Spaseni od ’naraštaja rđavog‘

„Rode neverni i pokvareni, ... dokle ću biti s vama i trpeti vas?“ (LUKA 9:41).

1. (a) Šta naša katastrofalna vremena nagovešćuju? (b) Šta Pismo kaže o preživelima?

ŽIVIMO u katastrofalnim vremenima. Zemljotresi, poplave, gladi, bolesti, bezakonja, bombardovanja, užasna ratovanja — to i još više od toga potpuno je ophrvalo čovečanstvo tokom našeg 20. veka. Međutim, u bliskoj budućnosti preti najveća od svih katastrofa. Šta je to? To je „nevolja velika, kakva nije bila od postanja sveta do sad, niti će ikad biti“ (Matej 24:21). Pa ipak, mnogi od nas mogu očekivati radosnu budućnost! Zašto? Jer Božja vlastita Reč opisuje „mnoštvo veliko, koje ne mogaše niko izbrojiti, od svakoga roda i plemena, naroda i jezika... Ovo su oni koji dođoše od patnje velike [„nevolje velike“, DK] ... Više neće ogladneti ni ožedneti, ... Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih“ (Otkrivenje 7:1, 9, 14-17).

2. Koje su prvo proročansko ispunjenje imali uvodni stihovi iz Mateja 24, Marka 13 i Luke 21?

² Nadahnuti izveštaj u Mateju 24:3-22, Marku 13:3-20 i Luki 21:7-24 predstavlja Isusov proročanski opis „svršetka sveta“.a To proročanstvo je imalo prvo ispunjenje na iskvarenom jevrejskom sistemu stvari iz prvog veka naše ere, dostižući vrhunac u jednoj neprevaziđenoj ’velikoj nevolji‘ za Jevreje. Čitava religiozna i politička struktura jevrejskog sistema, s centrom u jerusalimskom hramu, bila je oborena, da se više nikada ne povrati.

3. Zašto je hitno da danas pazimo na Isusovo proročanstvo?

³ Osmotrimo sada okolnosti koje su okruživale prvo ispunjenje Isusovog proročanstva. To će nam pomoći da bolje razumemo paralelno ispunjenje danas. Ono će nam pokazati koliko je hitno da se sada preduzme pozitivna akcija kako bi se preživela najveća od svih nevolja koja preti celom čovečanstvu (Rimljanima 10:9-13; 15:4; 1. Korinćanima 10:11; 15:58).

„Kraj“ — kada?

4, 5. (a) Zašto su bogobojazni Jevreji iz prvog veka n. e. bili zainteresovani za proročanstvo iz Danila 9:24-27? (b) Kako se ovo proročanstvo ispunilo?

⁴ Oko 539. godine pre n. e., Božjem proroku Danilu bila je data vizija o događajima koji će se desiti tokom poslednje „nedelje“ iz razdoblja od „sedamdeset nedelja“ godina (Danilo 9:24-27). Ove „nedelje“ su počele 455. pre n. e. kad je persijski kralj Artakserks naredio ponovnu izgradnju grada Jerusalima. Poslednja „nedelja“ započela je s pojavom Mesije, Isusa Hrista, prilikom njegovog krštenja i pomazanja 29. n. e.b Bogobojazni Jevreji iz prvog veka n. e. bili su sasvim svesni ove vremenske odlike Danilovog proročanstva. Na primer, u vezi s masama koje su se okupile da bi čule propovedanje Jovana Krstitelja 29. n. e., Luka 3:15 navodi: „Narod beše u iščekivanju, i pitahu se svi u sebi nije li Jovan Hristos“.

⁵ Ta 70. „nedelja“ trebalo je da bude sedam godina posebne naklonosti izražene prema Jevrejima. Započinjući 29. n. e., ona je obuhvatila Isusovo krštenje i službu, njegovu žrtvenu smrt ’u polovini nedelje‘ 33. n. e., i drugu ’polovinu nedelje‘ do 36. n. e. Tokom ove „nedelje“, isključivo je bogobojaznim Jevrejima i jevrejskim prozelitima bila pružena mogućnost da postanu Isusovi pomazani učenici. Zatim su 70. n. e., što je datum koji nije bio unapred poznat, rimske legije pod Titom zatrle otpadnički jevrejski sistem (Danilo 9:26, 27).

