Pravda označava sve Božje puteve
„Stena, savršeno je njegovo delovanje, jer su svi njegovi putevi pravda. Bog vernosti kod koga nema nepravde; pravedan je i čestit“ (5. MOJSIJEVA 32:4, NS).
1. Koje Jehovine osobine je Mojsije istakao pred Izraelcima u svojoj pesmi pre nego što je umro, i zašto je mogao to da izjavi?
JEHOVA, najviši sudija, zakonodavac i car, „ljubi pravdu i čestitost“ (Psalam 33:5, Ba; Isaija 33:22). Mojsije, posrednik Saveza zakona i prorok koga Jehova „pozna licem k licu“, bio je dobro upoznat sa Jehovinim pravednim zakonima (5. Mojsijeva 34:10; Jovan 1:17). Kratko pre nego što je umro, Mojsije je istakao Jehovinu izvanrednu osobinu: pravednost. Pred ušima čitave skupštine Izraela oglasio je reči ove pesme: „Slušajte, nebesa, hoću da govorim; i zemlja nek čuje reči usta mojih, . . . jer ću ime Jehove objaviti. Veličajte Boga našega! On je stena naša! Savršeno je njegovo delo, i pravi su putevi njegovi; veran je on Bog, nema u njemu nepravde, pravedan je i istinit“ (5. Mojsijeva 32:1, 3, 4, Ba).
2. Kako se sve ono što Jehova čini uvek odlikuje pravdom, i zašto je to od značaja?
2 Sve što Jehova čini odlikuje se pravednošću, koja često dolazi do izražaja u potpunoj harmoniji sa njegovom mudrošću, ljubavlju i silom. Prema Jovu 37:23, St, Božji sluga Elijuj je podsetio Jova na sledeće: „Svesilnog doseći ne možemo, neizmjeran je u moći i sudu, velik u pravdi, nikog on ne tlači.“ I kralj David je pisao: „Jehova je ljubitelj pravde i neće ostaviti svoje lojalne“ (Psalam 37:28, NS). Kakvog li utešnog uverenja! Na svim svojim putevima Bog nijednog trenutka neće ostaviti na cedilu one koji su mu lojalni. To nam garantuje Božja pravda.
Zašto nema pravde
3. Šta danas nedostaje među ljudima i kako se to odrazilo na odnos čoveka prema Bogu?
3 Ali zašto danas nema pravde među ljudima ako je Jehova, Bog pravde, onaj koji voli pravdu i „Tvorac krajeva zemaljskih“? (Isaija 40:28, NS). Prema 5. Mojsijevoj 32:5, NS, Mojsije odgovara: „Oni su sa svoje strane pogubno delovali; nisu mu deca, greška je njihova. Naraštaj pokvaren i izopačen.“ Pokvareno delovanje čoveka ga je odvelo tako daleko od Tvorca da su, kao što piše, Božje misli i putevi toliko viši nego čovečiji „koliko su nebesa viša od Zemlje“ (Isaija 55:8, 9, NS).
4. Koji je način postupanja izabrao čovek, i kuda ga je to odvelo?
4 Ne zaboravimo da čovek nije bio stvoren da postupa nezavisno od Boga. Jeremija je ispravno ocenio naš položaj u kom se nalazimo, kad kaže: „Dobro znam, o Jehova, da put zemaljskog čoveka nije u njegovoj vlasti, niti je čoveku koji hodi, u vlasti da upravlja koracima svojim“ (Jeremija 10:23, NS). Time što je čovek odbacio pravedne Božje puteve i njegovu vladavinu, podložio se sasvim drugim nevidljivim silama: Satani, Đavolu i njegovim saučesnicima, demonima. Apostol Jovan je sasvim jasno rekao: „Sav svet leži u vlasti onoga koji je zao.“ Demonske sile nisu ni najmanje zaiteresovane da podržavaju pravdu u čovečanstvu (1. Jovanova 5:19, NS).
5. Navedi primere pomanjkanja pravde u današnjem svetu?
5 Američki vrhovni tužilac, Vilijam Frenč Smit je 1984. izneo jedan primer za nedostatak pravde u poslednjim danima sadašnjeg sastava stvari. Komentarišući istraživanje o kaznama zatvora koje su izrečene u 12 američkih država između 1977. i 1983, Smit je rekao: „Javnost pretpostavlja da najgori provalnici — ubice, siledžije, trgovci droga — izdrže najveće kazne. Studija . . . pokazuje kako je jednostavno za teške kriminalce da se vrate na ulicu i počine nove zločine.“ Nije čudo što je Pol Kamenar od Vašingtonskog zavoda za unapređenje prava rekao: „Pravosuđe je obično prelabavo.“
6. a) U kakvom se moralnom stanju nalazila Juda pre zarobljeništva? b) Šta je pitao Avakum, i da li to važi i danas?
