Da li poučavaš kao što je to Isus činio?

„Kad Isus svrši ove reči, zadivi se narod nauci njegovoj. Jer ih on učaše kao onaj koji vlast ima, a ne kao književnici njihovi“ (MATEJ 7:28, 29).

1. Ko je sledio Isusa dok je poučavao u Galileji, i kakva je bila Isusova reakcija?

KUD god je Isus išao mnoštva bi se sjatila k njemu. „Učeći po sinagogama i propovedajući dobru vest o kraljevstvu i isceljujući svaku bolest i nemoć u narodu, obilažaše Isus svu Galileju.“ Kako se izveštaj o njegovoj aktivnosti širio, „za njim iđaše veliko mnoštvo naroda iz Galileje, iz Dekapolja, iz Jerusalima, iz Judeje, i ispreko Jordana“ (Matej 4:23, 25). Gledajući ih, „sažali mu se, jer beše klonulo i smeteno, kao ovce koje nemaju pastira“. Dok je poučavao oni su mogli osetiti samilost ili nežnu naklonost koju je on osećao prema njima; bilo je to kao ublažujući melem za njihove rane koji ih je privukao k njemu (Matej 9:35, 36).

2. Osim Isusovih čuda šta je još privlačilo pažnju velikih mnoštava?

² Kakva je čudesna fizička izlečenja Isus vršio — čineći da se gubavi čiste, gluvi čuju, slepi vide, hromi hodaju, mrtvi se vraćaju u život! Sigurno je da su te spektakularne demonstracije Jehovine moći koja je delovala preko Isusa privukle mnoštva u velikim brojevima! Ali čuda nisu bila jedine stvari koje su ih privlačile; velika mnoštva su takođe dolazila radi duhovnog izlečenja koje je pružano kada je Isus poučavao. Zapazi, na primer, njihovu reakciju nakon što su čuli njegovu čuvenu Besedu na gori: „Kad Isus svrši ove reči, zadivi se narod nauci njegovoj. Jer ih on učaše kao onaj koji vlast ima, a ne kao književnici njihovi“ (Matej 7:28, 29). Njihovi rabini su kao autoritet navodili usmene tradicije drevnih rabina. Isus ih je poučava s autoritetom od Boga: „Ono što govorim, onako govorim kao što mi Otac reče“ (Jovan 12:50).

Njegovo poučavanje je dopiralo do srca

3. Kako se Isusovo izlaganje njegove poruke razlikovalo od izlaganja književnika i fariseja?

³ Razlika između Isusovog poučavanja i poučavanja književnika i fariseja nije bila samo u sadržaju — istine od Boga u suprotnosti s tegobnim usmenim tradicijama od ljudi — već i u načinu na koji je to iznošeno. Književnici i fariseji bili su arogantni i grubi, oholo zahtevajući uzvišene titule i s podsmešljivošću odbacujući ta mnoštva kao ’proklet narod‘. Međutim, Isus je bio krotak, blag, ljubazan, saosećajan, i često popustljiv i on je bio motivisan samilošću prema njima. Isus nije naučavao samo pravim rečima nego takođe i privlačnim rečima iz svog srca, koje su išle direktno do srca njegovih slušalaca. Njegova radosna poruka privlačila je ljude k njemu, dovodila ih je rano u hram da ga čuju, i navela ih je da ga tesno slede i slušaju sa zadovoljstvom. U masama su dolazili da ga čuju, objavljujući: „Nikad čovek nije tako govorio kao taj čovek“ (Jovan 7:46-49; Marko 12:37; Luka 4:22; 19:48; 21:38).

4. Šta je u Isusovom propovedanju naročito privlačilo mnoge ljude?

⁴ Svakako, jedan od razloga zbog čega su se ljudi osećali privučeni njegovom poučavanju bila je njegova upotreba ilustracija. Isus je video što su drugi videli, ali on je mislio o stvarima na koje oni nikada nisu pomišljali. Ljiljani koji rastu u polju, ptice koje grade svoja gnezda, ljudi koji seju pšenicu, pastiri koji nose izgubljenu jagnjad, žene koje ušivaju zakrpe na staru odeću, deca koja se igraju na trgu, ribari koji vuku svoje mreže — uobičajene stvari koje je svako video — nisu nikad bile obične u Isusovim očima. Svuda gde je pogledao, on je video ono što je mogao upotrebiti da prikaže Boga i Njegovo Kraljevstvo ili da istakne nešto o ljudskom društvu oko njega.

