Poverenje u Jehovu vodi od predanja i krštenja

„Uzdaj se u Jehovu i čini dobro; živi na Zemlji i postupaj verno“ (Psalam 37:3, NS).

1. Koje svedočanstvo mudrih ljudi sveta pokazuje da je nerazumno imati poverenje u ljudske vođe?

U KOGA možemo imati poverenje? U ljudske vođe? Izveštaj o njima pokazuje da je glupo imati poverenje u nesavršene ljude. Čak su i mudri ljudi sveta u to ubeđeni. Tako je privredni časopis Vižen pre izvesnog vremena pisao: „Najgore u sadašnjoj situaciji je da niko ne može da pronađe izlaz iz nje“. I privredni istoričar Robert Hilbroner je izjavio: „Još nas nešto drugo muči. To je sumnja da niko ne preuzima odgovornost, i da niko nije spreman i sposoban da izađe na kraj sa problemima koji navaljuju nanas“.

2. Šta se može kazati o koristi moderne nauke?

² Ljudi su stvarno na mnogim područjima nauke postigli velike napretke Ali da li nam to sve služi na korist? Ne. Pisac Luis Mamford je primetio: „Mišljenje da tehnički i naučni napredak znače i ljudski napredak, ... je danas potpuno neodrživo“. Primer za to su kisele kiše koje zagađuju reke i jezera; i uništavaju šume. Nevolja u kojoj se svet nalazi — povećanje zločina, nasilja i terorističkih napada, umnožavanje narkomana i alkoholičara, proširenje polnih zaraznih bolesti i nesiguran privredni položaj — dokazuje da ne možemo da se oslanjamo na ljudske vođe.

3. Prema Božjoj reči, u koga trebamo imati poverenje?

³ Božja reč daje najpodesniji savet: „Ne uzdajte se u plemenite ni u sina zemaljskog čoveka, u koga nema spasenja. Duh iziđe iz njega, vraća se u zemlju svoju; u taj dan propadaju sve misli njegove“ (Psalam 146:3, 4, NS). U koga onda možemo imati poverenje ako ne u ljude? Mi možemo imati poverenje u Tvorca neba i zemlje, jer čitamo: „Blago čovjeku koje se uzda u Jehovu i kome je Jehova uzdanica“ Jeremija 17:7).

Zašto imati poverenje u Jehovu?

4. Koje su glavne Jehovine osobine, i kako one daju dobru osnovu za naše poverenje u njega?

⁴ Ima dobrih razloga, zbog kojih možemo imati poverenje u Jehovu. Prvenstveno radi njegovih divnih osobina, naročito njegovih glavnih osobina ljubavi, mudrosti, pravednosti i moći. Njegova reč nas uverava da je on svemoćan. Zato jedan od njegovih titula glasi „Bog svemoguć“ (1. Mojsijeva 28:3). Kakve li osnove za poverenje! Niko se ne može uspešno suprotstaviti Jehovi i niko ne može osujetiti njegove namere. On je takođe najmudriji. On ne samo da poznaje kraj na početku – što znači da je budućnost za njega otvorena knjiga – nego je u njemu smešteno sve znanje i mudrost, što se može prepoznati na njegovim divnim delima stvaranja. Ni u jednom od svojih postupaka on nikada nije napravio grešku (Isaija 46:10; Rimljanima 11:33-35). Sem toga Jehova je apsolutno dostojan poverenja, Bog pravednosti i vernosti. Za njega je nemoguće da laže (5. Mojsijeva 32:4; Titu 1:2; Jevrejima 6:18). Budući da nesebična ljubav preovlađuje među njegovim osobinama, umesno je kazati: „Bog je ljubav“ (1. Jovanova 4:8, 16).

