Koristi od straha od pravog Boga
„Ja, Gospod, Bog tvoj, učim te za tvoje dobro, i putem te vodim kojim imaš ići“ (ISAIJA 48:17).
1. Koje nevolje bi mogle biti sprečene božanskim strahom?
DA JE Adam razvijao božanski strah, to bi ga moglo uzdržati od greha koji je vodio do njegove večne smrti i do hiljada godina žalosti za njegovo potomstvo. Da je drevna nacija Izrael sledila Jehovin savet da ga se boji i da ga voli, ta nacija ne bi bila odvedena u ropstvo u Vavilon, niti bi odbacili Božjeg Sina i postali krivi za prolivanje njegove krvi. Kad bi se svet danas bojao Boga, ne bi bilo korupcije u vladi ili u biznisu, ni kriminala, ni rata (Poslovice 3:7).
2. Uprkos stanju u svetu oko nas, zašto treba da razvijamo strah od Jehove?
2 Međutim, bez obzira na to šta svet oko nas radi, mi kao pojedinci, kao porodice i kao skupštine Jehovinih slugu možemo izvući koristi od razvijanja straha od pravog Boga. To je u skladu s opomenom koju je Mojsije dao naciji Izrael: „Sad, dakle, Izrailju, šta traži od tebe Gospod, Bog tvoj, osim da se bojiš Gospoda, Boga svoga, da hodiš svim putevima njegovim i da ljubiš i služiš Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim i svom dušom svojom, držeći zapovesti Gospodnje... da bi ti srećan bio [„za tvoje dobro“, NW]“ (Ponovljeni zakoni 10:12, 13). Koje su neke od koristi koje nam dolaze kad se bojimo Jehove, pravog Boga?
Mudrost — dragocenija od zlata
3. (a) Koja je najistaknutija korist koju možemo dobiti? (b) Koje je značenje Psalma 111:10?
3 Najistaknutija korist je prava mudrost. Psalam 111:10 objavljuje: „Početak je mudrosti strah od Gospoda.“ Šta to znači? Mudrost je sposobnost da uspešno koristimo spoznanje u rešavanju problema, odvraćanju opasnosti i postizanju određenih ciljeva. Ona uključuje zdravo rasuđivanje. Početak, prvi deo, temelj takve mudrosti, jeste strah od Jehove. Zašto? Zato što je sve stvarstvo delo njegovih ruku. Ono zavisi od njega. On je ljude obdario slobodnom voljom ali ne sposobnošću da uspešno upravljaju svojim koracima nezavisno od njegovog vođstva (Isus Navin 24:15; Jeremija 10:23). Jedino ako cenimo te temeljne činjenice o životu i živimo u skladu s njima mi možemo imati trajan uspeh. Ako nam naše spoznanje o Jehovi daje nepokolebljivo uverenje da je za Božju volju zasiguran uspeh i da su njegovo obećanje i sposobnost da nagradi vernost sigurni, onda će nas božanski strah motivisati da postupamo mudro (Poslovice 3:21-26; Jevrejima 11:6).
4, 5. (a) Zašto je univerzitetsko obrazovanje ostavilo jednog mladića bez prave mudrosti? (b) Kako su taj čovek i njegova žena kasnije stekli pravu mudrost, i na koji način je to promenilo njihove živote?
4 Osmotrimo jedan primer. Pre nekoliko decenija, jedan mladić je pohađao univerzitet Saskačevan, u Kanadi. U nastavni plan je bila uključena biologija, i on je bio poučavan evoluciji. Nakon diplomiranja, specijalizovao se u atomskoj fizici, primajući stipendiju da nastavi svoje studije na Univerzitetu Toronta. Dok je studirao, video je zadivljujuć dokaz reda i dizajna u atomskim strukturama. Ali nikakvi odgovori nisu bili dati na pitanja: ko je dizajnirao sve to? kada? i zašto? Bez tih odgovora, da li je on uopšte mogao mudro koristiti svoje spoznanje u jednom svetu koji je tada bio u ratu? Šta će ga voditi? Nacionalizam? Želja za materijalističkim nagradama? Zaista, da li je on stekao pravu mudrost?
