Poruka koju moramo da objavljujemo

„BOGA SE BOJ I ZAPOVESTI NJEGOVE DRŽI“

DAVNO pre hrišćanske ere, Jehova je vernom Avrahamu rekao na koji će se način „blagosloviti svi narodi zemlje“ (Post. 22:18). On je takođe nadahnuo Solomona da zapiše jedan temeljni zahtev koji se odnosi na sve ljude: „Boga se boj i zapovesti njegove drži, jer je to čoveku sve“ (Prop. 12:15). Ali kako će ljudi iz svih naroda saznati za te stvari?

Iako je uvek bilo ljudi koji su verovali u Božju reč, Biblija pokazuje da intenzivno globalno svedočenje, na osnovu koga će svi narodi čuti dobru vest, treba da se obavi tek u ’Gospodovom danu‘. To svedočenje je počelo 1914. godine (Otkr. 1:10). U pogledu tog vremena, u Otkrivenju 14:6, 7 je prorečeno da će se pod vođstvom anđela „svakoj naciji i svakom plemenu i jeziku i narodu“ upućivati jedna važna objava. Njima će biti upućen podstrek: „Bojte se Boga i dajte mu slavu, jer dođe čas njegovog suda, i zato obožavajte Onoga koji je načinio nebo i zemlju i more i izvore voda.“ Božja je volja da se ta poruka saopšti. Mi imamo prednost da učestvujemo u tom delu.

„Istiniti Bog.“ Kada je Jehova objavio „vi ste moji svedoci“, bilo je to u jednoj situaciji u kojoj se raspravljalo o pitanju ko je istiniti Bog (Isa. 43:10). Poruka koju treba saopštiti ne sastoji se samo od toga da ljudi treba da pripadaju nekoj religiji ili da veruju u nekog boga. Umesto toga, oni treba da dobiju priliku da saznaju da je Stvoritelj neba i zemlje jedini istiniti Bog (Isa. 45:5, 18, 21, 22; Jov. 17:3). Samo istiniti Bog može pouzdano proreći budućnost. Nama je data prednost da ukazujemo na to da ispunjenje Jehovine reči u prošlosti pruža čvrst temelj za pouzdanje da će se ostvariti sve što je on obećao za budućnost (Is. Nav. 23:14; Isa. 55:10, 11).

Naravno, mnogi kojima svedočimo obožavaju druge bogove ili tvrde da ne obožavaju nikakvog boga. Da bi nas ljudi slušali, možda treba da počnemo s nečim što nam je zajedničko. Može nam koristiti primer zapisan u Delima apostolskim 17:22-31. Zapazi da je apostol Pavle, iako je bio taktičan, jasno rekao da su svi ljudi odgovorni Bogu kao Stvoritelju neba i zemlje.

Obznaniti Božje ime. Nemoj propustiti da u razgovoru koristiš ime istinitog Boga. Jehova voli svoje ime (Izl. 3:15; Isa. 42:8). On želi da ljudi znaju to ime. Učinio je da njegovo slavno ime bude uključeno u Bibliju više od 7 000 puta. Naša je odgovornost da ljude upoznajemo s tim imenom (P. zak. 4:35).

Budući izgledi na život svih ljudi zavise od toga da upoznaju Jehovu i da ga prizivaju u veri (Joil 2:32; Mal. 3:16; 2. Sol. 1:8). Ipak, većina ljudi ne zna Jehovu. Tu spadaju i mnogi koji tvrde da obožavaju Boga Biblije. Čak i ako imaju Bibliju i čitaju je, možda još uvek ne znaju Božje lično ime zato što je ono izbačeno iz mnogih savremenih prevoda. Neki ljudi su čuli za Jehovino ime samo kada su im njihove verske vođe rekle da ne koriste to ime.