5. Koji izveštaji iz Božje reči dokazuju Jehovinu dostojnost poverenja?

⁵ Jehovin način postupanja sa čovečanstvom takođe svedoči o tome da je dostojan poverenja, Bog moći, mudrosti, pravednosti i ljubavi. Mojsije je uveravao Izraelce da Jehova održava savez u Ljubaznu dobrotu za one koji ga ljube i drže njegove zapovesti (5. Mojsijeva 7:9). Nešto ranije, kada je Jehova naveo potop na Zemlju, spasao je bogobojazan Noja i njegovu porodicu. Sačuvao je pravednog Lota i njegove dve kćeri, kada je vatrom uništio gradove Sodomu i Gomoru. Kasnije je Bog oslobodio Izraelce iz Egipta i prema obećanju koje je dao Avramu odveo ih je u zemlju Hanansku (1. Mojsijeva 7:23; 17:8; 19:15-26). A nije li Jehova zaštitio i tri Jevreja koji su bili bačeni u užarenu peć, kao i Danila u lavovskoj jami? (Danilo 3:27; 6:23).

6. Koje novovremene dokaze imamo da je poverenje u Jehovu umesno?

⁶ Iskustva današnjih svedoka takođe dokazuju da se možemo osloniti na Jehovu. Adolf Hitler je na primer hteo da istrebi Jehovine svedoke – tu „žgadiju“, kako ih je nazvao – iz Nemačke. Ali umesto toga nestali su Hitler i njegova nacionalsocijalistička partija, a u međuvremenu je ona grupa Jehovinih svedoka mnogostruko porasla, na preko 119 000. Osim toga na stotine Jehovinih svedoka daju svojim biografijama koje se pojavljuju u Kuli stražari i popratnom časopisu Probudi se!, opširno svedočanstvo da je Jehova stvarno Bog u koga možemo imati poverenje.

Zašto neki nemaju poverenje u Jehovu

7. Zašto je jedna osoba izjavila da je pristalica Jehovinih svedoka?

⁷ Pa ipak malo ih je koji danas imaju poverenje u Jehovu! Štaviše mnogi od onih koji su upoznali njegove osobine i velika dela, ne uzdaju se u njega. U jednom članku časopisa U.S. Katolik (januar 1979) pisalo je o jednoj takvoj osobi: „Kada je anketar upitao tog čoveka, kom religioznom pravcu je on naklonjen, on je odgovorio: ’Ja mislim, da sam na strani Jehovinih svedoka’, Na molbu da to pobliže objasni, izjavio je: ’Ja verujem prilično mnogo od toga što oni veruju, ali ja ne želim da se vezujem’“. U časopisu je dalje stajalo: „Jednom odanom Jehovinom svedoku ne preostaje ništa drugo nego da se duboko uplete“.

8. Koje osnovne osobine u nekome bude želju da se angažuje u Jehovinoj službi?

⁸ Zašto neki ne žele da se vežu ili upletu? Zato jer nemaju ispravan stav srca. Jedna osoba mora biti „ispravno usmerena za večni život“ (Dela apostolska 13:48, NS). Isus je u svom poređenju o sejaču rekao da su oni koji donose plod, prihvatili reč istine u ’plemenito i dobro srce’ (Luka 8:15). Da, istina ne deluje na neiskrene. Osnovni uslov je pošteno srce. Istina Božje reči ne deluju ni na ponosne ljude. Potrebna je poniznost (Jakov 4:6). Osobe koje su samozadovoljne i koje su po svom ubeđenju pravične, istina takođe ne privlači. Ali onaj koji je svestan svojih duhovnih potreba, koji je gladan i žedan pravde i koji radi svih odvratnosti koje se danas u svetu dešavaju stenje i uzdiše, taj pozdravlja istinu (Matej 5:3, 6; Jezekilj 9:4).

Poverenje u Jehovu vodi do predanja

9, 10. a) Šta je potrebno da bi neko imao poverenje u Jehovu, i kako reaguju ljudi sa iskrenim stavom u srcu? b) U koga veruju takve osobe?