5 Nedugo nakon svog diplomiranja, taj mladić i njegova žena počeli su da proučavaju Bibliju s Jehovinim svedocima. Iz Božje sopstvene Reči, oni su počeli da dobijaju odgovore koji su im ranije nedostajali. Upoznali su Stvoritelja, Jehovu Boga. Dok su proučavali o Mojsiju kod Crvenog mora i o Danilu i njegovim drugovima u Vavilonu, oni su naučili važnost toga da se boje ne čoveka nego Boga (Izlazak 14:10-31; Danilo 3:8-30). Takav božanski strah zajedno sa stvarnom ljubavlju prema Jehovi počeo je da ih motiviše. Uskoro se čitav pravac njihovog života promenio. Taj mladić je konačno poznavao Onoga čijih ruku delo je proučavao u biologiji. U svom proučavanju fizike počeo je shvatati nameru Onoga čiju je mudrost video kako se odražava. Umesto da koristi svoje spoznanje da bi proizvodio oruđa koja bi uništavala njegove bližnje, on, kao i njegova žena, želeo je da pomogne drugima da vole Boga i da vole svog bližnjeg. Započeli su punovremenu službu kao objavitelji Božjeg Kraljevstva. Kasnije, pohađali su Biblijsku školu Gilead Wachtowera i bili poslati kao misionari.
6. Ako imamo mudrost koja je ukorenjena u strahu od Jehove, kakve kratkovide težnje ćemo izbegavati, i šta ćemo činiti umesto toga?
6 Naravno, ne može svako biti misionar. Ali se svi možemo radovati mudrosti koja je ukorenjena u strahu od Jehove. Ako razvijamo tu mudrost, nećemo gorljivo usvajati filozofije ljudi koji zaista samo nagađaju oko toga šta je u stvari život. Mi ćemo se usredsrediti u proučavanju Biblije, nadahnute od strane Izvora života, Jehove Boga, onog koji nam može dati večni život (Psalam 36:10; Kološanima 2:8). Umesto da postanemo robovi komercijalnog sistema koji i sam posrće na rubu propasti, mi ćemo slediti Jehovin savet da budemo zadovoljni hranom i odećom, dok naš odnos s Bogom činimo najvažnijom stvari u životu (1. Timoteju 6:8-12). Umesto da postupamo kao da naša budućnost zavisi od toga da budemo dobro situirani u ovom svetu, mi ćemo verovati Jehovinoj reči kada nam kaže da svet prolazi a tako i njegova želja, ali onaj ko čini Božju volju ostaje zauvek (1. Jovanova 2:17).
7. (a) Kako nam Poslovice 16:16 pomažu da imamo uravnotežen osećaj za vrednost? (b) Koje nagrade dolaze od toga što Božju volju činimo centralnom tačkom svog života?
7 Poslovice 16:16 nas ohrabruju istinito govoreći: „Koliko je bolje teći mudrost [mudrost koja počinje sa strahom od Jehove]! Koliko je lepše teći razum nego srebro!“ Takva mudrost i razumevanje podstaći će nas da vršenje Božje volje učinimo centralnom tačkom svog života. A koje je delo koje je Bog poverio svojim Svedocima za ovaj period u ljudskoj istoriji? Propovedanje o njegovom Kraljevstvu i pomaganje osobama iskrena srca da postanu istinski učenici Isusa Hrista (Matej 24:14; 28:19, 20). To je delo koje donosi nagrade pravog zadovoljstva i mnogo sreće. Dakle, s dobrim razlogom Biblija kaže: „Blažen [„srećan“, NW] čovek koji mudrost nađe“ (Poslovice 3:13).
Čuvati se neispravnog postupanja
8. (a) Navedi drugu korist koja proizlazi iz straha od Boga. (b) Koje je to zlo od koga smo sačuvani? (v) Kako božanski strah postaje snažna motivaciona sila?