6 Pravda je bila labava i u judejskom narodu, pre nego što ga je pobedila vavilonska vojska 607. godine pre n. e. Zbog toga je Bog inspirisao svog proroka Avakuma da kaže: „I zakon je bez života a ni pravda snage nema; jer obara bezdušnik pravednog i sudovi se neduševni daju“ (Avakum 1:4, Ba). Ovo nepravedno stanje je pokrenulo proroka da pita Jehovu: „Zašto ti da gledaš bezdušnike i da ćutiš kad bezdušnik pravijega od sebe proždire?“ (Avakum 1:13, Ba). Danas takođe, kad se na svim područjima ljudskog delovanja vrši nepravda, mogli bi njom pogođeni s dobrim razlogom da pitaju: „Zašto Bog pravde i dalje gleda na nepravdu koja se vrši na Zemlji? Zašto dopušta da se ’izvrće pravda’? Zašto ’stalno ćuti’?“ To su važna pitanja, i samo Božja dragocena reč, Biblija sadrži odgovarajuće i zadovoljavajuće odgovore.
Zašto Bog dopušta nepravdu
7. a) Zašto je čovek izgubio raj koji je dobio od Boga? b) Koja su sporna pitanja nastala u Edenu, i kako je Bog u svojoj pravdi reagovao na njih?
7 Kao što je Mojsije potvrdio Božja dela su savršena. To se takođe odnosilo i na ljudski par koji je Bog postavio u edenskom raju (1. Mojsijeva 1:26, 27; 2:7). Čitava ta priprema je bila savršena za postizanje blagostanja i sreće čoveka. Božanski izveštaj glasi: „Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, sve dobro beše“ (1. Mojsijeva 1:31, Ba). Ali rajski mir nije dugo potrajao. Pod uticajem jednog buntovničkog stvorenja Adam i Eva su uvučeni u sukob sa Jehovom, gde se radilo o načinu njegovog vladanja. U pitanje je bila dovedena pravednost zapovesti koju im je Bog dao (1. Mojsijeva 3:1-6). Iskrsla su važna moralna sporna pitanja, preko kojih je napadnuto pravo Božje vladavine. Istorijski izveštaj o vernom Jovu daje do znanja da je integritet svih Božjih stvorenja doveden u sumnju. Pravda je zahtevala da se dopusti vreme i da se razjasne ova sporna pitanja o univerzalnom značenju (Jov 1:6-11; 2:1-5; vidi takođe Luka 22:31).
8. a) U kakvom su se užasnom stanju sada našli ljudi? b) Koja nada proizilazi iz Mojsijeve pesme?
8 U kakvo su sudbonosno stanje ljudi dospeli zbog odbacivanja Božjih pravednih puteva, Pavle je sumirao u Rimljanima 8:22, napisavši: „Celokupno stvarstvo neprestano uzdiše i svo se nalazi u bolovima do sada“. Uzrok za veliki deo tog ’uzdisanja’ i ’bolova’ jeste nedostatak pravde među ljudima i činjenica da je ’čovek nad čovekom vladao na njegovu štetu’ (Propovednik 8:9). Zato neka je hvala svemogućem Bogu što to karikiranje pravde neće dopustiti u svu večnost! Zapazi šta se u tom pogledu dalje kaže prema 5. Mojsijevoj 32:40, 41, Ba, u Mojsijevoj pesmi: „U večnosti živim! Ako ja [Jehova] svoj mač blistavi oštrim, i ruka se moja pravde uhvati, svetiću se neprijateljima svojim i kazniću one koji mene mrze.“
9. Objasni, kako je ’Jehova primenio sud’ kad se čovek pobunio protiv njega?
9 Tada je u Edenu ’Jehova primenio sud’. Bez oklevanja s pravom je osudio čoveka na smrt, zato što je ovaj namerno prestupio njegove naredbe. Adamu je rekao: „Jer si prah, i u prah ćeš se vratiti“ (1. Mojsijeva 3:19). Vekovima kasnije, apostol Pavle je obuhvatio žalosne posledice za čitavo čovečanstvo, koje su nastale zbog Adamovog grešnog postupanja, rekavši: „. . . kao što je kroz jednog čoveka greh ušao u svet, a kroz greh smrt, i tako je smrt prešla na sve ljude, jer su svi sagrešili“ (Rimljanima 5:12, NS).