⁹ Pre nego što neki poveruje u Jehovu, on mora čuti nešto o njemu. Ali „kako će prizvati onoga u koga nisu poverovali? A kako će verovati u onoga za koga nisu čuli? Kako će pak čuti bez propovednika?“ (Rimljanima 10:14). Dok Jehovine sluge propovedaju, oni koji imaju ispravan stav u srcu reaguju kao mnogi u starom Solunu. O njima je Pavle pisao: „Jer, kada ste vi primili reč Božju, koju ste čuli od nas, niste je prihvatili kao čovečiju reč, nego kao što zaista i jeste, kao reč Božju, koja je i delotvorna u vama koji verujete“ (1. Solunjanima 2:13, NS).

¹⁰ Kada takvi dobro nastrojeni upoznaju Jehovu, oni veruju u njega. To je neminovno, jer „bez vere nije moguće dopadati mu se, jer ko se približuje Bogu, mora verovati da on postoji i da nagrađuje one koji ga ozbiljno traže“ (Jevrejima 11:6, NS). Isto tako je neophodno verovanje u Božijeg Sina’. „Nema spasenja ni u jednom drugom, jer nema drugog imena pod nebom, koje je dano ljudima, kojim bi se mogli spasti“ — da, nema drugog imena osim Isusa Hrista (Dela apostolska 4:12, NS).

11. Koji će savet apostola Pavla primeniti onaj koji ima poverenje u Jehovu?

¹¹ Poverenje u Božju reč, u Jehovu i u njegovog sina Isusa Hrista pokrenuće nekoga da primeni savet koji je apostol Petar u svojim danima dao Jevrejima: „Pokajte se stoga i obratite se, da vam se izbrišu gresi, da bi od osobe Jehove došla vremena okrepljenja“ (Dela apostolska 3:19, NS). Kada neko prikupi spoznanje za sebe o Jehovi i njegovim zahtevima, tada mu postaje jasno da je Božja volja što se njega tiče da postane sledbenik Isusa Hrista. Petar je izjavio: „Na taj pravac ste i pozvani, jer je i Hrist stradao za vas i ostavio vam primer da idete tačno njegovim stopama“ (1. Petrova 2:21, NS). Isus je razjasnio o čemu se tu radilo, kada je rekao: „Ako neko želi za mnom ići, neka se odrekne sebe, uzme svoj mučenički stub i neka me stalno prati“ (Matej 16:24, NS). To znači, predati se Jehovi da bi činio njegovu volju i pratiti Isusa Hrista u stopu.

Predanje nije samo jedna od mnogih obaveza

12. U kom smislu se reč „obaveza“ često upotrebljava u hrišćanstvu?

¹² U hrišćanstvu se često čuje reč „obaveza“ kada se govori o tome da se postane hrišćanin. Evangelisti u Sjedinjenim Državama, kao što piše, „naglašavaju lične obaveze prema Isusu“. Jedan pripadnik katoličkog klera je govorio o „religioznoj obavezi katolika“. Za odbranu svog političkog angažmana jedan katolički sveštenik je izjavio: „Odlazak u politiku bio je proširenje moje (svešteničke) obaveze“. I poslovne firme reklamiraju sa rečima kao „naša obaveza prema mušterijama“. Na taj način neko može imati beskrajno mnogo obaveza – poslovne, društvene, politike i religiozne obaveze.

13. Šta znači predanje Jehovi?

¹³ Svakako predati se Jehovi nije samo jedna od mnogih obaveza koja se može prihvatiti. Prihvatiti obavezu znači jednostavno vezati se sporazumom da se ubuduće drži obećanje. Suprotno tome predanje znači pripisati se „isključivo službi ili obožavanju jednog božanskog bića ili svetim svrhama“ (Vebsterov treći novi internacionalni rečnik). Što se tiče religije, većina ljudi se zadovoljava preuzimanjem jedne odgovornoti umesto predanja. Tome se može dodati, da njihova religija liči samo na muziku u pozadini, koja istina prijatno zvuči ali ne deluje ometajuće na ono što dotični ustvari želi da čini.

