Koliko su smisaone tvoje molitve?
„Zvao sam te celim srcem. O, Jehova, odgovori mi“ (PSALAM 119:145, NS).
1, 2. a) U kojoj je paraleli Isus govorio o molitvi? b) Koji je zaključak Isus izvukao iz te dve molitve i šta nam to pokazuje?
KOJU vrstu molitve uslišava Stvoritelj, Jehova Bog? Iz jedne paralele koju je ispričao Isus Hrist vidljivi su osnovni uslovi koje treba ispuniti, da bi Bog odgovorio na molitvu. Isus je pričao o dvojici muževa koji su se molili u hramu u Jerusalimu. Jedan od njih bio je visoko poštovan farisej, a drugi prezreni poreznik. Farisej se molio: „Bože hvala ti što nisam kao ostali ljudi... ili kao i ovaj poreznik. Postim dva puta sedmično i dajem desetinu od svega što stičem.“ A ponizni poreznik „udarao se u prsa i molio: ’Bože, smiluj se meni grešniku’“ (Luka 18:9—13, NS).
2 Isus je komentarisao ove molitve sledećim rečima: „Kažem vam ovaj poreznik se vrati kući opravdan, a ne onaj farisej; jer ko se uzvisi, biće ponižen, a ko se ponizi biće uzvišen“ (Luka 18:14). On je jasno pokazao da nije dovoljno samo se moliti našem nebeskom ocu. Važno je takođe kako se molimo — naše duhovno stanovište.
3. a) Spomeni neka osnovna pravila u vezi molitve. b) Koji različiti oblici molitve postoje?
3 Molitva je zaista dragocena prednost, jedna značajna i ozbiljna stvar, pa su svi dobro poučeni hrišćani upoznati s odgovarajućim osnovnim pravilima. Molitve treba da budu upućene jedinom pravom Bogu Jehovi. Moraju biti izgovarane u ime njegovog Sina, Isusa Hrista. Da bi bile prihvatljive moramo se moliti s puno vere. Da, „ko se približuje k Bogu mora verovati da on postoji“. Dakle, molitve moraju biti u skladu s Božjom voljom (Jevrejima 11:6, NS; Psalam 65:2; Matej 17:20; Jovan 14:6, 14; 1. Jovanova 5:14). Uzimajući u obzir biblijske primere mi znamo da molitve mogu biti u obliku zahvale, molbe i usrdnog preklinjanja (Luka 10:21; Efežanima 5:20; Filipljanima 4:6; Jevrejima 5:7).
Primeri smisaonih molitvi
4. a) Koje su nam primere ostavili Mojsije i Isus Navin u vezi smisaonih molitvi? b) Koji je primer dao David i kralj Jezekija? v) Koja je zajednička karakteristika svih tih molitava?
4 Ako smo suočeni s velikim problemima, kad moramo doneti ozbiljnu odluku, ako smo učinili težak greh ili ako nam je život u opasnosti, naše će molitve biti naročito ozbiljne i smisaone. Pošto su se Izraelci pobunili kad su čuli negativan izveštaj desetorice nevernih glasnika, Jehova je rekao Mojsiju kako taj narod zaslužuje da bude istrebljen. Zatim je Mojsije u jednoj ozbiljnoj i smisaonoj molitvi usrdno molio Jehovu da ne preduzima tu meru, jer se radilo o Njegovom imenu (4. Mojsijeva 14:11—19). Kad je Izrael bio pobeđen kod Gaja zbog Ahanove lakomosti, Isus Navin se usrdno molio, takođe se pozivajući na Jehovino ime (Isus Navin 7:6—9). Mnogi Davidovi psalmi su sastavljani u obliku ozbiljnih molitvi; posebno je spomena vredan 51. psalam. Daljnji primer smisaone molitve je molitva kralja Ezekije u vreme invazije asirskog kralja Senahirima na Judu, kada je takođe stajalo na kocki Jehovino ime (Isaija 37:14—20).
5. Navedi daljnje smisaone molitve koje su izgovarali Božje sluge, a koje služe nama za primer.
5 Knjigu Plač Jeremijin možemo označiti Jeremijinom dugačkom, ozbiljnom molitvom u korist njegovog naroda, jer se u njoj uvek iznova oslovljava Jehova (Plač Jeremijin 1:20; 2:20; 3:40—45; 55—66; 5:1—22). Jezdra i Danilo su takođe izgovarali smisaone, ozbiljne molitve u korist svog naroda, priznavajući njihove greške i usrdno se moleći za oproštenje (Jezdra 9:5—15; Danilo 9:4—19). Jednako možemo biti sigurni da je i Jonina molitva izgovorena u utrobi velike ribe, bila ozbiljna i smisaona (Jona 2:1—9).