8 Druga korist od straha od Boga jeste u tome što smo mi na taj način sačuvani od činjenja onoga što je loše. Oni koji duboko poštuju Boga ne odlučuju za sebe šta je dobro a šta loše. Oni ne gledaju kao na loše ono za šta Bog kaže da je dobro, niti smatraju dobrim stvari za koje Bog kaže da su loše (Psalam 37:1, 27; Isaija 5:20, 21). Nadalje, osoba koja je motivisana božanskim strahom ne zaustavlja se jednostavno samo kod znanja onoga što Jehova kaže da je dobro i što on kaže da je loše. Takva osoba voli ono što Jehova voli i mrzi ono što Jehova mrzi. Kao rezultat, ona postupa u skladu s Božjim merilima. Tako, kao što se kaže u Poslovicama 16:6, „strahom od Gospoda zlo se izbegava“. Takav božanski strah postaje jedna snažna motivaciona sila za postizanje onoga što osoba možda nije u stanju da učini svojom sopstvenom snagom.
9. Kako je jaka želja da ne ugodi Bogu uticala na odluku jedne žene iz Meksika, i s kojim ishodom?
9 Čak i ako božanski strah tek počinje da se razvija u nekoj osobi, on je može ojačati da izbegava činjenje nečega za šta bi mogla žaliti ostatak svog života. Na primer, jedna trudna žena iz Meksika pitala je jednu Jehovinu svedokinju o abortusu. Ta Svedokinja je toj ženi pročitala nekoliko biblijskih stihova i zatim rezonovala: „Za Stvoritelja, život je veoma važan, čak i život onih koji još nisu rođeni“ (Izlazak 21:22, 23; Psalam 139:13-16). Kliničko ispitivanje je sugerisalo da bi njena beba mogla biti abnormalna. Ali sada, motivisana onim što je videla u Božjoj reči, žena je odlučila da rodi svoje dete. Njen lekar je odbio da je opet vidi a muž joj je pretio da će je napustiti, ali ona je bila čvrsta. S vremenom, ona je rodila devojčicu — normalnu, zdravu i divnu. Podstaknuta zahvalnošću, potražila je Svedoke, i oni su s njom počeli da proučavaju Božju reč. Za godinu dana ona i njen muž su se krstili. Na jednom oblasnom kongresu nekoliko godina kasnije, ona je bila oduševljena što je ponovo srela prvu Svedokinju i upoznala je sa svojom divnom četvorogodišnjom kćerkom. Ispravno poštovanje prema Bogu i jaka želja da mu se ugodi sigurno imaju snažan uticaj u čovekovom životu.
10. Božanski strah može ojačati ljude da se oslobode kojih oblika neispravnog postupanja?
10 Božanski strah nas jača protiv širokog spektra neispravnog postupanja (2. Korinćanima 7:1). Kad se ispravno razvija, on može pomoći osobi da prestane s tajnim gresima, za koje znaju jedino ona i Jehova. Božanski strah joj može pomoći da se oslobodi ropstva zloupotrebe alkohola ili zloupotrebe droga. Jedan bivši zavisnik od droge iz Južne Afrike objasnio je: „Kad sam usvojio spoznanje o Bogu, takođe sam razvio strah od toga da ga ne povredim ili da mu ne ugodim. Znao sam da on posmatra, i težio sam za tim da imam odobravanje u njegovim očima. To me je podstaklo da uništim drogu koju sam posedovao time što sam je bacio u toalet.“ Božanski strah pomaže još i drugim hiljadama na slične načine (Poslovice 5:21; 15:3).