14. Zašto Jehovi Bogu nije ugodno da prema njemu prihvatamo samo obavezu?

¹⁴ Prednjem Bogu, činjenje njegove volje postaje najvažnije u životu. Predanje zahteva da dotični primenjuje prvu i najveću zapovest koju je Isus naveo: „Ti moraš ljubiti Jehovu Boga svoga svim srcem svojim, svom dušom svojom, svim umom svojim i svom snagom svojom“. Isus je naglasio da se Bogu mora služiti neograničeno, rekavši: „Niko ne može robovati dvojici gospodara; jer, ili će jednoga mrzeti, a drugoga voleti, ili će prionuti uz jednoga, a prezreti drugoga. Ne možete robovati Bogu i bogatstvu“ (Marko 12:30; Matej 6:24). Očigledno Jehovi nije ugodno ako prema njemu prihvatimo samo obavezu.

Zašto krštenje vodom?

15. Kako je Isus dao primer da vera u Boga treba javno da se izrazi?

¹⁵ Zašto predanje Bogu treba da se simbolizuje krštenjem u vodi. Ako neko želi da postane Jehovin svedok, tada mu ništa drugo ne preostaje. Isti je slučaj ako želi da bude poznat kao hrišćanin, kao sledbenik Isusa: Hrista. Isus, „verni svedok“ Jehove, dao je primer krstivši se na reci Jordanu. Jovan, pokajnički grešnik je krštavao, ali nije mogao razumeti zašto je Isus hteo da se krsti. Zato mu je Isus rekao: „Ostavi sad, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu“ (Otkrivenje 1:5; Matej 3:13-17). Tako je Božji Sin javno izrazio svoju veru time što se predstavio Jehovi i dao primer onima koji hoće da vrše Božju volju.

16. Koju je zapovest dao Isus svojim sledbenicima u odnosu na krštenje, i iz čega se vidi da su se njegovi učenici povinovali toj zapovesti?

¹⁶ Isus se nije tim zadovoljio, nego je pre povratka svom Ocu na nebu zapovedio svojim sledbenicima: „Zato idite i načinite učenicima ljude iz svih naroda, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetoga duha, učeći ih da sve drže što sam vam zapovedio“ (Matej 28:19, 20). Izveštaj iz Dela apostolskih dokazuje da su se Isusovi učenici revno povinovali toj zapovesti (Dela apostolska 2:40, 41; 8:12; 9:17, 18; 19:5).

17. Zašto obično prskanje vodom ne može biti važeće krštenje?

¹⁷ Kako su dotični bili kršteni? Da li su bili samo poprskani vodom kao što se to događa u većini hrišćanskih crkava? Sigurni ne. Kada je Isus bio kršten, ’on je izašao iz vode’. Odatle se jasno može spoznati da je bio zaronjen pod vodu (Marko 1:9, 10). Nešto drugo zaista ne bi bilo krštenje, jer grčka reč koja je prevedena sa „krstiti“ znači „potopiti, gnjurati“ (Dela apostolska 8:36-39).

18. Zašto je zaronjenje pogodan simbol za predanje Bogu?

¹⁸ Krštenje je vrlo pogodan simbol za predanje. Potapanjem pod vodu umesno se predstavlja da se prema svom ranijem načinu življenja umire. Podizanjem iz vode opisuje se da je rođen za jedan novi način življenja. Kao što za mladoženju i mladu venčanje ostavlja utisak da su stupili u bračno stanje, tako i krštenje vodom najverovatnije ostavlja trajni utisak pred krštenim svedokom. Nesumnjivo se ovim aktom krštenja dotičnom neizbrisivo treba urezati u misli, da je predanje Jehovi najvažniji događaj u životu. Krštenje obeležava preokret od službe za vlastito ja na službu za Jehovu Boga.

