Jezdra poučava narod Božjem zakonu

Prošlo je oko 70 godina otkad se većina Izraelaca vratila u Jerusalim, ali neki su i dalje živeli u raznim delovima Persijskog carstva. Jedan od njih bio je i sveštenik Jezdra, koji je poučavao narod Jehovinom zakonu. On je čuo da narod u Jerusalimu ne postupa po Jehovinom zakonu i želeo je da ode tamo i da im pomogne. Artakserks, kralj Persije, rekao mu je: „Bog ti je dao mudrost da možeš poučavati narod njegovom zakonu. Idi i povedi sa sobom sve koji žele da pođu.“ Jezdra se sastao sa svima koji su želeli da se vrate u Jerusalim. Pomolili su se Jehovi da ih čuva na tom dugom putovanju, a zatim su krenuli.

Stigli su u Jerusalim četiri meseca kasnije. Knezovi su Jezdri rekli: „Izraelci nisu slušali Jehovu i ženili su se ženama koje služe lažnim bogovima.“ Šta je Jezdra tada učinio? Pred celim narodom je kleknuo na kolena i pomolio se: „Jehova, ti si mnogo toga učinio za nas, a mi smo ti zgrešili.“ Narod se pokajao, ali mu je i dalje bio potreban neko ko bi mu pomogao da čini ono što je ispravno. Jezdra je izabrao starešine i sudije koji će rešiti taj problem. U naredna tri meseca otpustili su sve one koji nisu služili Jehovi.

Od tada je prošlo dvanaest godina. U međuvremenu su bile obnovljene zidine Jerusalima. Jezdra je okupio narod na trgu da bi mu čitao Božji zakon. Kada je otvorio knjigu, narod je ustao. On je hvalio Jehovu, a ceo narod je podigao ruke u znak odobravanja. Zatim je čitao i objašnjavao zakon, a narod je pažljivo slušao. Priznali su da su ponovo okrenuli leđa Jehovi i plakali su. Sutradan im je opet čitao zakon. Iz onoga što su čuli razumeli su da se bliži Praznik senica. Zato su odmah počeli s pripremama za proslavu tog praznika.

Tokom sedam dana praznika, narod se radovao i zahvaljivao Jehovi za dobru žetvu. Praznik senica se nije tako slavio još od vremena Isusa Navina. Narod se nakon praznika okupio i pomolio: „Jehova, ti si nas izbavio iz ropstva, hranio si nas u pustinji i dao si nam ovu plodnu zemlju. Ali mi smo te mnogo puta izneverili. Slao si nam proroke da nas opominju, ali ni njih nismo slušali. A ti nas i dalje trpiš. Održao si obećanje koje si dao Avrahamu. A mi ti sada obećavamo da ćemo te slušati.“ Zapisali su ono što su obećali, a knezovi, Leviti i sveštenici stavili su na to svoj pečat.