5. Na čemu je Isus temeljio svoje ilustracije, i šta je njegove parabole učinilo efikasnim?

⁵ Isusove ilustracije se temelje na svakodnevnim stvarima koje su ljudi videli mnogo puta, i kada se istine povežu s tim uobičajenim stvarima, one se brzo i duboko urezuju u umove onih koji slušaju. Takve istine se ne samo čuju; nego se i vide očima uma i lako je kasnije ih se setiti. Isusove parabole je karakterisala jednostavnost, bile su neopterećene nebitnim materijalom koji bi se mogao isprečiti, i koji bi usporavao njihovo razumevanje istina. Osmotrimo, na primer, parabolu o ljubaznom Samarićaninu. Ti živo vidiš kakav je on dobar bližnji (Luka 10:29-37). Zatim je tu bila ilustracija o dva sina — jednom koji je rekao da će raditi u vinogradu ali nije, drugom koji je rekao da neće ali jeste. Brzo uviđaš šta je poenta prave poslušnosti — izvršiti dodeljen posao (Matej 21:28-31). Nijedan um nije dremao ili lutao tokom Isusovog živog poučavanja. Bio je prezaposlen i slušanjem i gledanjem.

Isus je popuštao kad je ljubav to opravdavala

6. Kada je naročito korisno, biti razuman ili popustljiv?

⁶ Mnogo puta kada Biblija govori o tome da se bude razuman, neka fusnota pokazuje da to znači biti popustljiv. Mudrost od Boga je popustljiva kada postoje olakšavajuće okolnosti. Mi treba ponekad da budemo razumni, ili popustljivi. Starešine treba da budu voljne da popuste kada ljubav to opravdava i kada pokajanje pruža temelj za popustljivost (1. Timoteju 3:3; Jakov 3:17). Isus je ostavio divne primere popustljivosti, praveći izuzetke od opštih pravila kada je milosrđe ili saosećanje pozivalo na to.

7. Koji su neki primeri Isusove popustljivosti?

⁷ Isus je jednom rekao: „Ko odbacuje mene pred ljudima, odbaciću i ja njega pred Ocem svojim, koji je na nebesima.“ Ali, on nije odbacio Petra, iako ga se Petar odrekao tri puta. Postojale su olakšavajuće okolnosti koje je Isus očigledno uzeo u obzir (Matej 10:33; Luka 22:54-62). Postojale su takođe olakšavajuće okolnosti kada je jedna nečista žena koja je krvarila prekršila Mojsijev zakon time što je došla u mnoštvo. Isus ni nju nije osudio. On je razumeo njeno očajanje (Marko 1:40-42; 5:25-34; vidi takođe Luka 5:12, 13.) Isus je bio rekao svojim učenicima da ga ne identifikuju kao Mesiju, pa ipak on se nije strogo držao tog pravila kada se sam identifikovao kao takav jednoj Samarićanki na bunaru (Matej 16:20; Jovan 4:25, 26). U svim ovim slučajevima, ljubav, milosrđe i saosećanje učinili su da ta popustljivost bude odgovarajuća (Jakov 2:13).

8. Kada bi književnici i fariseji kompromitovali svoja pravila, a kada ne bi?

⁸ S nepopustljivim književnicima i farisejima bilo je drugačije. Kad su oni sami u pitanju oni bi, da bi napojili svog vola, prekršili svoje sabatne tradicije. Ili ako bi njihov vo ili njihov sin pao u bunar, oni bi prekršili sabat da bi ga izvadili. Ali za obične ljude, oni ne bi popustili ni malčice! Oni nisu bili voljni da ’ni jednim prstom pomaknu [zahteve]‘ (Matej 23:4; Luka 14:5). Za Isusa, ljudi su značili više od većine pravila; za fariseje, pravila su značila više od ljudi.

Postajanje „sinom zapovesti“

9, 10. Nakon povratka u Jerusalim, gde su Isusa našli njegovi roditelji, i kakvo je bilo značenje njegovog ispitivanja?

⁹ Neki se žale da je zabeležen samo jedan događaj iz Isusovog dečaštva. Ipak, mnogi propuštaju da shvate veliki značaj tog događaja. On nam se izveštava u Luki 2:46, 47: „Posle tri dana nađoše ga u hramu gde sedi među učiteljima, i sluša ih i pita ih. Svi koji ga slušahu, divljahu se njegovom razumu i odgovorima.“ Kitelov Theological Dictionary of the New Testament (Teološki rečnik novog zaveta) navodi na zamisao da u ovom slučaju grčka reč za „pita“ nije bila samo dečačka radoznalost. Ta reč bi se mogla odnositi na ispitivanje koje se koristi u sudskom pretresu, ispitivanju, unakrsnom ispitivanju, čak i na ’upitivanja i iskušavanja od strane fariseja i sadukeja‘, kao što su ona spomenuta u Marku 10:2 i 12:18-23.