10. Koja su se dva „semena“ razvila od Adamove pobune, i kako je Jehova reagovao?
10 Sem toga Bog je izjavio nakon pobune ljudi: „I ja ću staviti neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvojega i semena njenoga. Ono će ti glavu zgnječiti, a ti ćeš mu zgnječiti petu“ (1. Mojsijeva 3:15, 17-19, NS). Razvoj oba ova semena je u toku 6 000 godina napredovao i među njima je uvek vladalo „neprijateljstvo“. Ali dok su se scene na Zemlji menjale, Jehovini pravedni putevi su ostali nepromenjeni. Preko svog proroka Malahije je rekao: „Ja sam Jehova; Nisam se promenio“ (Malahija 3:6, NS). To potvrđuje da su se Božji putevi u ophođenju sa nesavršenim buntovničkim čovečanstvom uvek odlikovali pravdom. Jehova nijednom nije odstupio od svojih uzvišenih pravednih temeljnih načela, nego ih je usklađivao sa svojim divnim osobinama mudrosti, ljubavi i sile.
Bog stiže čoveku u pomoć
11, 12. Kako je u 49. Psalmu dobro opisano nezgodno stanje čoveka?
11 Satana je obuhvatio čitavo čovečanstvo svojim pokvarenim uticajem kao ogromna hobotnica pipcima. O, kako je samo hitno da se oslobode ljudi — ne samo od smrtne presude, nego i od nepravednih sistema nesavršenih ljudskih vladavina!
12 Užasan položaj u kom se čovek nalazi otkako je nad njim izrečena smrtna presuda, podesno je opisan u sledećem Psalmu Korejevih sinova: „Slušajte ovo svi narodi, po vasiljenoj, prostaci i gospodo, bogati i siromasi. Čovjek neće nikako brata osloboditi, neće dati Bogu otkupa za nj. Velik je otkup za dušu, i neće biti nigda, da ko dovijeka živi, i ne vidi groba“ (Psalam 49:1, 2, 7-9). Sve je to posledica Božje pravde.
13, 14. a) Ko je jedino mogao da oslobodi čoveka, i zašto je dotični koga je Bog odredio bio podesan? b) Kako su sva Božja obećanja preko Isusa postala „da“?
13 Odakle bi inače mogla da dođe pomoć? Ko bi mogao da oslobodi čovečanstvo od vlasti smrti? Odgovor glasi: „Bog će sam otkupiti moju dušu iz ruke šeola“ (Psalam 49:15, NS). Čovek može da se spase iz „ruke šeola“ samo kroz Božju ljubav koja harmonično deluje sa njegovom pravdom. Druge odgovore na naša pitanja dobijamo u noćnom razgovoru između Isusa i opreznog fariseja Nikodima. Isus mu je rekao: „Jer je Bog toliko ljubio svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da ko god u njega veruje ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jovan 3:16, NS). Pre nego što je Božji Sin došao na Zemlju, živeo je kod svog oca na nebu. U tom predljudskom postojanju piše da mu je bila ’milina sa sinovima ljudskim’ (Priče Solomonove 8:31). Kako je zato pogodno da je Jehova izabrao baš to duhovno stvorenje — svog jedinorođenog Sina — da otkupi čovečanstvo!
14 U pogledu Isusa Pavle je rekao: „Bez obzira koliko ima Božjih obećanja, posredstvom njega postala su ’da’“ (2. Korinćanima 1:20, NS). Na jedno od ovih inspirisanih obećanja, koja je zapisao prorok Isaija, oslanja se Matej 12:18, 21, (Ba), gde u vezi Isusa čitamo: „Evo sluge moga, izabranika moga, ljubljenoga moga, milog duši mojoj. Na njega ću duh svoj ja metnuti, i on će javljati narodima pravdu. I u ime njegovo uzdaće se narodi.“ (Vidi Isaija 42:1-4).
15, 16. Zašto je Isus mogao da postane „Otac večni“ Adamovim potomcima?