Kako bismo ljude mogli upoznati s Božjim imenom? Ništa nije tako efikasno kao kada im to ime pokažemo u Bibliji — i još ako je moguće u njihovom ličnom primerku Biblije. U nekim prevodima na određenim jezicima, to ime se pojavljuje na hiljade puta. U drugim prevodima ono se nalazi samo u Psalmu 83:18 ili u Izlasku 6:3-6, ili se može naći u fusnoti za Izlazak 3:14, 15 ili 6:3. U mnogim prevodima se koriste druge reči, kao što su „Gospod“ i „Bog“, koje su označene drugačijim oblikom slova na mestima gde se u tekstu na izvornim jezicima nalazi Božje lično ime. Kada savremeni prevodi potpuno izostavljaju Božje lično ime, možda treba da upotrebiš neki stariji prevod Biblije da bi ljudima pokazao šta je urađeno. U nekim zemljama se može ukazati na Božje ime u crkvenim pesmama ili u nekom natpisu na javnom objektu.

Čak i što se tiče onih koji obožavaju druge bogove, efikasno se mogu upotrebiti stihovi iz Jeremije 10:10-13 iz prevoda Bakotić. Tu se ne spominje samo Božje ime već se i objašnjava ko je on.

Jehovino ime nemoj zamenjivati titulama kao što su „Bog“ i „Gospod“, kao što to radi hrišćanski svet. To ne znači da Božje ime treba koristiti na početku svakog razgovora. Neki ljudi će zbog predrasuda odmah prekinuti razgovor. Ali nakon što postaviš temelj za razgovor, nemoj se ustezati da koristiš Božje ime.

Zanimljivo je da Biblija koristi Božje lično ime više puta nego što se titule „Gospod“ i „Bog“ zajedno spominju. Ipak, pisci Biblije nisu uključivali Božje ime u svaku rečenicu. Jednostavno su ga koristili prirodno, spontano i s poštovanjem. To je dobar obrazac za nas.

Osoba koju to ime predstavlja. Iako je činjenica da Bog ima svoje ime sama po sebi duboka istina, to je samo početak spoznanja o Bogu.

Da bi ljudi voleli Jehovu i da bi ga prizivali u veri, oni treba da znaju kakav je on Bog. Kada je na gori Sinaj Jehova obznanio svoje ime Mojsiju, On nije samo ponavljao ime „Jehova“. On je skrenuo pažnju na neke od svojih izvanrednih osobina (Izl. 34:6, 7). To je primer koji možemo da oponašamo.

Bilo da svedočiš novozainteresovanim osobama ili držiš govore u skupštini, kada govoriš o blagoslovima Kraljevstva ukazuj na to šta ti blagoslovi govore o Bogu koji ih je obećao. Kada se osvrćeš na njegove zapovesti, istakni mudrost i ljubav koja se u njima očituje. Jasno pokaži da nam Božji zahtevi ne pričinjavaju teškoće, već da su dati za našu korist (Isa. 48:17, 18; Mih. 6:8). Pokaži na koji način svaka manifestacija Jehovine moći otkriva nešto o njegovoj ličnosti, njegovim merilima, njegovoj nameri. Usmeri pažnju na ravnotežu koju Jehova pokazuje prilikom ispoljavanja svojih osobina. Neka ljudi čuju šta ti lično osećaš prema Jehovi. Ljubav prema Jehovi može ti pomoći da i kod drugih probudiš takvu ljubav.

U naše vreme svim ljudima se upućuje jedna hitna poruka da se boje Boga. Treba da nastojimo da kod drugih izgrađujemo takav strah pred Bogom. Taj strah je zdrav strah; to je strahopoštovanje pred Jehovom i duboko poštovanje prema njemu (Ps. 89:8). On obuhvata saznanje da je Jehova vrhovni Sudija i da naši budući izgledi na život zavise od toga da li imamo njegovo priznanje (Luka 12:5; Rimlj. 14:12). Prema tome, takav strah je protkan dubokom ljubavlju prema njemu a samim tim i snažnom željom da mu ugodimo (P. zak. 10:12, 13). Strah pred Bogom nas takođe pokreće da mrzimo ono što je zlo, da slušamo Božje zapovesti i da ga obožavamo celim srcem (P. zak. 5:29; 1. Let. 28:9; Posl. 8:13). On nas čuva od toga da ne pokušavamo istovremeno da služimo Bogu i da volimo ono što je u svetu (1. Jov. 2:15-17).

