Blizu je čudesno isceljenje čovečanstva

„NIKAD nismo tako nešto videli.“ Tako su kazali očevici Isusovog čudesnog, trenutnog isceljenja jednog paralizovanog čoveka (Marko 2:12). Isus je lečio i slepe, neme i hrome, a i njegovi sledbenici su isto to radili. Kakvom silom je Isus to činio? Koju je ulogu igrala vera? Koje svetlo ta iskustva iz prvog veka bacaju na čudesno lečenje danas? (Matej 15:30, 31).

„Vera te je tvoja ozdravila“

Današnji iscelitelji verom vole da citiraju Isusovu izjavu upućenu jednoj ženi koja je 12 godina bolovala od tečenja krvi, a koja je došla da je on izleči: „Vera te je tvoja spasla [„ozdravila“, NW]“ (Luka 8:43-48). Da li je Isusova izjava ukazivala na to da je njeno izlečenje zavisilo od njene vere? Da li je to bio primer „lečenja verom“ koje se danas praktikuje?

Kada pažljivo čitamo biblijski izveštaj, vidimo da Isus i njegovi učenici u većini slučajeva nisu zahtevali da bolesna osoba, pre nego što bude izlečena izjavi da ima veru. Gore spomenuta žena je prišla i, ne rekavši Isusu ništa, neprimetno je s leđa dotakla njegovu odeću i „odmah stade tečenje krvi njezine“. Jednom drugom prilikom, Isus je iscelio jednog čoveka koji je bio među onima koji su došli da ga uhapse. Iscelio je čak i jednog čoveka koji nije imao pojma ko je Isus (Luka 22:50, 51; Jovan 5:5-9, 13; 9:24-34).

Koju je onda ulogu igrala vera? Kada su Isus i njegovi učenici bili u oblasti Tira i Sidona, jedna Hananejka je došla i povikala: „Smiluj se na me, Gospode, sine Davidov, moju kćer užasno muči zli duh.“ Zamisli njen očaj dok je preklinjala: „Gospode, pomozi mi!“ Sažalivši se, Isus je odgovorio: „Ženo, velika je vera tvoja; nek ti bude kako ti hoćeš.“ I njena kćerka je ozdravila „u taj isti čas“ (Matej 15:21-28). Očigledno je bila uključena vera, ali čija vera? Zapazi da je Isus pohvalio majčinu veru, a ne veru bolesnog deteta. I veru u šta? Oslovivši Isusa sa „Gospode, sine Davidov“, ta žena je javno priznavala da je Isus obećani Mesija. To nije bio naprosto izraz vere u Boga, niti vere u moć iscelitelja. Kada je Isus rekao „vera te je tvoja spasla“, on je mislio da bez vere u njega kao Mesiju, ojađeni ne bi došli da ih isceli.

Iz ovih biblijskih primera, možemo videti da je lečenje koje je Isus činio bilo daleko drugačije od onoga što se danas obično vidi ili tvrdi. Nije bilo snažnog emocionalnog razmetanja — vikanja, pevanja, cviljenja, onesvešćivanja i tako dalje — od strane mnoštva, niti dramatične mahnitosti od strane Isusa. Povrh toga, nikada se nije dogodilo da Isus nije uspeo da isceli nemoćne pod izgovorom da im je falila vera ili da njihov prilog nije bio dovoljno velikodušan.

Lečenje silom Božjom

Kako je dolazilo do lečenja od strane Isusa i njegovih učenika? „Sila Gospodnja [„Jehovina“, NW] pokazivaše se u isceljivanjima“, odgovara Biblija (Luka 5:17). Posle jednog isceljenja, kaže Luka 9:43, „svi se diviše veličini [’veličanstvenoj sili‘, NW] Božjoj.“ Sasvim primereno, Isus nije usmeravao pažnju na sebe kao iscelitelja. Jednom prilikom je rekao jednom čoveku koga je oslobodio demonskog šikaniranja: „Idi kući svojoj k svojima, i kaži im šta ti Gospod [„Jehova“, NW] učini, i kako se smilova na te“ (Marko 5:19).

Pošto su Isus i apostoli lečili silom Božjom, lako je shvatiti zašto za lečenje nije uvek bila potrebna vera onog ko je bio isceljen. Međutim, bila je neophodna snažna vera iscelitelja. Otuda, kada Isusovi sledbenici nisu mogli da isteraju jednog naročito moćnog demona, Isus im je rekao razlog: „Zbog vaše male vere“ (Matej 17:20, NW).

Svrha čudesnog isceljivanja

Iako je Isus tokom svoje zemaljske službe izvršio mnoga isceljenja, on se nije prvenstveno bavio ’službom isceljivanja‘. Njegova čudesna isceljenja — zbog kojih nikada nije opterećivao ljude niti je iznuđivao ikakve priloge — bila su podređena njegovoj glavnoj brizi, ’propovedanju jevanđelja o kraljevstvu‘ (Matej 9:35). Izveštaj kaže da ih je jednom prilikom ’primio i govorio im o kraljevstvu Božjem, i iscelio one koji trebahu da se iscele‘ (Luka 9:11). U izveštajima Jevanđelja, Isusa su često oslovljavali sa „Učitelju“, ali nikada sa „Iscelitelju“.

Zašto je onda Isus izvršavao čudesna lečenja? Ponajviše da bi potvrdio svoj identitet obećanog Mesije. Kada je Jovan Krstitelj bio nepravedno bačen u zatvor, želeo je zasiguranje da je obavio ono za šta ga je Bog poslao. Poslao je svoje učenike Isusu i pitao: „Jesi li ti onaj koji ima da dođe, ili drugoga da čekamo?“ Zapazi šta je Isus rekao Jovanovim učenicima: „Idite i recite Jovanu što čujete i vidite: Slepi progledaju, hromi hode, gubavi čiste se, gluhi čuju, mrtvi uskrsavaju i dobra se vest siromasima javlja“ (Matej 11:2-5).