Zaštita od drhtanja pred čovekom
11. Od koje uobičajene zamke nas zdrav strah od Jehove može sačuvati?
11 Zdrav strah od Boga takođe nas čuva od straha od čoveka. Većinu ljudi muči strah od čoveka u većoj ili manjoj meri. Čak su i apostoli Isusa Hrista napustili Isusa i pobegli kada su ga uhvatili vojnici u Getsimanskom vrtu. Kasnije, u dvorištu prvosveštenika, izbačen iz ravnoteže i obuzet strahom, Petar je porekao da je bio jedan od Isusovih učenika i da ga čak i poznaje (Marko 14:48-50, 66-72; Jovan 18:15-27). Ali apostolima je pružena pomoć da ponovo steknu duhovnu ravnotežu. S druge strane, u danima kralja Joakima, Urija, sin Semajin bio je tako savladan strahom da je napustio svoju službu kao Jehovin prorok i pobegao iz zemlje, samo da bi ga uhvatili te ionako ubili (Jeremija 26:20-23).
12. (a) Na kakvu zaštitu od straha od čoveka ukazuju Poslovice 29:25? (b) Kako se razvija pouzdanje u Boga?
12 Šta osobi može pomoći da pobedi strah od čoveka? Nakon upozorenja da „strah od ljudi zamku meće“, Poslovice 29:25 dodaju: „Ali je zaklonjen ko se u Boga uzda.“ Pouzdanje u Jehovu je ključ. Takvo pouzdanje se temelji na spoznanju i iskustvu. Proučavajući njegovu Reč, mi vidimo dokaz ispravnosti Jehovinih puteva. Postajemo upoznati s događajima koji pokazuju njegovu pouzdanost, sigurnost njegovih obećanja (uključujući i obećanje o uskrsenju), njegovu ljubav i svemoćnu silu. Zatim, kad postupamo u skladu s tim spoznanjem, čineći stvari na koje Jehova upućuje i čvrsto odbacujući ono na šta on upozorava, mi počinjemo iz prve ruke doživljavati njegovu brigu s ljubavlju i njegovu pouzdanost. Mi lično vidimo dokaz da njegova moć počinje da deluje u izvršavanju njegove volje. Naše poverenje u njega raste i, s njim, naša ljubav prema njemu i naša gorljiva želja da izbegavamo da mu ne ugodimo. Takvo pouzdanje je izgrađeno na čvrstom temelju. Ono služi kao bedem protiv straha od čoveka.
13. Kako nam božanski strah može pomoći na našem svetovnom poslu, kod kuće i u školi?
13 Naše pouzdanje u Jehovu, zajedno s božanskim strahom, učiniće nas čvrstima za ono što je ispravno ako nam neki poslodavac preti da ćemo izgubiti posao zato što odbijamo da učestvujemo u nepoštenim poslovnim postupcima. (Uporedi Mihej 6:11, 12.) Takav božanski strah omogućuje mnogim hiljadama hrišćana da istraju u pravom obožavanju uprkos protivljenju od strane članova porodice koji nisu u veri. On takođe daje mladima koji idu u školu hrabrost da se identifikuju kao Jehovini svedoci, i to ih jača za izlaženje na kraj s ruganjem drugova iz razreda koji ismejavaju biblijska merila. Tako je jedan Svedok tinejdžer rekao: „Ono što oni misle zaista nije važno. Ono što Jehova misli jeste ono što je važno.“
14. Kako su Jehovine sluge u stanju da izađu kao pobednici čak i kad je ugrožen njihov život?
14 To isto uverenje jača prave hrišćane da se čvrsto drže Jehovinih puteva čak i kada je ugrožen njihov život. Oni znaju da moraju očekivati progonstvo od sveta. Oni su svesni toga da su apostoli bili šibani i da je sam Isus bio tučen i ubijen od strane zlih ljudi (Marko 14:65; 15:15-39; Dela apostolska 5:40; uporedi Danilo 3:16-18). Ali Jehovine sluge imaju puno poverenje da ih on može ojačati da istraju; da uz Božju pomoć mogu izaći kao pobednici; da će Jehova zasigurno nagraditi one koji su verni — ako je potrebno čak i uskrsenjem u život u njegovom novom svetu. Njihova ljubav prema Bogu zajedno s božanskim strahom snažno ih motiviše da izbegavaju da čine išta što njemu ne bi bilo ugodno.
15. Šta je Jehovine svedoke osposobilo da sačuvaju svoju besprekornost u nacističkim koncentracionim logorima?