15 U toku svoje zemaljske službe Isus je jasno dao do znanja da će ljudi iz svih naroda konačno da se nadaju u njegovo ime i tako da izvuku korist iz Božje pravde. Isus je izjavio: „Sin čovečiji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoju dušu dâ kao otkup u zamenu za mnoge“ (Matej 20:28, NS). U Božjem savršenom zakonu koji je dao izraelskom narodu piše: „Duša će biti za dušu“ (5. Mojsijeva 19:21, NS). Prema tome, pošto je Isus žrtvovao svoj savršeni život i bio uskrsnut od Boga da se vrati na nebo, bio je u stanju da prinese vrednost svog savršenog ljudskog života Jehovi u zamenu za Adamova životna prava. Tako je Isus postao „poslednji [ili drugi] Adam“ i sada je opunomoćen da postupa kao „Otac večni“ prema svim Adamovim vernim potomcima (1. Korinćanima 15:45, NS; Isaija 9:6).
16 Božji put spasenja je na taj način kroz ljubaznu pripremu otkupne žrtve svog sina Isusa Hrista ’izjavljen narodima’. I on se nesumnjivo odlikuje božanskom pravdom. Kako treba da smo zahvalni Bogu što je stvorio mogućnost ’da otkupi našu dušu iz ruke šeola’!
Priznavati otkupninu
17, 18. U kakvo je ortaštvo stupio Č. T. Rasel u 1870-im godinama, a kakvo mu je iznenađenje priredio Barbor 1878. godine?
17 Kao i hrišćani u prvom veku, Jehovini svedoci su u današnje vreme uvek priznavali nauku o otkupnoj žrtvi Isusa Hrista. Interesantno je da se podsetimo da je prvi predsednik Društva Kula stražara, Čarls Tejz Rasel, bio nekadašnji urednik i finansijski podupirač religioznog časopisa pod imenom Glasnik jutra. Ovaj časopis je prvobitno izdavao adventista N. H. Barbor iz Ročestera (Njujork). U to vreme Rasel je bio u dvadesetim godinama, a Barbor je bio mnogo stariji od njega.
18 Do 1878. izgledalo je da nije bilo problema u ortaštvu, ali onda je Barbor iznenada objavio članak u kom je poricao nauku o otkupnini. Opisujući šta se dogodilo, Rasel kaže: „Mister Barbor . . . [je napisao] članak za Glasnik, u kom je poricao nauku o pomirenju — poricao je da je Hristova smrt otkupna cena za Adama i njegov rod. On je rekao da smrt našeg Gospoda ne bi vredela za plaćanje kazne za grehe ljudi ništa više od toga nego kad bi zemaljski roditelji probadanje muve jednom čiodom (zbog čega bi patila i umrla), smatrali kao pravedno pomirenje za prekršaje svoje dece.“
19. a) Kako je Rasel reagovao na Barborovo gledište o otkupnini? b) Da li se ispunila Raselova želja u vezi Kule stražare?
19 Na Rasela je mogao da utiče njegov stariji ortak; ali to se nije dogodilo. Na stranama časopisa je više meseci iznošena nesloga, tako što je Barbor poricao otkupninu a Rasel je zastupao u svojim člancima. Konačno se Rasel odvojio od Barbora i počeo sa izdavanjem ovog časopisa, tada nazvanog Sionska kula stražara i glasnik Hristove prisutnosti. Č. T. Rasel je izneo svoje gledište o novom časopisu kao što piše: „Ovaj list je od početka pre svega branio ’otkupninu’, i uz Božju milost nadamo se da će to uvek činiti.“ Da li se njegova nada ostvarila? Sasvim sigurno! Objašnjenje o tome nalazimo na 2. strani ovog izdanja, gde piše da časopis „podstiče nas da verujemo u Isusa Hrista, cara koji sada vlada, čija prolivena krv omogućava ljudima da postignu večni život“.
20. Koja pitanja ostaju neodgovorena?
20 U našem osmatranju smo do sada sledili put Božje pravde, što se tiče zahteva za sredstvom koje će osloboditi čovečanstvo od grešnosti i smrtne presude, koje leže na njemu. Ljubav se pobrinula za to sredstvo. Ipak, sledeća pitanja ostaju još otvorena: Kako ćemo primiti blagoslove otkupne žrtve Isusa Hrista? Kako možemo lično da izvučemo korist, i kada? Sledeći članak sadrži odgovore koji će ojačati tvoje uverenje, da pravda označava sve Božje puteve.
Kako bi ti odgovorio?
◼ Koji značaj Bog pridaje pravdi?
◼ Zašto među ljudima ima tako mnogo nepravde?
◼ Kako se Bog pobrinuo da čovek može da izbegne smrt?
◼ U kojoj je meri Kula stražara zastupala otkupninu?
[Slika na 10. strani]
Mojsije izgovara reči svoje pesme u dolini Moavskoj
[Slika na 12. strani]
Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina