Kako pomoći onima koji pate od mentalnih poremećaja

Šta znače ove reči

Ako naš prijatelj pati od nekog mentalnog poremećaja, možda ne znamo kako da se postavimo. Ali stalo nam je do njega i želimo da mu pomognemo u toj borbi s bolešću. U nastavku ćemo videti šta možemo učiniti.

Kako nam te reči mogu pomoći

„Neka svako bude brz da sluša“ (JAKOVLJEVA 1:19).

Jedan od najboljih načina da pomognete svom prijatelju jeste da ga slušate onda kada je raspoložen da priča. Nemojte misliti da uvek morate nešto reći. Dovoljno je samo da ga pažljivo slušate i da budete saosećajni. Potrudite se da razumete kako se oseća i nemojte prebrzo donositi zaključke niti ga osuđivati. Imajte na umu da će možda reći nešto što uopšte ne misli i zbog čega će se kasnije kajati (Jov 6:2, 3).

„Tešite potištene“ (1. SOLUNJANIMA 5:14).

Ako je vaš prijatelj jako uznemiren ili se oseća bezvredno, čak i ako ne znate šta tačno da kažete možete ga ohrabriti i utešiti tako što ćete mu pokazati koliko vam je stalo do njega.

„Pravi prijatelj voli u svako doba“ (POSLOVICE 17:17).

Ponudite konkretnu pomoć. Nemojte pretpostavljati šta je vašem prijatelju potrebno, već ga pitajte. Ako ni sam ne zna šta bi mu u tom trenutku prijalo, predložite da nešto radite zajedno, na primer da odete u šetnju. Možete se ponuditi i da odete u kupovinu, da mu sredite kuću ili da nešto drugo uradite (Galatima 6:2).

„Budete strpljivi“ (1. SOLUNJANIMA 5:14).

Vašem prijatelju možda neće uvek biti do priče. Recite mu da ćete ga rado saslušati kad bude raspoložen za razgovor. Možda će zbog svoje bolesti reći ili uraditi nešto što će vas povrediti. Ponekad će otkazati dogovor ili će biti previše osetljiv. Zato budite strpljivi i puni razumevanja dok se trudite da mu pomognete (Poslovice 18:24).

Vaša pomoć mnogo znači

„Trudim se da budem prijateljica na koju uvek može da se osloni. Čak i ako ne mogu da rešim njene probleme, barem mogu da je saslušam. Ponekad je to sve što joj je potrebno da bi se osećala bolje“ (Feraa, čija prijateljica pati od poremećaja u ishrani, anksioznosti i kliničke depresije).

„Jedna moja prijateljica je mnogo dobra i prijatna. Pozvala me je u goste i spremila ukusan obrok. U tako opuštenoj atmosferi bilo mi je lakše da pričam o svojim osećanjima. To me je stvarno mnogo ohrabrilo“ (He Jun, koja pati od kliničke depresije).

„Strpljenje je naročito važno. Kada moja supruga uradi nešto što me izbaci iz takta, setim se da je to odraz njene bolesti, a ne njene ličnosti. To mi pomaže da imam više razumevanja i da se ne ljutim na nju“ (Džejkob, čija supruga pati od kliničke depresije).

„Moja supruga mi pruža ogromnu podršku. Kad me preplave zebnja i uznemirenost, nije mi ni do čega. Ona tada ne insistira da uradim nešto za šta nemam volje, čak i ako to znači da je ona uskraćena za nešto u čemu bi uživala. Mnogo mi znači što je tako nesebična i stvarno ne znam šta bih bez nje“ (Enriko, koji pati od anksioznosti).