„Sećajte se onih koji predvode među vama“

OVE reči apostola Pavla zapisane su u Jevrejima 13:7. Od Pedesetnice 33. n. e., Isusovi verni apostoli služili su kao vodeće telo, koje je davalo smernice tek osnovanoj hrišćanskoj skupštini (Dela 6:2-4). Kasnije su i drugi služili u tom svojstvu. Na primer, kada je 49. n. e. trebalo utvrditi da li je obrezanje obavezno za hrišćane, tim pitanjem su se kao vodeće telo pozabavili apostoli i starešine (Dela 15:1, 2). Oni su imali odgovornost da rešavaju pitanja koja su se ticala svih hrišćana. Putem pisama su obaveštavali skupštine o svojim odlukama, što je jačalo braću i sestre i pomagalo im da ostanu ujedinjeni u načinu razmišljanja i postupcima. Skupštine su napredovale i imale su Jehovin blagoslov zahvaljujući tome što su bile poslušne i podložne vodećem telu (Dela 8:1, 14, 15; 15:22-31; 16:4, 5; Jevr. 13:17).

² Nakon smrti Isusovih apostola, pojavio se veliki otpad (2. Sol. 2:3-12). Kao što je Isus prorekao u poređenju o pšenici i kukolju, među pšenicu (pomazane hrišćane) bio je posejan kukolj (lažni hrišćani). Obe te grupe su vekovima rasle jedna uz drugu sve do žetve, to jest svršetka ovog poretka (Mat. 13:24-30, 36-43). U tom periodu bilo je pomazanih hrišćana koji su imali Isusovu naklonost, ali nije postojalo vodeće telo, to jest na zemlji nije postojao niko preko koga je Isus pružao smernice svojim sledbenicima (Mat. 28:20). Međutim, on je prorekao da će se u vreme žetve nešto promeniti.

³ „Ko je zapravo verni i razboriti rob?“ Isus je tim pitanjem započeo poređenje koje je naveo kada je govorio o tome šta će biti znak svršetka ovog poretka (Mat. 24:3, 42-47). Rekao je da će verni rob marljivo raditi na tome da Božjim slugama daje duhovnu hranu „u pravo vreme“. Isus je svojim sledbenicima u prvom veku pružao vođstvo preko grupe muškaraca, a ne preko jednog čoveka. Prema tome, verni rob preko koga on pruža duhovnu hranu tokom poslednjih dana ovog poretka ne može biti jedan čovek.

KAKO MOŽEMO ZNATI KO JE „VERNI I RAZBORITI ROB“

⁴ Kome je Isus poverio da u duhovnom pogledu hrani njegove sledbenike? Logično je očekivati da su to pomazani hrišćani koji su još uvek na zemlji. U Svetom pismu stoji da su oni „kraljevsko sveštenstvo“ kojem je povereno da objavljuje vrline onoga koji ih je iz „tame pozvao u svoju čudesnu svetlost“ (1. Petr. 2:9; Mal. 2:7; Otkr. 12:17). Da li svi pomazani hrišćani predstavljaju vernog roba? Ne. Isus je jednom prilikom čudom obezbedio hranu za mnoštvo ljudi, u kom je bilo oko 5 000 muškaraca, ne računajući žene i decu. On je tu hranu dao svojim učenicima, a oni su je podelili narodu (Mat. 14:19) Obezbedio je hranu mnogima preko nekolicine. On danas na sličan način pruža duhovnu hranu.

⁵ Prema tome, „verni i razboriti nastojnik“ je mala grupa duhom pomazane braće koji učestvuju u pripremanju i deljenju duhovne hrane u vreme Hristove prisutnosti (Luka 12:42). Tokom poslednjih dana ovog poretka, pomazana braća koja čine vernog i razboritog roba zajedno služe u glavnom sedištu Jehovinih svedoka. Oni su Vodeće telo Jehovinih svedoka.

⁶ Hrist nam preko njih pruža informacije o ispunjenju biblijskih proročanstava i daje nam pravovremena uputstva o tome kako možemo primeniti biblijska načela u svakodnevnom životu. Tu duhovnu hranu dobijamo u našim skupštinama (Is. 43:10; Gal. 6:16). U biblijska vremena je pouzdani sluga, to jest nastojnik, upravljao domaćinstvom svog gospodara. Slično tome, vernom i razboritom robu je povereno da se stara o svemu što na zemlji pripada Hristu. On nadgleda korišćenje materijalnih sredstava, zatim delo propovedanja, pripremanje kongresnih programa, naimenovanje nadglednika u organizaciji, kao i proizvodnju biblijske literature. A sve to čini zarad dobrobiti Isusovih slugu (Mat. 24:45).

⁷ Ali ko su onda Isusove sluge? Jednostavno rečeno, to su oni koji dobijaju duhovnu hranu. Na početku poslednjih dana, to su bili samo pomazani hrišćani, ali kasnije im se pridružilo veliko mnoštvo drugih ovaca (Jov. 10:16). Verni rob obezbeđuje hranu kako za pomazane hrišćane tako i za druge ovce.

