da, ako prizoveš mudrost i k razumu [„razumevanju“ NW] glas obratiš;

Paziti na mudrost uključuje potrebu da steknemo razboritost i razumevanje. Prema delu Webster’s Revised Unabridged Dictionary, razboritost je „moć ili sposobnost razuma kojom neko razlikuje jednu stvar od druge“. Božanska razboritost je sposobnost da razlikujemo ispravno od pogrešnog i da zatim izaberemo pravi put. Ukoliko ne ’prignemo srce‘ razboritosti ili ako nismo gorljivi da je steknemo, kako možemo ostati na ’putu koji vodi u život‘? (Matej 7:14; uporedi s Ponovljenim zakonima 30:19, 20). Proučavanjem i primenom Božje Reči mi dolazimo do razboritosti.

Kako možemo ’prizvati razumevanje‘ — sposobnost da vidimo kako su aspekti neke teme povezani i među sobom i kao celina? Naravno, godine i iskustvo su faktori koji nam mogu pomoći da poboljšamo razumevanje — ali ne i obavezno (Jov 12:12; 32:6-12). „Mudriji sam [’Imam više razumevanja‘, NW] od staraca“, rekao je psalmista, „jer ja tvoje [Jehovine] zapovesti čuvam.“ On je takođe pevao: „Objavljenje reči tvoje prosvetljuje, daje razum prostima [„daje da neiskusni razumeju“, NW]“ (Psalam 119:100, 130). Jehova je ’starešina dana‘ i ima razumevanje koje je beskrajno superiornije u odnosu na razumevanje ljudi (Danilo 7:13). Bog može neiskusnom dati razumevanje i osposobiti ga da u ovoj osobini bude bolji čak i od onih koji su stariji od njega. Prema tome, treba da budemo marljivi u proučavanju i primenjivanju Božje Reči, Biblije.

Nakon reči „ako“, koja se više puta ponavlja u uvodnom odlomku drugog poglavlja Poslovica, slede izrazi kao što su ’primiti‘, ’čuvati‘, ’prizvati‘, ’tražiti‘, ’istraživati‘. Zašto pisac koristi ove izraze sve većeg intenziteta? Jedno referalno delo kaže: „Mudrac [ovde] naglašava da je u potrazi za mudrošću potrebna usrdnost.“ Da, mi moramo usrdno tragati za mudrošću i s njom povezanim osobinama — razboritošću i razumevanjem.