kažem.“ A ona mu je rekla: „Kaži.“ 15 On je rekao: „Ti dobro znaš da je kraljevstvo trebalo da pripadne meni i da je ceo Izrael očekivao da ja budem kralj.+ Ali to se nije desilo i kraljevska vlast je pripala mom bratu, jer je Jehova tako odredio.+ 16 A sada te samo za jedno molim. Nemoj me odbiti.“ Ona mu je rekla: „Kaži.“ 17 Tada je on rekao: „Molim te, kaži kralju Solomonu, jer tebe neće odbiti, neka mi da za ženu Sunamku Avisagu.“+ 18 A Vitsaveja mu je rekla: „Dobro, razgovaraću s kraljem.“

19 Tako je Vitsaveja došla kod kralja Solomona da razgovara s njim u Adonijino ime. Kralj je odmah ustao, pošao joj u susret i poklonio joj se. Zatim je seo na svoj presto i zapovedio da postave presto za njegovu majku, da sedne njemu zdesna. 20 Onda je ona rekla: „Imam jednu malu molbu za tebe. Nemoj me odbiti.“ Kralj joj je odgovorio: „Kaži, majko. Neću te odbiti.“ 21 Ona je zatim rekla: „Neka se Sunamka Avisaga da tvom bratu Adoniji za ženu.“ 22 Na to je kralj Solomon odgovorio svojoj majci: „Zašto tražiš Sunamku Avisagu za Adoniju? Mogla bi da tražiš i kraljevstvo za njega,+ jer mi je stariji brat,+ a podržavaju ga i sveštenik Avijatar i Serujin+ sin Joav!“+

23 Tada se kralj Solomon zakleo Jehovom: „Neka me Bog najoštrije kazni ako Adonija ne plati životom za to što je tražio. 24 I sada, zaklinjem se Jehovom, živim Bogom koji me je postavio na presto mog oca Davida i učvrstio moju vlast+ i koji je po svom obećanju utemeljio moju kraljevsku lozu*,+ Adonija će još danas biti pogubljen.“+ 25 Kralj Solomon je odmah poslao Jodajevog sina Venaju,+ koji je otišao i ubio Adoniju.

26 A svešteniku Avijataru+ kralj je rekao: „Idi u Anatot na svoje njive.+ Zaslužio si smrt, ali te danas neću pogubiti, jer si nosio kovčeg Svevišnjeg Gospoda Jehove pred mojim ocem Davidom+ i zajedno s mojim ocem si podnosio sve nevolje koje su ga snašle.“+ 27 Tako Solomon nije dozvolio Avijataru da i dalje služi kao Jehovin sveštenik, da bi se ispunilo ono što je Jehova u Silomu+ rekao protiv Ilijevog doma.+

28 Kada je vest o tome stigla do Joava – koji je podržavao Adoniju,+ premda Avesaloma nije podržavao+ – Joav je pobegao u Jehovin šator+ i uhvatio se za rogove oltara. 29 Kralju Solomonu su javili: „Joav je pobegao u Jehovin šator i eno ga pored oltara.“ A Solomon je poslao Jodajevog sina Venaju i rekao mu: „Idi i pogubi ga!“ 30 Venaja je otišao u Jehovin šator i rekao Joavu: „Ovako kaže kralj: ’Izađi!‘ “ Ali on je odgovorio: „Neću! Ovde ću umreti.“ Tada je Venaja javio kralju: „Tako mi je Joav rekao i tako mi je odgovorio.“ 31 A kralj mu je zapovedio: „Učini kao što ti je rekao. Pogubi ga i sahrani ga, i tako skini s mene i porodice mog oca krivicu za krv koju je Joav prolio bez opravdanog razloga.+ 32 Jehova će ga smatrati krivim za sopstvenu smrt*, jer je, bez znanja mog oca Davida, mačem pogubio dva čoveka koja su bila pravednija i bolja od njega: Nirovog sina Avenira,+ zapovednika izraelske vojske,+ i Jeterovog sina Amasu,+ zapovednika Judine vojske.+ 33 Krivica za njihovu smrt biće na Joavu i njegovom potomstvu zauvek.+ A na Davidu i njegovom potomstvu, na njegovom domu i njegovom prestolu neka zauvek bude mir od Jehove.“ 34 Tako je Jodajev sin Venaja otišao i ubio Joava. Sahranili su ga kod njegove kuće u pustinji. 35 Tada je kralj umesto njega nad vojskom postavio Jodajevog sina Venaju,+ a na Avijatarovo mesto postavio je sveštenika Sadoka.+

36 Zatim je kralj pozvao Simeja+ i rekao mu: „Sagradi sebi kuću u Jerusalimu i živi u njoj. Nemoj nikuda da ideš odavde. 37 Onog dana kad izađeš i pređeš dolinu Kedron,+ znaj da ćeš poginuti. Sam ćeš biti kriv za svoju smrt.“ 38 Simej je odgovorio kralju: „Pošteno je to što si rekao. Tvoj sluga će učiniti onako kako je rekao moj gospodar, kralj.“ Simej je dugo ostao u Jerusalimu.

39 Ali posle tri godine, dva Simejeva roba pobegla su kod Ahisa,+ Mahinog sina, kralja Gata. Kada su Simeju javili: „Eno, tvoji robovi su u Gatu“, 40 Simej je odmah osedlao magarca i otišao u Gat kod Ahisa da potraži svoje robove. Kada se Simej vratio iz Gata sa svojim robovima, 41 Solomonu je bilo javljeno: „Simej je otišao iz Jerusalima u Gat i vratio se.“ 42 Tada je kralj pozvao Simeja i rekao mu: „Zar te nisam zakleo Jehovom i upozorio te: ’Onog dana kad izađeš odavde i pođeš bilo kuda, znaj da ćeš poginuti‘? I zar mi ti nisi odgovorio: ’Pošteno je to što si rekao. Poslušaću te‘?+ 43 Zašto se onda nisi držao zakletve koju si dao Jehovi i zašto nisi poslušao moju zapovest?“ 44 Zatim je kralj rekao Simeju: „Dobro znaš u svom srcu kakva si sve zla naneo mom ocu Davidu.+ Jehova će ti vratiti za sva tvoja zlodela*.+ 45 A kralj Solomon biće blagoslovljen+ i Davidov presto biće doveka utvrđen pred Jehovom.“ 46 Tada je kralj dao zapovest Jodajevom sinu Venaji, koji je otišao i ubio Simeja.+

Tako se kraljevstvo učvrstilo pod Solomonovom vlašću.+