⁸ Isus će tokom velike nevolje, kada bude došao da objavi i izvrši presudu nad ovim zlim svetom, postaviti vernog roba „nad svim svojim imanjem“ (Mat. 24:46, 47). Oni koji čine vernog roba dobiće svoju nebesku nagradu. Zajedno sa ostalima od 144 000 pomazanika vladaće sa Hristom na nebu. Jehova i Isus tada više neće imati nekog vernog i razboritog roba na zemlji, ali će podanicima Mesijanskog Kraljevstva pružati vođstvo putem onih koji budu služili kao knezovi (Ps. 45:16).

ZAŠTO TREBA DA SE SEĆAMO „ONIH KOJI PREDVODE“?

⁹ Postoji mnogo razloga zbog kojih treba da se sećamo „onih koji predvode“ i da imamo poverenja u njih. Zašto je to dobro za nas? Apostol Pavle je rekao: „Oni brinu o vama kao oni koji će za to položiti račun. Tada će moći to da čine radosno, a ne uzdišući, što bi vama bilo na štetu“ (Jevr. 13:17). Veoma je važno da budemo poslušni i podložni onima koji predvode zato što oni nastoje da nas štite i da nam pomažu u duhovnom pogledu.

¹⁰ U 1. Korinćanima 16:14, apostol Pavle je rekao: „Sve što činite, činite s ljubavlju.“ Verni i razboriti rob temelji svoje odluke na ljubavi. Kada je reč o ljubavi, u 1. Korinćanima 13:4-8 piše: „Ljubav je strpljiva i dobra. Ljubav ne zavidi, ne hvali se, ne uzvisuje se, ne ponaša se nepristojno, ne gleda svoju korist, nije razdražljiva, ne pamti zlo. Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini. Sve podnosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi. Ljubav nikada neće izneveriti.“ Budući da verni i razboriti rob sve odluke koje donosi u korist Jehovinih slugu temelji na ljubavi, imamo mnogo razloga da se pouzdamo u njegovo vođstvo. Osim toga, to je odraz Jehovine ljubavi prema nama.

¹¹ Jehova danas vodi svoje sluge preko nesavršenih ljudi, baš kao što je to činio i u prvom veku. U stvari, on je tokom čitave ljudske istorije koristio nesavršene ljude da izvrši svoju volju. Na primer, Noje je sagradio arku i propovedao je o uništenju koje je predstojalo (Post. 6:13, 14, 22; 2. Petr. 2:5). Jehova je poverio Mojsiju da izvede njegov narod iz Egipta (Izl. 3:10). Pod vođstvom njegovog duha nesavršeni ljudi su napisali Bibliju (2. Tim. 3:16; 2. Petr. 1:21). Naravno, činjenica da Jehova preko nesavršenih ljudi vodi propovedanje dobre vesti i stvaranje učenika ne potkopava naše pouzdanje u njegovu organizaciju. U stvari, ta činjenica nam jača veru zato što znamo da bez Jehovine podrške njegova organizacija nikada ne bi postigla sve ono što danas vidimo. Služeći Jehovi decenijama, ponekad i pod veoma teškim okolnostima, verni rob je dokazao da ima podršku svetog duha. Zemaljski deo Jehovine organizacije zaista ima mnogo blagoslova. Zato mi njegovu organizaciju svim srcem podupiremo i imamo poverenja u nju.

KAKO POKAZIVATI POVERENJE U JEHOVU I NJEGOVU ORGANIZACIJU

¹² Braća kojoj su poverene odgovornosti u skupštini pokazuju takvo poverenje time što spremno i savesno izvršavaju svoja zaduženja (Dela 20:28). Kao objavitelji Kraljevstva, revno propovedamo od kuće do kuće, ponovo posećujemo zainteresovane osobe i proučavamo Bibliju s njima (Mat. 24:14; 28:19, 20). Da bismo zaista imali koristi od duhovne hrane koju nam verni rob obezbeđuje u izobilju, mi se pripremamo za naše sastanke i redovno dolazimo na njih. Naravno, to važi i za naše veće skupove. Mnogo nam znači što na tim skupovima možemo da se međusobno hrabrimo (Jevr. 10:24, 25).

¹³ Svojim dobrovoljnim prilozima takođe pokazujemo da imamo poverenja u našu organizaciju (Posl. 3:9, 10). Kada je to potrebno, bez odlaganja pružamo materijalnu pomoć svojoj braći i sestrama (Gal. 6:10; 1. Tim. 6:18). To činimo zato što ih volimo i zato što želimo iskoristiti svaku mogućnost da Jehovi i njegovoj organizaciji pokažemo koliko smo zahvalni za sve što dobijamo od njih (Jov. 13:35).

¹⁴ Poverenje u našu organizaciju pokazujemo i tako što podupiremo njene odluke. To podrazumeva da ponizno prihvatimo smernice onih koji imaju određene odgovornosti u organizaciji, kao što su pokrajinski nadglednici i skupštinske starešine. Ta braća su takođe među onima koji predvode, to jest među onima kojima treba da budemo poslušni i podložni (Jevr. 13:7, 17). Čak i kada ne razumemo zašto su neke odluke donete, znamo da je za naše večno dobro da ih poštujemo. