Jerusalimske zidine

Vratimo se nekoliko godina unazad, u vreme pre nego što je završena obnova jerusalimskih zidina. U persijskom gradu Susanu živeo je jedan Izraelac koji se zvao Nemija i koji je bio u službi kralja Artakserksa. Nemijin brat je došao iz Jude i doneo loše vesti: „Narod koji se vratio u Jerusalim nije bezbedan. Gradske zidine i vrata koja su Vavilonci uništili još nisu obnovljeni.“ Te vesti su mnogo uznemirile Nemiju. Želeo je da se vrati u Jerusalim i da pomogne narodu. Zato se molio Jehovi da ga kralj pusti da ide.

Posle nekoliko meseci, kralj je jednom prilikom primetio da je Nemija tužan. Rekao mu je da ga nikada ranije nije takvog video i pitao ga je šta ga muči. Nemija mu je na to odgovorio: „Kako da ne budem tužan kad je moj grad, Jerusalim, u ruševinama?“ Kralj ga je upitao kako može da mu pomogne. Nemija se istog časa u sebi pomolio Jehovi, a onda mu je odgovorio: „Molim te, pusti me da odem u Jerusalim i da obnovim gradske zidine.“ Kralj Artakserks je rekao Nemiji da slobodno može da ide i još se pobrinuo da na tom dugom putovanju bude bezbedan. Osim toga, postavio je Nemiju za namesnika Jude i dao mu je drvnu građu za obnovu gradskih vrata.

Kada je Nemija stigao u Jerusalim, pregledao je u kakvom su stanju gradske zidine. Zatim je okupio sveštenike i upravitelje i rekao im: „Ovo je stvarno strašno. Moramo prionuti na posao.“ Narod se složio i počeo sa obnovom zidina.

Ali neki neprijatelji su im se rugali, govoreći: „Da se lisica zaleti srušila bi zidine koje gradite.“ Narod se nije obazirao na takve uvrede i nastavio je s radovima. Zidine su bivale sve više i sve jače.

Neprijatelji su rešili da napadnu Jerusalim sa svih strana. Judejci su se uplašili kada su saznali za taj plan. Ali Nemija im je rekao: „Ne bojte se. Jehova je s nama.“ Postavio je stražu koja je čuvala graditelje tako da su neprijatelji odustali od napada.

Gradske zidine i vrata bili su obnovljeni za samo 52 dana. Nemija je doveo u Jerusalim sve Levite na svečanost povodom podizanja jerusalimskih zidina. Napravio je dva velika hora. Popeli su se na zidine stepenicama kod Izvorskih vrata, a zatim je jedan hor krenuo na jednu, a drugi na drugu stranu, tako da su obišli ceo grad. Svirali su trube, činele i harfe i pevali Jehovi. Jezdra je krenuo s jednom grupom, a Nemija s drugom. Sreli su se kod hrama. Sav narod – muškarci, žene i deca – prinosili su žrtve Jehovi i radovali se. Njihovo veselje se nadaleko čulo.