¹⁰ Taj isti rečnik nastavlja: „S obzirom na tu upotrebu može se pitati da li... [Luka] 2:46 označava, ne toliko ispitivačku radoznalost dečaka, već umesto toga njegovo uspešno argumentovanje. [Stih] 47 bi se dobro uklopio u ovo poslednje gledište.“a Rateramov prevod stiha 47 predstavlja to kao dramatičnu konfrontaciju: „Svi koji su ga čuli bili su izvan sebe, zbog njegovog razumevanja i njegovih odgovora.“ Robertsonovo delo Word Pictures in the New Testament kaže da njihovo stalno čuđenje znači da su „stajali izvan sebe kao da su im oči iskolačene“.

11. Kakva je bila reakcija Marije i Josifa na ono što su videli i čuli, i šta je jedan teološki rečnik sugerisao?

¹¹ Kada su Isusovi roditelji konačno došli u hram, „začudiše se“ (Luka 2:48). Robertson kaže da grčka reč u ovom izrazu znači „udariti, isterati udarcem“. On dodaje da su Josif i Marija „bili udareni“ onim što su videli i čuli. U određenom smislu, Isus je već bio izvanredan učitelj. A u pogledu tog slučaja u hramu, Kitelovo delo iznosi tvrdnju da „Isus već u svom dečaštvu počinje sukob u kome će njegovi protivnici konačno morati da se predaju.“

12. Šta je karakterisalo Isusove kasnije debate s religioznim vođama?

¹² I zaista su se predali! Godinama kasnije, baš takvim ispitivanjem Isus je porazio fariseje sve dotle dok ne „smedijaše ko od tog dana da ga zapita više“ (Matej 22:41-46). Sadukeji su bili na sličan način ućutkani u vezi s pitanjem vaskrsenja, i „ne smedijahu više ništa da ga pitaju“ (Luka 20:27-40). Ni književnici nisu prošli mnogo bolje. Nakon što je jedan od njih imao debatu s Isusom, „niko više ne smede da ga zapita“ (Marko 12:28-34).

13. Šta je epizodu u hramu učinilo značajnom u Isusovom životu, i na kakvu daljnju svesnost to još ukazuje?

¹³ Zašto je ovaj događaj iz Isusovog dečaštva koji uključuje njega i učitelje u hramu izdvojen za prepričavanje? To je bila prekretnica u Isusovom životu. Kada je imao oko 12 godina on je postao ono što bi Jevreji označili kao „sin zapovesti“, odgovoran da se drži svih njenih uredaba. Kada se Marija žalila Isusu zbog duševnog stresa koji je on prouzrokovao njoj i Josifu, odgovor njenog sina je ukazao da on verovatno shvata čudesnu prirodu svog rođenja i svoje budućnosti kao Mesije. Na to se ukazuje njegovim zapažanjem da je na veoma direktan način, Bog bio njegov Otac: „Zašto ste me tražili? Zar niste znali da ja treba da budem u domu svoga Oca?“ Uzgred, ovo su prve Isusove reči koje su zapisane u Bibliji, i one ukazuju na njegovu svesnost Jehovine namere u vezi s tim što je on poslat na zemlju. Tako je čitava ova epizoda, epizoda od velikog značaja (Luka 2:48, 49, Ča).

Isus voli i razume decu

14. Kojih bi zanimljivih tačaka mladi mogli postati svesni iz izveštaja o mladom Isusu u hramu?

¹⁴ Ovaj izveštaj treba naročito da bude uzbudljiv za mlade ljude. On pokazuje kako je Isus sigurno marljivo proučavao dok je rastao prema odraslom dobu. Rabini u hramu bili su zapanjeni mudrošću tog 12-godišnjeg „sina zapovesti“. Ipak, on je još uvek radio s Josifom u stolarskoj radionici, „bejaše... poslušan“ njemu i Mariji, i rastao je „u milosti pred Bogom i pred ljudima“ (Luka 2:51, 52).

15. Kako je Isus podupirao mlade tokom svoje zemaljske službe, i šta to znači za mlade danas?

¹⁵ Isus je veoma podupirao mlade tokom svoje zemaljske službe: „Ali se prvosveštenici i književnici razgneviše videvši čudesa što on učini, i decu koja vikahu u hramu: Hosana Sinu Davidovu! i rekoše mu: Čuješ li što ovi govore? – Da, – odgovori im Isus – Zar niste nikad čitali ove reči: ’Iz usta dece i odojčadi crpeo si hvalu sebi?‘“ (Matej 21:15, 16; Psalam 8:3 [8:2, DK]). On isto tako podupire stotine hiljada mladih koji danas čuvaju svoju besprekornost i daju hvalu, od kojih neki to čine čak i po cenu svojih života!