6. a) U kojim nam je smisaonim molitvama Isus ostavio primer? b) Koji je osnovni faktor potreban da bi naše molitve bile smisaone?
6 Pre nego što je izabrao 12 apostola, Isus je proveo celu noć u molitvi, kako bi njegov izbor bio u skladu s voljom njegovog oca (Luka 6:12—16). Da spomenemo još Isusovu smisaonu molitvu one noći kad je bio izdan, a zabeležena je u 17. poglavlju jevanđelja po Jovanu. Sve te molitve stoje kao snažno svedočanstvo odličnog odnosa molitelja prema Jehovi Bogu. To je nesumnjivo osnovni faktor u našim molitvama, da bi dobile na značenju. One moraju biti ozbiljne i smisaone, ako želimo da budu „snažne“ u svojoj delotvornosti pred Jehovom Bogom (Jakov 5:16, NS).
Manjkavosti usled ljudske nesavršenosti
7. Šta da se pitamo s obzirom na naše molitve?
7 Kao što smo već rekli, naše su molitve verovatno posebno ozbiljne i smisaone kad smo pod nekim opterećenjem. No, kako je s našim svakodnevnim molitvama? Da li one dokazuju da smo sigurni u srdačan, bliski odnos s našim nebeskim ocem, Jehovom Bogom? Neko je odgovarajuće rekao: „Molitva treba najpre nama nešto da znači, da bi značila šta i Bogu.“ Razmišljamo li o našim molitvama koliko to one zaslužuju, jesmo li sigurni da zaista dolaze iz našeg simboličnog srca?
8. Koje bi manjkavosti prouzrokovane našom ljudskom nesavršenošću mogle okrnjiti naše molitve?
8 Lako bi se moglo dogoditi da postanemo površni u tome. Zbog naslednih nesavršenih naginjanja, srce bi nas lako moglo prevariti, i tako bi naše molitve ostale bez kvaliteta koji bi trebale da imaju (Jeremija 17:9). Ako mi, u većini slučajeva, ne zastanemo i ne razmislimo pre molitve, moglo bi se dogoditi da molimo mehanički, formalno i rutinski. Ili, ako se naše molitve stalno ponavljaju, nalik su neprikladnim molitvama „pagana“, o kojima je govorio Isus (Matej 6:7, 8). Možda se molimo samo za opšte stvari, umesto za konkretne stvari ili osobe.
9. Koje se druge opasnosti mogu pojaviti u vezi s molitvom i šta je nesumnjivo razlog tome?
9 Ponekad naginjemo možda da se molimo na brzinu. S tim u vezi važi činjenica: „Ako si prezaposlen za molitvu, onda jednostavno jesi prezaposlen.“ Mi ne smemo pokušavati naučiti napamet određene reči i tada ih ponavljati u svakoj molitvi. Isto tako nije potrebno da Jehovin svedok čita molitvu, na primer, na nekom javnom kongresu. Nesumnjivo su sve te opasnost delimično posledica činjenice da mi ne možemo doslovno videti Jehovu Boga, kome se molimo. Ipak, mi ne možemo očekivati od njega da sasluša takve molitve, niti nam koristi što se molimo na taj način.
Savladati manjkavosti
10. a) Koje naginjanje otkriva pomanjkanje cenjenja za važnost molitve? b) Koji izvanredan biblijski primer treba uvažiti?
10 Spomenute opasnosti možemo sprečiti u meri u kojoj procenjujemo važnost naših svakodnevnih molitvi i održavamo dobar odnos s našim nebeskim ocem. Takvo cenjenje nas čuva od toga da se molimo na brzinu, kao da posle toga imamo neki važniji posao. Nema ničeg važnijeg od razgovora s univerzalnim suverenom, Jehovom Bogom. Naravno, u nekim situacijama vreme može biti ograničeno. Kad je, na primer, kralj Artakserks upitao svog peharnika Nemiju: „Šta dakle želiš?“. Nemija se pomolio „odmah Bogu nebeskome“ (Nemija 2:4, ST). Pošto je kralj tražio da mu odmah odgovori, Nemija se nije mogao dugo zadržati u molitvi. No, mi možemo biti sigurni da je njegova molitva bila smisaona, da je došla iz srca, jer je Jehova odmah odgovorio na nju (Nemija 2:5, 6, ST). Osim u takvim retkim situacijama mi moramo naći vremena za naše molitve, stavljajući sve ostale stvari u drugi plan. Ako naginjemo žurbi kad se molimo, tada nismo u potpunosti shvatili važnost molitve.