15 Ta motivacija je pomogla Jehovinim svedocima da podnesu strahote nacističkih koncentracionih logora tokom 1930-ih i 1940-ih. Oni su primili k srcu Isusov savet koji se nalazi u Luki 12:4, 5: „Ali vam kažem, prijatelji moji: Ne bojte se onih koji ubijaju telo, a zatim ne mogu ništa više učiniti, nego ću vam kazati koga da se bojite: bojte se onoga koji ima vlast, pošto ubije, baciti u gejenu. Da, kažem vam, onoga se bojte.“ Tako je Gustav Aušner, jedan Svedok koji je bio u koncentracionom logoru Zaksenhauzenu, kasnije pisao: ’Esesovci su streljali Augusta Dikmana i pretili su da će streljati ostatak nas ako ne potpišemo jedan papir odričući se svoje vere. Niko od nas nije potpisao. Imali smo više straha od toga da ne ugodimo Jehovi nego od njihovih metaka.‘ Strah od ljudi vodi do kompromisa, a strah od Boga čini osobu čvrstom za ono što je ispravno.
Sačuvanje života
16. Šta je Noja osposobilo da sačuva ispravan pravac deceniju za decenijom sve do potopa, i kakav je bio ishod za njega i njegovo domaćinstvo?
16 Noje je živeo tokom poslednjih dana pretpotopnog sveta. Jehova je odlučio da uništi zao svet tog vremena zbog čovekove zloće. Međutim, u međuvremenu, Noje je bio u tom svetu koji je bio ispunjenom nasiljem, velikim nemoralom i ravnodušnošću prema božanskoj volji. Uprkos Nojevom propovedanju pravednosti, oni „ni o čemu ne posumnjahu dok ne dođe potop i sve njih ne odnese“ (Matej 24:39). Ipak, Noje nije bio odvraćen od dela koje je Bog postavio pred njega. On „učini tako. On izvrši sve što mu zapovedi Bog“ (Postanje 6:22). Šta je Noja držalo na ispravnom pravcu godinu za godinom sve do samog potopa? Jevrejima 11:7 (DS) odgovara: „Verom dobi Noje vest o onome što se još nije videlo, i u pobožnom strahu načini kovčeg.“ Kao rezultat, on i njegova žena i njegovi sinovi i njihove žene bili su sačuvani kroz potop.
17. (a) Bez obzira na to šta drugi ljudi rade, šta treba mi da radimo? (b) Zašto su oni koji se boje Jehove zaista srećni ljudi?
17 Mi živimo u periodu koji je u mnogim pogledima sličan Nojevim danima (Luka 17:26, 27). Opet se oglašava jedno upozorenje. Otkrivenje 14:6, 7 (Ča) govori o jednom anđelu koji leti posred neba i koji podstiče ljude iz svake nacije i plemena i jezika da se ’boje Boga i odaju mu slavu‘. Bez obzira na ono šta svet oko nas čini, ti sledi te reči, i zatim širi taj poziv drugima. Poput Noja, postupaj u veri i pokazuj božanski strah. Tvoje činjenje toga može voditi do sačuvanja tvog života i života mnogih drugih. Dok razmišljamo o koristima koje doživljavaju oni koji se boje pravog Boga, mi se možemo samo složiti s nadahnutim psalmistom koji je pevao: „Blažen čovek koji se Gospoda boji i kome su omilele zapovesti njegove“ (Psalam 112:1).
Kako bi odgovorio?
◻ Koje su neke istaknute koristi od straha od pravog Boga?
◻ Kako nas mudrost koja je ukorenjena u božanskom strahu može zaštititi?
◻ Zašto nas božanski strah navodi da se odvratimo od zla?
◻ Kako nas božanski strah štiti od straha od čoveka?
◻ U kakvoj je vezi božanski strah sa našim budućim izgledima na život?
[Slike na stranama 16, 17]
„Blažen čovek koji se Gospoda boji i kome su omilele zapovesti njegove“ (Psalam 112:1)