Božje ime — „tvrda kula“. Ljudi koji zaista upoznaju Jehovu imaju veliku zaštitu. To nije samo zato što koriste njegovo lično ime ili što mogu nabrojati neke njegove osobine. To je zato što se uzdaju u samog Jehovu. O njima u Poslovicama 18:10 stoji: „Tvrda kula ime je Jehovino, k njoj se pravednik utiče i zaklon nalazi.“

Dobro iskoristi prilike da druge podstičeš da se uzdaju u Jehovu (Ps. 37:3; Posl. 3:5, 6). Takvim pouzdanjem pokazujemo da imamo veru u Jehovu i u njegova obećanja (Jevr. 11:6). Kada ljudi ’prizivaju Jehovino ime‘ zato što znaju da je on Univerzalni Suveren, i zato što vole njegove puteve i potpuno veruju da istinsko spasenje može doći samo od njega, tada će biti spaseni — u šta nas uverava Božja Reč (Rimlj. 10:13, 14). Dok poučavaš druge, pomaži im da razvijaju takvu veru u svakom aspektu života.

Mnogi ljudi se suočavaju sa ogromnim ličnim problemima. Možda ne vide nikakav izlaz. Podstiči ih da upoznaju Jehovine puteve, da se uzdaju u njega i da primenjuju ono što uče (Ps. 25:5). Ohrabruj ih da se iskreno mole Bogu za pomoć i da mu zahvaljuju za njegove blagoslove (Fil. 4:6, 7). Kada budu upoznali Jehovu, ne samo tako što će pročitati neke izjave iz Biblije već i tako što će u vlastitom životu doživeti ispunjenje njegovih obećanja, oni će početi da uživaju u sigurnosti koja proizlazi iz pravog razumevanja svega što Jehovino ime znači (Ps. 34:8; Jer. 17:7, 8).

Dobro iskoristi svaku priliku da pomažeš ljudima da razumeju koliko je mudro bojati se istinitog Boga Jehove i držati njegove zapovesti i da to cene.

’SVEDOČITI ZA ISUSA‘

POSLE svog uskrsenja i pre nego što se vratio na nebo, Isus Hrist je svojim učenicima dao određena uputstva, rekavši: „Bićete mi svedoci... sve do najudaljenijeg dela zemlje“ (Dela 1:8). Božje lojalne sluge u naše vreme opisani su kao oni koji „imaju delo svedočenja za Isusa“ (Otkr. 12:17). Koliko si ti marljiv u davanju tog svedočanstva?

Mnogi ljudi koji iskreno kažu da veruju u Isusa ne znaju ništa o njegovom predljudskom životu. Ne razumeju da je on, dok je živeo na zemlji, zaista bio čovek. Ne shvataju šta znači to što je on Božji Sin. Veoma malo znaju o njegovoj ulozi u ispunjenju Božje namere. Ne znaju šta Isus sada radi i ne razumeju kako će na njihov život uticati ono što će on uraditi u budućnosti. Možda čak pogrešno misle da Jehovini svedoci ne veruju u Isusa. Mi imamo prednost da obznanimo istinu o tim stvarima.

Ima i onih koji ne veruju da je ikada živela takva osoba koja se u Bibliji opisuje kao Isus. Za neke je Isus samo jedan veliki čovek. Mnogi odbacuju verovanje da je on Božji Sin. Da bismo takvim ljudima ’svedočili za Isusa‘, potrebno je dosta truda, strpljivosti i taktičnosti.