11. Koju još zamku treba izbegavati i koji nam je odličan primer dao Isus u tom pogledu?
11 Jedna druga zamka koju treba izbegavati je stalno ponavljanje opštih uzrečica. Takve molitve ne ispunjavaju pravedne zahteve dragocene prednosti molitve. Isus nam je u tom pogledu dao odličan primer u svojoj uzornoj molitvi. On je naveo sedam specijalnih molbi: tri ističu pobedu pravednosti, jedna naše dnevne telesne potrebe, a tri naše duhovno dobro (Matej 6:9—13).
12. Koji nam je odličan primer Pavle, kad je reč o preciznom izražavanju u našim molitvama?
12 I apostol Pavle nam je s tim u vezi dao izvanredan primer. On je molio druge da se mole da mu ’se dade sposobnost slobode govora’ (Efešanima 6:18—20, NS). Jednako se precizno izražavamo u svojim ličnim molitvama u korist drugih: „Zato se i dalje molim da vaša ljubav sve više i više obiluje u pravoj spoznaji i sposobnom razlučivanju, da bi se mogli uveriti u važnije stvari, tako da budete čisti i besprekorni na Hristov dan, na slavu i hvalu Bogu“ (Filipljanima 1:9—11, NS).
13. Kako možemo izgovarati smisaone molitve kad se radi o različitim granama službe za Jehovu?
13 Da, u molitvama bi trebalo spominjati sasvim određene tačke, a to znači da moramo razmišljati o našim molitvama. (Uporedi Priče Solomunove 15:28). Dok smo u službi propovedanja mogli bi se moliti Bogu ne samo da blagoslovi naš trud, nego takođe za mudrost, taktičnost, velikodušnost, slobodu govora i pomoć u savladavanju bilo kakvih slabosti, koje bi mogle umanjiti našu delotvornost u davanju svedočanstva. Zar ne bismo takođe mogli moliti Boga da nas vodi k onima koji su gladni i žedni pravde? Pre nego imamo javno predavanje ili neki zadatak na službenom sastanku, odnosno teokratskoj školi propovedanja, možemo se pomoliti Jehovi da bude s nama svojim svetim duhom. Zašto? Da bismo pokazali poverenje i ravnotežu, te da bismo govorili ozbiljno i uverljivo na čast Božjem imenu i za izgradnju naše braće. Takve molitve promiču ispravno raspoloženje kod držanja govora.
14. Kako da gledamo na telesne slabosti koje teško savladavamo?
14 Ako imamo neku telesnu slabost, koja stoji na putu našoj duhovnosti i koju teško savladavamo, onda se u molitvi osvrnimo specijalno na to. Umesto da budemo obeshrabreni, nemojmo nikada biti preumorni, nego se ponizno i ozbiljno pomolimo Bogu za pomoć i oproštenje. Da, pod takvim se okolnostima možemo sigurno obratiti Jehovi, kao što se dete koje je upalo u nevolju obraća svome ocu, i to bez obzira koliko se često zbog jedne te iste slabosti molili Bogu. Ako smo iskreni Jehova će nam pomoći i dati nam do znanja da nam je oprostio. U takvom slučaju možemo crpsti utehu iz poznavanja činjenice da je i apostol Pavle priznao da je imao neki problem (Rimljanima 7:21—25).
Šta nam pomaže izgovarati smisaone molitve
15. S kakvim se stavom moramo približavati Jehovi Bogu u molitvi?
15 Da bi naše molitve bile zaista smisaone moramo uložiti potrebne napore u potiskivanju svih drugih misli i koncentrisati se na činjenicu da se pojavljujemo takoreći u prisutnosti velikog Boga Jehove. Mi mu se moramo približavati s dubokim poštovanjem potpuno svesni njegove uzvišenosti. Sam Jehova je rekao Mojsiju da nijedan čovek ne može videti Boga i ostati na životu (2. Mojsijeva 33:20). Dakle, približavajmo se Jehovi s dostojnom poniznošću i skromnošću. Taj je zahtev naglašen u Isusovoj paraleli o fariseju i porezniku (Mihej 6:8; Luka 18:9—14). Jehova mora za nas biti stvaran; mi moramo imati isti stav kao Mojsije, za koga se kaže: „Ostao je postojan kao da posmatra nevidljivoga“ (Jevrejima 11:27, NS). Takav stav svedoči o tome da smo u dobrom odnosu s našim nebeskim ocem.
