Rimski namesnik Sirije Cestije Gal na čelu 30 000 vojnika već tri meseca maršira prema jugu kako bi ugušio jevrejski ustanak. Njegova vojska stiže do Jerusalima u vreme Praznika senica i brzo zauzima predgrađe. Zeloti, kojih je brojčano manje, traže zaklon u hramskoj tvrđavi. Rimski vojnici ubrzo počinju da potkopavaju hramski zid. Jevreji su prestravljeni. Paganski vojnici sada skrnave najsvetije judejsko mesto! Međutim, hrišćani koji su u gradu prisećaju se Isusovih reči: ’Kad vidite da gadost koja pustoši stoji na svetom mestu, tada oni koji budu u Judeji neka beže u gore‘ (Matej 24:15, 16). Da li će oni pokazati veru u Isusove proročanske reči i biti podstaknuti da postupe u skladu s njima? Kao što će se videti, njihov život je zavisio od toga. Ali kako?

Iznenada i iz neobjašnjivih razloga, Cestije Gal povlači svoje trupe i upućuje se prema obali, a zeloti kreću u poteru za njima. Začudo, nevolje u gradu su nakratko prestale! Pokazujući veru u Isusovo proročansko upozorenje, hrišćani beže iz Jerusalima u Pelu, neutralan grad koji se nalazi u brdima s druge strane Jordana. Oni odlaze u pravo vreme. Zeloti se uskoro vraćaju u Jerusalim i prisiljavaju stanovnike koji su ostali da im se pridruže u pobuni.a Za to vreme, sigurni u Peli, hrišćani čekaju daljni razvoj događaja.