Bez obzira na gledište tvojih slušalaca, oni treba da usvajaju spoznanje o Isusu Hristu ako žele da iskoriste Božju pripremu večnog života (Jov. 17:3). Božja jasno izražena volja sastoji se u tome da svi živi ’otvoreno priznaju da je Isus Hrist Gospod‘ i da se podlože njegovom autoritetu (Fil. 2:9-11). Zato ne možemo jednostavno izbeći to pitanje kada naiđemo na ljude koji ispoljavaju snažna ali pogrešna uverenja ili otvorene predrasude. Premda u nekim prilikama možemo slobodno govoriti o Isusu Hristu — čak i na prvoj poseti — u drugim prilikama možda treba oprezno da kažemo nešto čime bismo svojim slušaocima pomogli da počnu ispravno razmišljati o njemu. Možda takođe treba da razmislimo o tome kako na budućim posetama možemo razgovarati o još nekim aspektima te teme. Međutim, možda nećemo moći da osmotrimo sve što je u to uključeno dok ne budemo vodili kućni biblijski studij (1. Tim. 2:3-7).

Isusova ključna uloga u Božjoj nameri. Treba da pomognemo ljudima da razumeju da, pošto je Isus „put“ i pošto ’niko ne dolazi k Ocu osim preko njega‘, nije moguće imati dobar odnos s Bogom bez vere u Isusa Hrista (Jov. 14:6). Ako čovek ne shvati ključnu ulogu koju je Jehova dao svom prvorođenom Sinu, on ne može da razume ni Bibliju. Zašto? Zato što je Jehova učinio da njegov Sin bude ključna ličnost u izvršenju svih Njegovih namera (Kol. 1:17-20). Ta činjenica se nalazi u srži biblijskih proročanstava. (Otkr. 19:10). Isus Hrist je onaj preko koga je obezbeđeno rešenje za sve probleme koji su nastali usled Satanine pobune i Adamovog greha (Jevr. 2:5-9, 14, 15).

Da bi razumeo Hristovu ulogu, čovek mora priznati da su ljudi u žalosnom stanju koga se ne mogu sami osloboditi. Svi smo se mi rodili u grehu. To može na razne načine uticati na nas tokom života. Međutim, pre ili kasnije to vodi do smrti (Rimlj. 3:23; 5:12). Rezonuj o toj činjenici sa onima kojima svedočiš. Zatim pokaži da je preko otkupne žrtve Isusa Hrista, Jehova s puno ljubavi omogućio da se oni koji iskazuju veru u tu otkupninu izbave od greha i smrti (Mar. 10:45; Jevr. 2:9). Time im se otvara put da se raduju večnom i savršenom životu (Jov. 3:16, 36). Takav život nije moguć ni na koji drugi način (Dela 4:12). Kao učitelj, u službi ili u skupštini, nemoj samo navoditi te činjenice. Kod svojih slušalaca blago i strpljivo razvijaj osećaj zahvalnosti za Hristovu ulogu kao našeg Otkupitelja. Zahvalnost za taj dar može duboko uticati na nečiji stav, ponašanje i ciljeve u životu (2. Kor. 5:14, 15).

Naravno, Isus je samo jednom položio svoj život kao žrtvu (Jevr. 9:28). Međutim, on sada aktivno služi kao Prvosveštenik. Pomozi drugima da razumeju šta to znači. Da li su pod stresom, da li su razočarani, da li pate ili su u problemima zbog neljubaznosti ljudi koji ih okružuju? Kada je Isus bio čovek, on je sve to iskusio. On zna kako se mi osećamo. Da li osećamo da nam je zbog naše nesavršenosti potrebno Božje milosrđe? Ako molimo Boga da nam oprosti na osnovu Isusove žrtve, Isus deluje kao ’pomoćnik kod Oca‘. On se saosećajno „zauzima za nas“ (1. Jov. 2:1, 2; Rimlj. 8:34). Na temelju Isusove žrtve i preko njegove službe kao Prvosveštenika, mi možemo pristupiti Jehovinom „prestolu nezaslužene dobrote“ da bismo dobili pomoć u pravo vreme (Jevr. 4:15, 16). Iako smo nesavršeni, pomoć koju Isus pruža kao Prvosveštenik omogućuje nam da služimo Bogu čiste savesti (Jevr. 9:13, 14).