6. Kako je 66. n. e. ’strahota pustošenja‘ prešla u akciju, i kako su hrišćani reagovali?

⁶ Tako je jevrejsko sveštenstvo, koje je oskrnavilo jerusalimski hram i zaverilo se da ubije Božjeg vlastitog Sina, bilo izbrisano iz postojanja. Nestali su i nacionalni i plemenski zapisi. Posle toga nijedan Jevrejin nije mogao zakonito polagati pravo na svešteničko ili kraljevsko nasleđe. Ipak, na sreću, pomazani duhovni Jevreji bili su odvojeni kao kraljevsko sveštenstvo da ’objave krepost‘ Jehove Boga (1. Petrova 2:9). Kad je rimska vojska najpre opkolila Jerusalim i čak potkopala područje hrama 66. n. e., hrišćani su prepoznali tu vojnu silu kao „strahotu pustošenja, o kojoj govori prorok Danilo, nastanjenu na mestu svetome“. U poslušnosti Isusovoj proročanskoj zapovesti, hrišćani iz Jerusalima i Judeje pobegli su radi sigurnosti u planinska područja (Matej 24:15, 16; Luka 21:20, 21).

7, 8. Kakav su „znak“ posmatrali hrišćani, ali šta nisu znali?

⁷ Ti verni jevrejski hrišćani su posmatrali ispunjenje Danilovog proročanstva i bili očevici tragičnih ratova, gladi, bolesti, zemljotresâ i bezakonja koje je Isus prorekao kao deo ’znaka svršetka sveta‘ (Matej 24:3). Ali, da li im je Isus rekao kada će Jehova u stvari izvršiti presudu nad tim iskvarenim sistemom? Ne. Ono što je prorekao o vrhuncu njegove buduće kraljevske prisutnosti sigurno je važilo i za ovu ’veliku nevolju‘ iz prvog veka: „O danu tome i o času niko ne zna, ni anđeli nebeski, ni Sin, nego Otac sam“ (Matej 24:36).

⁸ Jevreji su iz Danilovog proročanstva mogli izračunati vremenski okvir Isusovog pojavljivanja kao Mesije (Danilo 9:25). Međutim, njima nije bio pružen nikakav datum za ’veliku nevolju‘ koja je konačno opustošila taj otpadnički jevrejski sistem stvari. Tek nakon uništenja Jerusalima i njegovog hrama oni su shvatili da je taj datum bila 70. godina n. e. Ipak, bili su svesni Isusovih proročanskih reči: „Ovaj naraštaj neće proći dok se sve to ne zbude“ (Matej 24:34). Očigledno, primena ’naraštaja‘ ovde je drugačija od one iz Propovednika 1:4 koji govori o uzastopnim naraštajima kako dolaze i prolaze u struji vremena.

„Ovaj naraštaj“ — šta je to?

9. Kako leksikoni definišu grčku reč genea?

⁹ Kad su četiri apostola koja su sedela s Isusom na Maslinskoj gori čula njegovo proročanstvo o ’svršetku sveta‘, kako su oni razumeli izraz „ovaj naraštaj“? U jevanđeljima je reč „naraštaj“ prevod grčke reči genea, koju savremeni leksikoni definišu ovim izrazima: „Dosl[ovno] oni koji su potekli od zajedničkog pretka“ (Greek-English Lexicon of the New Testament od Valtera Bauera). „Ono što je začeto, porodica; ... uzastopni članovi neke genealogije ... ili rase ljudi ... ili čitavog mnoštva ljudi koji žive u istom vremenu, Mat. 24:34; Marko 13:30; Luka 1:48; 21:32; Fil. 2:15, a naročito oni iz jevrejske rase koji žive u istom razdoblju“ (Expository Dictionary of New Testament Words od V. Vajna). „Ono što je začeto, ljudi iste loze, porodica; ... čitavo mnoštvo ljudi koji žive u istom vremenu: Mt. xxiv. 34; Mk. xiii. 30; Lk. i. 48 ... koja se naročito koristi za jevrejsku rasu koja živi u jednom te istom razdoblju“ (Greek-English Lexicon of the New Testament od J. Tejera).