16. Koju ulogu u smisaonim molitvama igra naše srce?
16 Naše će molitve takođe biti smisaone ako dolazimo pred Jehovu srca ispunjenog ljubavlju i naklonošću prema njemu. Zapazi, na primer, kakvo je cenjenje za Jehovu Boga i kakvu ljubav izrazio psalmist David u 23. i 103. psalmu. Nema sumnje da je David imao naročit odnos sa svojim velikim pastirom Jehovom Bogom. Mi se u teokratskoj školi propovedanja učimo da govorimo s toplinom i osećajnošću. Na to moramo paziti pre svega kod čitanja biblijskih citata, a još više kad se molimo našem nebeskom ocu. Da, trebali bi se osećati kao David koji je molio: „Daj da spoznam, o Jehova, tvoje putove. Nauči me svojim stazama. Daj mi da hodam u istini tvojoj i pouči me jer si ti bog mojega spasenja.“ Jedno daljnje ukazivanje na to kako bi se trebalo osećati jesu reči nekog drugog psalmiste: „Zvao sam te celim srcem. O, Jehova, odgovori mi“ (Psalam 25:4, 5, NS; 119:145, NS).
17. Kako možemo paziti na to da stalno ne ponavljamo naše molitve?
17 Da bi naše molitve ostale smisaone i da se ne bi stalno ponavljale, mi činimo dobro ako menjamo njihov sadržaj. Određenu misao može nam posredovati biblijski citat dotičnog dana ili neka hrišćanska publikacija koju smo pročitali. U tu svrhu može poslužiti tema studijskog članka iz Kule stražare, možda neko javno predavanje ili pokrajinski, odnosno oblasni kongres.
18. Šta možemo učiniti u skladu s biblijskim savetima i primerima, da bi naše molitve bile smisaonije?
18 Da bismo se što bolje usredotočili na molitvu i da bi naše molitve bile što smisaonije, dobro je ako pazimo na položaj tela. Kod javnih molitvi je prirodno da saginjemo glavu. A što se tiče lične molitve, neki osećaju da je dobro kleknuti pred Jehovu kad se mole za sebe ili za porodicu, smatrajući to kao pomoć u pokazivanju poniznog duhovnog stanovišta. U Psalmu 95:6, ST, mi čitamo: „Dođite, prignimo koljena i padnimo nice, poklonimo se Jahvi koji nas stvori.“ Solomun je kleknuo dok je izgovarao molitvu prilikom posvećenja Jehovinog hrama, a i Danilo je imao običaj da kleči kad se molio (2. Dnevnika 6:13; Danilo 6:10).
19. Koje činjenice trebaju imati na umu oni koji su odgovorni za javne molitve?
19 S obzirom na važnost molitve imenovani starešine moraju pokazivati dobru sposobnost razlučivanja kad se zamoli nekoga da izgovori javnu molitvu pred skupštinom. Kršteni muškarac koji zastupa skupštinu treba biti zreo hrišćanski sluga Božji. Njegova molitva mora otkrivati da ima odličan odnos prema Bogu. Oni koji uživaju tu prednost moraju paziti na to da se dobro čuju, jer ne mole samo za sebe nego i za čitavu skupštinu. Kako bi inače drugi u skupštini mogli na kraju molitve reći „amin“? (1. Korinćanima 14:16). Naravno, da bi ostali s punom ozbiljnošću mogli reći „amin“ oni moraju pažljivo slušati i ne dozvoljavajući mislima da lutaju uokolo, nego moraju molitvu prihvatiti kao svoju. Zatim treba uzeti u obzir da te molitve, s obzirom da su upućene Jehovi Bogu, ne smeju biti korištene za propovedanje prisutnima niti za iznošenje čisto ličnih ideja.
20. Koji predlog se daje s obzirom da glasno izgovarane molitve deluju blagoslovljeno na slušaoce?
20 Ako su naše glasno izgovorene molitve zaista smisaone, one deluju blagoslovljeno na slušaoce. Iz tog razloga bračni parovi i porodica čine dobro ako se svaki dan najmanje jednom ujedinjuju u molitvi. Tom prilikom neka jedan od njih, na primer, poglavar porodice, govori za drugoga ili za druge.
21. Koje drugo gledište zaslužuje našu pažnju, ako želimo da nam molitve budu smisaone?
21 Da bi naše molitve bile zaista smisaone, ima još nešto što zaslužuje našu pažnju. Mislimo na to da moramo biti dosledni u našim molitvama. Šta to znači? Da moramo živeti u skladu s molitvama, da moramo raditi na onome za šta se molimo. O tom gledištu molitve biće govora u sledećem članku.
Kako bi odgovorio?
◻ Koje su smisaone molitve spomenute u Pismu?
◻ Koje bi se manjkavosti mogle ušunjati u naše molitve, kao posledica ljudske nesavršenosti?
◻ Kako možemo savladati određene manjkavosti u našim molitvama?
◻ Šta nam može pomoći izgovarati smisaone molitve?