Pored toga, Isus ima veliki autoritet kao onaj koga je Bog odredio za Poglavara hrišćanske skupštine (Mat. 28:18; Ef. 1:22, 23). Kao takav, on pruža potrebno vođstvo u skladu s Božjom voljom. Dok poučavaš druge, pomozi im da razumeju da je Poglavar skupštine Isus Hrist, a ne neki čovek (Mat. 23:10). Od svog prvog kontakta sa zainteresovanim osobama, pozivaj ih na sastanke lokalne skupštine, gde se proučava Biblija uz pomoć materijala koji obezbeđuje „verni i razboriti rob“. Nemoj im samo objasniti ko je taj „rob“ već takođe ko je i Gospodar, tako da budu svesni Isusovog poglavarstva (Mat. 24:45-47). Upoznaj ih sa starešinama, i objasni koji su biblijski preduslovi koje oni moraju ispunjavati (1. Tim. 3:1-7; Titu 1:5-9). Objasni da skupština ne pripada starešinama već da nam oni pomažu da idemo stopama Isusa Hrista (Dela 20:28; Ef. 4:16; 1. Petr. 5:2, 3). Pomozi tim zainteresovanim osobama da shvate da postoji jedno organizovano, svetom rašireno društvo koje funkcioniše pod Hristovim vođstvom.

Iz Jevanđeljâ učimo da su Isusa, kada je kratko pre svoje smrti ušao u Jerusalim, njegovi učenici pozdravili kao ’Onoga koji dolazi kao Kralj u Jehovino ime!‘ (Luka 19:38). Dok ljudi dublje proučavaju Bibliju, oni uče da je Jehova danas Isusu podario vladalački autoritet koji utiče na ljude iz svih naroda (Dan. 7:13, 14). Kada držiš govore u skupštini ili kada vodiš studije, izgrađuj cenjenje prema onome što Isusova vladavina znači za sve nas.

Naglasi da svojim načinom života mi pokazujemo da li zaista verujemo da je Isus Hrist Kralj i da li se spremno podlažemo njegovoj vlasti. Usmeravaj pažnju na delo koje je Isus dao svojim sledbenicima nakon što je bio pomazan za Kralja (Mat. 24:14; 28:18-20). Osmotri šta je Isus, Divni savetnik, rekao o tome šta treba da ima prioritet u našem životu (Isa. 9:6, 7; Mat. 6:19-34). Usmeri pažnju na duh za koji je Knez mira rekao da će ga ispoljavati njegovi sledbenici (Mat. 20:25-27; Jov. 13:35). Pazi da ne počneš da sudiš o tome da li drugi rade onoliko koliko bi trebalo ili ne, već ih ohrabruj da razmišljaju o tome šta njihovi postupci pokazuju što se tiče njihove podložnosti Hristovom kraljevanju. Dok to činiš, priznaj da i ti sam treba da razmišljaš o tome.

Položiti ispravan temelj — Hrista. Delo stvaranja hrišćanskog učenika u Bibliji je upoređeno s gradnjom nekog objekta na Isusu Hristu kao temelju (1. Kor. 3:10-15). Da bi to postigao, pomozi ljudima da upoznaju onakvog Isusa kakav je opisan u Bibliji. Pazi da ne gledaju na tebe kao na nekoga koga treba da slede (1. Kor. 3:4-7). Usmeri njihovu pažnju na Isusa Hrista.