19. Šta još pokazuje da je krštenje potrebno?

¹⁹ Ne previdimo činjenicu da je krštenje vodom jedan preduslov za postizanje dobre savesti pred Bogom. Na to se jasno ukazuje u 1. Petrovoj 3:21, gde piše: „To, što odgovara tome, spasava sada i vas, naime krštenje, ne uklanjanje telesne nečistoće, nego Bogu upućena molba za dobru savest, posredstvom vaskrsenja Isusa Hrista“.

U kojoj starosti kršten?

20. Zašto odojčad ne dolaze u obzir za krštenje?

²⁰ Isusove reči iz Mateja 28:19, 20 pokazuju da osobe koje su učinjene njegovim učenicima trebale su da budu krštene. Odatle proizlazi da nijedno odojče ni malo dete ne može ispuniti biblijske zahteve za krštenje. Nijedno malo dete ne bi moglo verovati u Božju reč, u Boga, Stvoritelja, i u njegovog sina Isusa Hrista. Nijedno odojče ne bi moglo razumeti da je sveti duh Božja delujuća sila; ne bi se moglo kajati za ranije grehe a ni dati svečano obećanje da će činiti Božju volju.

21. Da li je za mlade umesno da se krste?

²¹ Ali očito je da neki u Božjem narodu naginju u drugu ekstremnost. Neki hrišćanski roditelji čekaju dok njihova deca dostignu skoro 20 godina, pa tek onda govore o krštenju. Ali sve češće čujemo o predanju mladih koji su iz lične želje došli do te odluke. Na primer, sin jednog starešine, koji još nije imao ni 13 godina, iskreno je želeo da se krsti. Njegov otac se pobrinuo da druga trojica starešina sa njim razgovaraju o pitanjima za osobe koje se žele koristiti.a Oni su došli do zaključka da je sin, mada je bio još prilično mlad, ispunjavao uslove za krštenje i tako mogao da postane redovan Jehovin sluga. Nedavno je jedna desetogodišnja krštena devojčica, kćerka dvoje punovreenih objavitelja, na Bahamskim ostrvima posetila školu za pionirsku službu.

22. Šta mogu roditelji očekivati od svoje dece ako im pomognu da razviju hrišćansku ličnost?

²² Očigledno je da neki roditelji u ovom pogledu greše. Koliko oni grade sa ’vatrostalnim materijalom’ i koliko pomažu svojoj deci da razviju hrišćansku ličnost? (1. Korinćanima 3:10-15). Da bi se to učinilo, pre svega je potrebno da za roditelje čisto obožavanje Jehove bude najvažnija stvar u životu. Kao sledeće roditelje moraju uvažiti izvanredni savet iz 5. Mojsijeve 6:6, 7 i Efescima 6:4. Kao rezultat toga verovatno će biti potrebno da zadržavaju svoju decu od preranog krštenja, umesto da kasnije moraju potpomagati.

23. Šta se zahteva posle predanja i krštenja?

²³ Osobe koje su dokazale poverenje u Jehovu predanjem i krštenjem u vodi, moraju ovo poverenje stalno ispoljavati. Sledeći članak sa temom „Služiti kao Jehovini poverljivi saradnici“, pomoći će nam da razumemo šta to znači.

[Fusnote]

Kako bi ti odgovorio?

◻ Koje činjenice pokazuju da je nerazumno imati poverenja u ljude?

◻ Zašto su Jehovine osobine i njegov način postupanja dobar razlog za nas da imamo poverenje u Jehovu?

◻ Zašto poverenje u Jehovu ne zahteva samo preuzimanje obaveza, nego i predanje?

◻ Kako mogu roditelji pomoći svojoj deci da razviju želju da se u mladim godinama predaju Jehovi?

[Slika na 17. strani]

Možemo imati poverenje u Jehovu, velikog oslobodioca