10. (a) Kakvu su istu definiciju dva autoriteta dala navodeći Mateja 24:34? (b) Kako jedan teološki rečnik i neki prevodi Biblije podupiru ovu definiciju?

¹⁰ Tako i Vajn i Tejer navode Mateja 24:34 kad „ovaj naraštaj“ (he genea haute) definišu kao „čitavo mnoštvo ljudi koji žive u istom vremenu“. Delo Theological Dictionary of the New Testament (1964) pruža podršku ovoj definiciji, navodeći: „To što Isus upotrebljava ’naraštaj‘ izražava njegovu obuhvatnu svrhu: on cilja na sve ljude i svestan je njihovog zajedništva u grehu.“ Zaista je ’zajedništvo u grehu‘ bilo očigledno među jevrejskim narodom kad je Isus bio na zemlji, baš kao što karakteriše i današnji svetski sistem.c

11. (a) Koji nas autoritet prvenstveno treba voditi u određivanju toga kako da primenimo he genea haute? (b) Kako je ovaj autoritet upotrebljavao ovaj termin?

¹¹ Naravno, hrišćani koji proučavaju ovu stvar upravljaju svoje razmišljanje prvenstveno time kako su nadahnuti pisci jevanđelja upotrebljavali taj grčki izraz he genea haute, to jest „ovaj naraštaj“, prilikom navođenja Isusovih reči. Taj izraz je dosledno korišćen u negativnom smislu. Tako je Isus jevrejske religiozne vođe nazvao ’zmijama, porodom gujinim‘ i produžio da govori kako će osuda gehene biti izvršena nad ’ovim naraštajem‘ (Matej 23:33, 36). Međutim, da li je ova osuda bila ograničena na licemerno sveštenstvo? Ni u kom slučaju. U brojnim prilikama Isusovi učenici su ga čuli kako govori o ’ovom naraštaju‘, i dosledno primenjuje taj termin u mnogo širem smislu. O čemu se radi?

’Ovaj naraštaj rđavi‘

12. Dok su učenici slušali, kako je Isus povezao ’narod‘ sa ’ovim naraštajem‘?

¹² Godine 31. n. e., tokom Isusove velike službe u Galileji i ubrzo nakon Pashe, njegovi učenici su ga čuli kako kaže „narodu“: „S čime bih ja ovaj naraštaj uporedio? On naliči na decu koja sede na trgu i koja, obraćajući se drugoj deci, govore: Svirasmo vam u frule, i vi ne igraste, pevasmo vam tužbalice, i vi ne jaukaste. Jer dođe Jovan [Krstitelj], koji ne jede i ne pije, i oni kažu: Đavo je u njemu. Dođe Sin čovečji [Isus], koji i jede i pije, i oni kažu: Gle čoveka izelice i pijanice, prijatelja carinika i grešnika.“ Tu nije bilo nikakvog ugađanja tom neprincipijelnom „narodu“! (Matej 11:7, 16-19).

13. U prisustvu svojih učenika, koga je Isus identifikovao i osudio kao ’ovaj naraštaj rđavi‘?

¹³ Kasnije 31. n. e., kad su Isus i njegovi učenici krenuli na svoje drugo propovedničko putovanje po Galileji, „neki književnici i fariseji“ su od Isusa zatražili znak. Njima i prisutnom „narodu“ on je rekao: „Naraštaj zli i preljubotvorni traži čuda [„znak“, DK], i neće mu se dati čudo osim onoga Jone proroka. Jer kao što je Jona bio u trbuhu ribe velike tri dana i tri noći, tako će biti i Sin čovečji u srcu zemlje tri dana i tri noći. ... Tako će biti i ovome naraštaju rđavome“ (Matej 12:38-46). Očigledno, ’ovaj naraštaj rđavi‘ uključivao je i religiozne vođe i ’narod‘ koji nikada nisu razumeli znak koji se ispunio u Isusovoj smrti i uskrsenju.d