Ako je temelj dobro položen, učenici će razumeti da nam je Hrist ostavio uzor da ’tačno sledimo njegove stope‘ (1. Petr. 2:21). Da bi gradio na tome, ohrabruj studente da čitaju Jevanđelja, i to ne samo kao pouzdanu istoriju već i kao obrazac kojeg treba da se drže. Pomaži im da uzmu k srcu stavove i osobine kakve je pokazivao Isus. Ohrabruj ih da obrate pažnju na to šta je Isus osećao prema svom Ocu, kako se borio sa iskušenjima i ispitima, kako je pokazivao podložnost Bogu i kako se ophodio s ljudima u raznim okolnostima. Istakni aktivnost kojom je Isus ispunjavao svoj život. Tada će se student, kada se suoči sa odlukama, pitati: ’Šta bi Isus uradio u ovoj situaciji? Da li ću svojim postupcima pokazati da sam zahvalan za ono što je on učinio za mene?‘

Kada govoriš pred skupštinom, nemoj zaključiti da nema potrebe da skrećeš neku posebnu pažnju na Isusa pošto tvoja braća već veruju u njega. Ako gradiš na toj veri, ono što kažeš biće još značajnije. Kada govoriš o sastancima, poveži to sa Isusovom ulogom koju ima kao Poglavar skupštine. Kada diskutuješ o službi na terenu, skreni pažnju na duh koji je Isus pokazivao dok je izvršavao svoju službu, i prikaži službu u svetlu onoga što Hrist kao Kralj sada čini da bi sakupio ljude koji će preživeti u novi svet.

Očigledno je da nije dovoljno samo naučiti osnovne činjenice o Isusu. Da bi postali pravi hrišćani, ljudi moraju iskazivati veru u njega i zaista ga voleti. Takva ljubav motiviše na lojalnu poslušnost (Jov. 14:15, 21). Ta ljubav omogućuje ljudima da čvrsto stoje u veri kada su u nevoljama, da hode Hristovim stopama celog svog života, da dokazuju da su zreli hrišćani koji su čvrsto „ukorenjeni i utemeljeni“ (Ef. 3:17). Takav način života donosi slavu Jehovi, koji je Bog i Otac Isusa Hrista.

„OVA DOBRA VEST O KRALJEVSTVU“

KADA je pružao detalje o znaku svoje prisutnosti i svršetka sistema stvari, Isus je prorekao: „Ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po celoj nastanjenoj zemlji za svedočanstvo svim nacijama; i onda će doći kraj“ (Mat. 24:14).

Od čega se u stvari sastoji ta poruka koja treba tako posvuda da se razglasi? To je poruka o Kraljevstvu za koje nas je Isus poučio da se molimo Bogu, rekavši: „Neka dođe kraljevstvo tvoje“ (Mat. 6:10). Ono je u Otkrivenju 11:15 opisano kao „kraljevstvo našeg Gospoda [Jehove] i njegovog Hrista“ zato što vladalački autoritet potiče od Jehove i prenesen je na Hrista kao Kralja. Međutim, zapazi da poruka za koju je Isus rekao da će se objavljivati u naše vreme ide i dalje od onoga što su njegovi sledbenici propovedali u prvom veku. Oni su ljudima govorili: „Približilo vam se Božje kraljevstvo“ (Luka 10:9). Isus, onaj koji je pomazan da bude Kralj, bio je među njima. Ali kao što je zapisano u Mateju 24:14, Isus je prorekao da će se širom sveta objavljivati još jedan važniji događaj kao deo ispunjenja Božje namere.