16. (a) Kojoj lekciji je Isus poučio svoje apostole postavljajući dete usred njih? (b) U kom je veoma presudnom trenutku Isusovog života on još uvek imao vremena za decu?

¹⁶ Kada su se apostoli prepirali oko toga ko je najveći, Isus je rekao dvanaestorici: „Ko hoće da bude prvi, neka bude od sviju poslednji, i svima sluga. I uzevši jedno malo dete, metnu ga među njih, i uzevši ga na krilo reče im: Ko god jedno ovakvo malo dete primi u ime moje, mene prima, a ko mene prima, ne prima mene, nego onoga koji je mene poslao“ (Marko 9:35-37). Osim toga, kad je poslednji put išao za Jerusalim, da se suoči sa strašnim iskušenjem i smrću, on je izdvojio vreme za decu: „Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im, jer je takovih kraljevstvo Božje.“ Zatim „uze [decu] na krilo, i blagoslovi ih, polažući ruke svoje na njih“ (Marko 10:13-16).

17. Zašto je Isusu bilo lako da se zbliži s decom, i čega deca moraju da se sete u vezi s njim?

¹⁷ Isus zna kako je biti dete u svetu odraslih. On je živeo sa odraslima, radio s njima, iskusio da im bude pokoran, i takođe osetio to srdačno osećanje sigurnosti da su ga oni voleli. Deco, taj isti Isus je i vaš prijatelj; on je umro za vas, i vi ćete živeti zauvek ako slušate njegove zapovesti (Jovan 15:13, 14).

18. Kakvu uzbudljivu pomisao treba da zadržimo na umu, naročito tokom vremena stresa ili opasnosti?

¹⁸ Činiti ono što Isus zapoveda nije tako teško kako možda izgleda. Mladi, on je uz vas, kao i uz sve druge, baš kao što čitamo u Mateju 11:28-30: „Dođite k meni vi svi koji se trudite i koji ste opterećeni, i ja ću vam odmor dati. Uzmite jaram moj na sebe [ili, „Dođite sa mnom pod moj jaram“, fusnota u NW], i primite nauk moj, jer sam ja blag i smeran u srcu, i naći ćete mir dušama svojim. Jer je jaram moj blag i breme je moje lako.“ Zamisli samo, dok ideš kroz život služeći Jehovi, Isus ide uz tebe, čineći da jaram bude blag i teret lak. To je uzbudljiva pomisao za sve nas!

19. Koja pitanja u vezi s Isusovim načinom poučavanja možemo ponovo osmotriti s vremena na vreme?

¹⁹ Nakon pregleda samo nekoliko načina na koje je Isus poučavao, da li nalazimo da i mi poučavamo kao što je on to činio? Kad vidimo one koji su fizički bolesni ili duhovno gladuju, da li nas samilost motiviše da uradimo ono što možemo da im pomognemo? Kad poučavamo druge, da li mi naučavamo Božju reč, ili, kao fariseji, svoje sopstvene ideje? Da li smo budni da vidimo svakodnevne stvari oko nas koje se mogu upotrebiti da razjasne, slikovito prikažu, iskristalizuju i prošire razumevanje duhovnih istina? Da li izbegavamo da se strogo držimo određenih pravila kada bi, zbog okolnosti, bolje poslužili ljubav i milosrđe kroz popuštanje s obzirom na primenu takvih pravila? A kako je s decom? Da li im pokazujemo istu nežnu brigu i ljubaznu dobrohotnost koju je Isus pokazivao? Da li ohrabruješ svoju decu da proučavaju kao što je Isus to činio kao dečak? Da li ćeš kao što je Isus to činio delovati s odlučnošću ali biti spreman da prihvatiš pokajničke pojedince srdačno, na način na koji kokoška sakuplja svoje piliće pod svoja krila? (Matej 23:37).

20. S kakvom sjajnom mišlju možemo nalaziti utehu dok služimo našem Bogu?

²⁰ Ako nastojimo da damo najbolje od sebe da poučavamo kao što je to Isus činio, on će nam sigurno dozvoliti da ’uđemo s njim pod njegov jaram‘ (Matej 11:28-30, NW).

[Fusnota]

Da li se sećaš?

◻ Zašto su mnoštva hrlila k Isusu?

◻ Zašto je ponekad Isus popuštao s obzirom na neka pravila?

◻ Šta možemo naučiti iz Isusovog ispitivanja hramskih učitelja?

◻ Koje lekcije možemo naučiti iz Isusovog odnosa s decom?