14. Kakvu su osudu Isusovi učenici čuli da Isus izriče za sadukeje i fariseje?

¹⁴ Posle Pashe 32. godine n. e., dok su Isus i njegovi učenici ulazili u galilejsko područje Magadan, sadukeji i fariseji su Isusa ponovo pitali za znak. On im je ponovio: „Naraštaj zli i preljubotvorni traži čuda [„znak“, DK], i neće mu se dati drugo čudo osim onoga Jone proroka“ (Matej 16:1-4). Ti religiozni licemeri zaista su bili najviše za prekor kao vođe tog nevernog ’naroda‘ kojeg je Isus proglasio za ’ovaj naraštaj rđavi‘.

15. Baš pre i ponovo odmah nakon preobraženja, kakav su susret Isus i njegovi učenici imali sa ’ovim naraštajem‘?

¹⁵ Pred kraj svoje službe u Galileji, Isus je pozvao k sebi narod i svoje učenike i rekao: „Ko se postidi mene i mojih reči u naraštaju ovome preljubotvornome i grešnome, i Sin će se čovečji postideti njega“ (Marko 8:34, 38). Dakle, mase nepokajničkih Jevreja tog vremena očigledno su sačinjavale ’naraštaj ovaj preljubotvorni i grešni‘. Nekoliko dana kasnije, nakon Isusovog preobraženja, Isus i njegovi učenici „dođoše k narodu“ i jedan čovek je zamolio Isusa da mu izleči sina. Isus je prokomentarisao: „Naraštaju neverni i pokvareni, ... dokle ću s vama biti?, dokle ću vas trpeti?“ (Matej 17:14-17; Luka 9:37-41).

16. (a) Koju je osudu ’naroda‘ Isus ponovio u Judeji? (b) Kako je došlo do toga da „ovaj naraštaj“ počini najgori zločin svih vremena?

¹⁶ Bilo je to verovatno u Judeji, nakon praznika senica 32. godine n. e., kad „se narod skupljaše u velikom broju“ oko Isusa, kada je on ponovio svoju osudu nad njima, rekavši: „Naraštaj je ovaj zao rod. Ište znak, i neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka“ (Luka 11:29). Konačno, kad su religiozne vođe izvele Isusa na sud, Pilat je ponudio da ga oslobodi. Izveštaj kaže: „Prvosveštenici i starešine nagovoriše narod da ište Varavu, a Isus da se pogubi. ... Reče im Pilat: A šta ću činiti sa Isusom, prozvanim Hristom? Rekoše svi: Da se razapne! Namesnik reče: Ali kakvo je zlo učinio? A oni još jače povikaše: Da se razapne!“ Taj ’naraštaj rđavi‘ tražio je Isusovu krv! (Matej 27:20-25).

17. Kako su neki iz „ovog pokvarenog naraštaja“ reagovali na Petrovo propovedanje na Pedesetnicu?

¹⁷ Tako je ’rod neverni i pokvareni‘, nahuškan od strane svojih religioznih vođa, odigrao ključnu ulogu u nanošenju smrti Gospodu Isusu Hristu. Pedeset dana kasnije, na Pedesetnicu 33. n. e., učenici su primili sveti duh i počeli da govore različitim jezicima. Čuvši tu huku, „narod pritrča“, a apostol Petar im se obratio sa ’ljudi, Judeji i vi svi koji živite u Jerusalimu‘, rekavši: „Tog čoveka [Isusa] ... preko ruku bezakonika prikovaste i ubiste.“ Kako su neki od tih slušalaca reagovali? „Ražali im se u srcu.“ Petar ih je zatim pozvao da se pokaju. On „i drugim mnogim rečima uveravaše ih i moljaše ih, govoreći: Spasite se od ovog pokvarenog naraštaja!“ U odazivu, oko tri hiljade njih ’primiše reč njegovu, i krstiše se‘ (Dela apostolska 2:6, 14, 23, 37, 40, 41).