Da, činjenica da je Isus ne samo isceljivao već i činio druga čuda zapisana u Jevanđeljima čvrsto utvrđuje njegov identitet kao ’Onoga koji ima da dođe‘, obećanog Mesije. Nije bilo potrebe da iko nekog ’drugog čeka‘.

Čudesna izlečenja danas?

Da li bi onda trebalo da očekujemo da Bog danas dokazuje svoju silu lečenjem? Ne. Čudesnim delima koja je izvršavao silom Božjom, Isus je van svake sumnje potvrdio da je Mesija za koga je Bog obećao da će doći. Isusova moćna dela zapisana su u Bibliji da bi ih svi čitali. Nema potrebe da Bog dokazuje svoju silu ponavljajući takva dela svakom ljudskom naraštaju.

Interesantno je da su lečenja i druga čuda bila uverljiva samo do izvesnog stepena. Čak i neki očevici Isusovih čuda nisu verovali da on ima podršku svog nebeskog Oca. „Ako je i činio tolika čudesa pred njima, ipak ne verovahu u njega“ (Jovan 12:37). Zato je, nakon što je razmatrao različite čudesne darove — proricanje, govorenje jezicima, isceljivanje, i tako dalje — koje je Bog dao različitim članovima hrišćanske skupštine iz prvog veka, apostol Pavle bio nadahnut da kaže: „Proroštva će svršiti, i jezici će prestati; i poznanje će se iscrpsti. Jer je naše poznanje samo delimično i naše je prorokovanje samo delimično, ali kad dođe ono što je savršeno, nestaće ono što je nepotpuno“ (1. Korinćanima 12:28-31; 13:8-10).

Naravno, posedovanje vere u Boga bitno je za našu dobrobit. Međutim, ako osoba zasniva svoju veru na lažnim obećanjima o izlečenju to će samo voditi do razočaranja. Sem toga, što se tiče vremena kraja, Isus je dao sledeće upozorenje: „Izići [će] lažni Hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa, da bi zaveli, ako [je] moguće, i izbrane“ (Matej 24:24). Osim šarlatanstva i prevara, biće i ispoljavanja demonske sile. Kao posledica toga, izjave o neobjašnjivim događajima ne bi trebalo da nas iznenade, i one sigurno nisu osnova za istinsku veru u Boga.

Pošto danas niko ne vrši izlečenja kao što je to Isus radio, da li smo mi u nepovoljnom položaju? Nipošto. U stvari, oni koje je Isus izlečio na kraju su se ponovo razboleli. Svi su ostarili i umrli. Koristi od lečenja koje su imali bile su relativno kratkog veka. Pa ipak, Isusova čudesna izlečenja imaju trajno značenje u tome što su nagoveštavala buduće blagoslove.

Otuda, nakon što su istražili Božju Reč, Bibliju, Aleksandar i Benedita, spomenuti ranije, nisu više polagali veru u savremeno isceljenje verom i spiritističko lečenje. U isto vreme, oni su uvereni da čudesna isceljenja nisu stvar prošlosti. Zašto? Poput miliona ljudi širom sveta, oni iščekuju blagoslove isceljenja pod Božjim Kraljevstvom (Matej 6:10).

Nema više bolesti ni smrti

Kao što smo ranije videli, glavni cilj Isusove službe nije bio da isceljuje bolesne, niti da čini druga čuda. Umesto toga, propovedanje dobre vesti o Božjem Kraljevstvu bio je njegov glavni zadatak (Matej 9:35; Luka 4:43; 8:1). To Kraljevstvo je sredstvo pomoću koga će Bog ostvariti čudesno izlečenje čovečanstva i ukloniti svu štetu koju su greh i nesavršenost naneli ljudskoj porodici. Kako i kada će on to ostvariti?

Gledajući vekovima unapred, Hrist Isus je dao svom apostolu Jovanu jednu proročansku viziju: „Sada nasta spasenje i moć i kraljevstvo Boga našega i vlast Hrista njegova“ (Otkrivenje 12:10). Svi dokazi pokazuju da je od 1914. godine veliki Božji protivnik, Sotona, zbačen u blizinu zemlje, a Kraljevstvo sada funkcioniše kao realnost! Isus je postavljen kao Kralj Mesijanskog Kraljevstva i sada je spreman da preduzme velike promene na zemlji.

U veoma bliskoj budućnosti, Isusova nebeska vlada upravljaće pravednim novim ljudskim društvom, u stvari ’novom zemljom‘ (2. Petrova 3:13). Kakvi će uslovi tada biti? Evo jedne slavne predslike: „Videh novo nebo i novu zemlju, jer prvo nebo i prva zemlja prođoše... On [Bog] će otrti svaku suzu od očiju njihovih i smrti neće više biti, ni žalosti ni vike, ni bolesti neće više biti, jer prvih stvari nestade“ (Otkrivenje 21:1, 4).

Možeš li zamisliti kako će život izgledati kad se čudesno isceljenje čovečanstva obistini? „Niko od stanovnika neće reći: bolestan sam. Narodu koji živi u njemu oprostiće se bezakonje.“ Da, Bog će postići ono što iscelitelji verom nikada ne bi mogli. „On za navek i smrt uništava.“ Uistinu, „Gospod, Večni, utire suze sa svačijeg lica“ (Isaija 25:8; 33:24, DK).

[Slika na 7. strani]

Pod Božjim Kraljevstvom čovečanstvo će biti čudesno isceljeno