13. Zašto su hrišćani bili u stanju da slede Isusovo upozorenje da beže?

¹³ Ali, ako su se Rimljani povukli iz okoline Jerusalima, zašto je trebalo da iko beži? Isusove reči su pokazale da je ono što se dogodilo bilo dokaz ’da je opustošenje Jerusalima blizu‘ (Luka 21:20, Ča). Da, opustošenje. On je prorekao ’nevolju kakva nije bila od početka sveta i neće ni biti‘. Oko tri i po godine kasnije, 70. n. e., Jerusalim je stvarno doživeo ’veliku nevolju‘ od strane rimskih vojski pod generalom Titom (Matej 24:21; Marko 13:19). Ipak, zašto bi Isus to opisao kao nevolju veću od bilo koje pre ili posle toga?

14. Zašto možemo reći da je ono što se dogodilo Jerusalimu 70. n. e. bila „nevolja velika“ kakva se nije dogodila pre toga i nije se zbila posle?

¹⁴ Jerusalim su opustošili Vavilonci 607. pre n. e., i taj grad je video strašne borbe u ovom našem sadašnjem veku. Ipak, ono što se desilo 70. n. e. na jedinstven je način bilo velika nevolja. U pohodu koji je trajao oko pet meseci, Titovi ratnici pobedili su Jevreje. Oni su ubili približno 1 100 000 njih i skoro 100 000 odveli u ropstvo. Osim toga, Rimljani su razrušili Jerusalim. To je pokazalo da je jevrejski sistem nekad priznatog obožavanja koje je bilo usredsređeno na hram zauvek završio (Jevrejima 1:2). Da, događaji iz 70. n. e. s pravom su se mogli smatrati ’nevoljom kakva nije bila [na tom gradu, naciji i sistemu] od postanja sveta, niti će ikad biti‘ (Matej 24:21).d

[Slika na 10. strani]

Nevolja iz 70. n. e. bila je najveća koju su Jerusalim i jevrejski sistem ikada doživeli