„Ovaj naraštaj“ identifikovan

18. Na šta dosledno ukazuje Isusova upotreba termina „ovaj naraštaj“?

¹⁸ Šta je, dakle, „naraštaj“ na koji je Isus toliko često ukazivao u prisustvu svojih učenika? Šta su oni razumeli iz njegovih reči: „Ovaj naraštaj neće proći dok se sve to ne zbude“? Sigurno, Isus nije napustio svoju utvrđenu upotrebu termina „ovaj naraštaj“, koji je dosledno primenjivao na mase savremenika i njihove ’slepe vođe‘ koji su zajedno sačinjavali jevrejsku naciju (Matej 15:14). „Ovaj naraštaj“ je iskusio sve nedaće koje je Isus prorekao a zatim prošao u besprimernoj ’velikoj nevolji‘ Jerusalima (Matej 24:21, 34).

19. Kada su i kako prošli „nebo i zemlja“ jevrejskog sistema?

¹⁹ U prvom veku, Jehova je sudio jevrejskom narodu. Pokajnici, koji su ispoljili veru u Jehovinu milosrdnu pripremu kroz Hrista, bili su spaseni iz ’velike nevolje‘. Verno Isusovim rečima, sve stvari koje su bile prorečene dogodile su se, a zatim su „nebo i zemlja“ jevrejskog sistema stvari — čitava nacija, sa svojim religioznim vođama i zlim ljudskim društvom — prošli. Jehova je izvršio presudu! (Matej 24:35; uporedi s 2. Petrovom 3:7).

20. Kakav pravovremeni savet hitno važi za sve hrišćane?

²⁰ Oni Jevreji koji su poklonili pažnju Isusovim proročanskim rečima shvatili su da njihovo spasenje zavisi, ne od pokušavanja da izračunaju dužinu trajanja „naraštaja“ ili neka zadata „vremena i časove“, već od držanja odvojenim od zlog naraštaja tog vremena i revnosnog vršenja Božje volje. Iako se završne reči Isusovog proročanstva primenjuju na veće ispunjenje u našim danima, jevrejski hrišćani iz prvog veka su takođe morali paziti na savet: „Bdite dakle jednako, i molite se da biste bili dostojni uteći od svega ovoga što će se zbiti, i stati pred Sina čovečjega“ (Luka 21:32-36; Dela apostolska 1:6-8).

21. Kakav iznenadan razvoj događaja možemo očekivati u bliskoj budućnosti?

²¹ Danas je ’veliki dan Gospodnji blizu, naglo se primiče!‘ (Sofonija 1:14-18; Isaija 13:9, 13). Iznenada, u Jehovin unapred određeni „dan i čas“, oslobodiće se njegov gnev nad svetskim religioznim, političkim i komercijalnim elementima, zajedno sa zalutalim ljudima koji sačinjavaju ovaj savremeni ’naraštaj zli i preljubotvorni‘ (Matej 12:39; 24:36; Otkrivenje 7:1-3, 9, 14). Kako se možeš spasti iz ’velike nevolje‘? Naš naredni članak pružiće odgovor i ispričaće o veličanstvenoj nadi za budućnost.

[Fusnote]

Kako bi odgovorio?

◻ Šta učimo iz ispunjenja Danila 9:24-27?

◻ Kako savremeni leksikoni definišu „ovaj naraštaj“ kako se on biblijski koristi?

◻ Kako je Isus dosledno upotrebljavao termin „naraštaj“?

◻ Kako se Matej 24:34, 35 ispunio u prvom veku?

[Slika na 12. strani]

Isus je „ovaj naraštaj“ uporedio s grupama neposlušne dece

[Slika na 15. strani]

Samo je Jehova unapred znao čas izvršenja presude nad zlim jevrejskim sistemom