Prorok Danilo je dobio jednu viziju o tom događaju. On je video kako „neko kao sin čovečji“, Isus Hrist, prima od ’starešine dana‘, Jehove Boga, ’vlast, slavu i kraljevstvo, da mu služe svi narodi i sva plemena i ljudi svih jezika‘ (Dan. 7:13, 14). Taj događaj od sveopšteg značaja odigrao se na nebu godine 1914. Posle toga Đavo i njegovi demoni bili su zbačeni na zemlju (Otkr. 12:7-10). Tada su počeli poslednji dani ovog starog sistema stvari. Ali pre nego što on bude potpuno uklonjen, širom sveta se objavljuje da Jehovin mesijanski Kralj sada vlada sa svog nebeskog prestola. O tome se obaveštavaju ljudi posvuda. Svojom reakcijom oni pokazuju kakav je njihov stav prema Svevišnjem kao Vladaru u ’kraljevstvu ljudi‘ (Dan. 4:32).

Istina, treba da se dese i druge stvari — još mnogo toga! Mi se i dalje molimo: „Neka dođe tvoje kraljevstvo“, ali pri tome ne mislimo na to da Božje Kraljevstvo tek treba da bude uspostavljeno u budućnosti. Umesto toga, naša molitva je odraz želje da nebesko Kraljevstvo uskoro na odlučan način ispuni proročanstva kao što su Danilo 2:44 i Otkrivenje 21:2-4. Ono će Zemlju pretvoriti u raj u kome će živeti ljudi koji vole Boga i svog bližnjeg. Dok propovedamo ’ovu dobru vest o kraljevstvu‘, mi ukazujemo na te buduće izglede. Ali takođe s pouzdanjem obznanjujemo da je Jehova već predao puni vladalački autoritet svom Sinu. Da li i ti ističeš tu dobru vest kada svedočiš o Kraljevstvu?

Objasniti Kraljevstvo. Kako možemo izvršiti naš zadatak da objavljujemo Božje Kraljevstvo? Možemo izazvati zanimanje tako što ćemo početi razgovore o raznim temama, ali što pre treba jasno da stavimo do znanja da naša poruka govori o Božjem Kraljevstvu.

Jedan važan aspekt tog dela uključuje čitanje ili citiranje stihova koji ukazuju na Kraljevstvo. Kada ukazuješ na Kraljevstvo, vodi računa da oni kojima govoriš razumeju šta je to. Možda nije dovoljno da jednostavno kažeš da je Božje Kraljevstvo jedna vladavina. Nekim ljudima je teško da nešto nevidljivo shvate kao vladavinu. S njima bi mogao rezonovati na razne načine. Na primer, gravitacija se ne vidi, ali ona snažno utiče na naš život. Mi ne možemo videti Onoga ko je postavio zakon gravitacije, ali očigledno je da on ima veliku moć. Biblija o njemu kaže da je on ’Kralj večnosti‘ (1. Tim. 1:17). Ili možeš reći da u jednoj velikoj zemlji mnogi ljudi nikada nisu bili u glavnom gradu ili možda nisu lično videli svog predsednika. Oni o tome slušaju na vestima. Slično tome, Biblija, koja je objavljena na preko 2 200 jezika, govori nam o Božjem Kraljevstvu; ona nam govori kome je poverena vlast i šta to Kraljevstvo čini. Kula stražara, koja se objavljuje na više jezika nego bilo koji drugi časopis, posvećena je ’objavljivanju Jehovinog Kraljevstva‘, kao što stoji na njenoj naslovnoj strani.

Da bi ljudima pomogao da razumeju šta je Kraljevstvo, možeš spomenuti neke stvari koje oni žele da vlasti ostvare: ekonomska sigurnost, mir, život bez kriminala, nepristrano ophođenje prema svim etničkim grupama, obrazovanje i zdravstvena služba. Pokaži da će samo Božje Kraljevstvo udovoljiti ovim i svim drugim razumnim željama čovečanstva (Ps. 145:16).

Nastoj da kod ljudi probudiš želju da budu podanici Kraljevstva, u kome Isus Hrist vlada kao Kralj. Istakni koja je čuda on vršio, što je bilo samo najava onoga što će on raditi kao nebeski Kralj. Često govori o privlačnim osobinama koje je on pokazivao (Mat. 8:2, 3; 11:28-30). Objasni da je on položio svoj život za nas i da ga je Bog posle uskrsnuo u besmrtni život na nebesima. Odatle on vlada kao Kralj (Dela 2:29-35).

Naglasi da Božje Kraljevstvo sada vlada s neba. Međutim, budi svestan da mnogi ljudi ne vide dokaze tog vladanja kakve oni očekuju. Potvrdi to i pitaj ih da li znaju šta je Isus Hrist rekao da će biti dokaz da on vlada. Istakni neka obeležja složenog znaka koji se nalazi u 24. poglavlju Mateja, 13. poglavlju Marka ili 21. poglavlju Luke. Zatim pitaj zašto bi Hristovo ustoličenje na nebu vodilo do takvog stanja na zemlji. Usmeri pažnju na Otkrivenje 12:7-10, 12.

Da bi pružio neki vidljiv dokaz o tome šta Božje Kraljevstvo postiže, pročitaj Mateja 24:14 i opiši globalni program biblijskog obrazovanja koji se danas sprovodi (Isa. 54:13). Pričaj ljudima o raznim školama iz kojih Jehovini svedoci izvlače korist i kako se sve one baziraju na Bibliji i održavaju besplatno. Objasni da pored naše službe od kuće do kuće, mi nudimo besplatno proučavanje Biblije pojedincima i porodicama u preko 230 zemalja, i to u njihovom domu. Koja je ljudska vladavina sposobna da obezbedi tako obiman obrazovni program ne samo za svoje podanike već i za ljude širom sveta? Pozovi ljude da dođu u Dvoranu Kraljevstva, da posete kongrese Jehovinih svedoka, da vide kako takvo obrazovanje utiče na živote ljudi (Isa. 2:2-4; 32:1, 17; Jov. 13:35).

Međutim, da li će stanar razumeti na koji način to utiče na njegov život? Mogao bi taktično ukazati da je svrha naših poseta da razgovaramo o mogućnosti pred kojom stoje svi ljudi, naime da izaberu život kao podanici Božjeg Kraljevstva. Kako? Tako što će saznati šta Bog zahteva od njih i što će već sada živeti u skladu s tim (P. zak. 30:19, 20; Otkr. 22:17).

Pomagati drugima da na prvo mesto stave Kraljevstvo. Čak i kada neko prihvati poruku o Kraljevstvu, on mora da donese neke odluke. Da li će u svom životu dati prioritet Božjem Kraljevstvu? Isus je svoje učenike podsticao da ’traže najpre kraljevstvo‘ (Mat. 6:33). Kako suhrišćanima možemo pomoći da to rade? Tako što ćemo i sami pružati dobar primer i što ćemo razgovarati o prilikama koje im trenutno omogućuju da to čine. Ponekad to možemo uraditi tako što ćemo osobu pitati da li je razmišljala o nekim mogućnostima i što ćemo joj pričati o iskustvima koja pokazuju šta drugi rade u tom pogledu. Možemo razgovarati o biblijskim izveštajima tako da na osnovu njih oni prodube svoju ljubav prema Jehovi. Možemo isticati realnost Kraljevstva. Možemo naglašavati koliko je stvarno važno delo objavljivanja Kraljevstva. Najviše dobra se često postiže, ne tako što govorimo ljudima šta treba da urade, već tako što u njima podstičemo želju da to urade.

Bez sumnje, važna poruka koju svi mi moramo da objavljujemo prvenstveno usmerava pažnju na Jehovu Boga, Isusa Hrista i Kraljevstvo. Bitne istine u pogledu toga treba da naglašavamo u našem javnom svedočenju, u našim skupštinama i u našem ličnom životu. Kada to radimo, pokazujemo da zaista izvlačimo korist iz našeg obrazovanja u Teokratskoj školi službe.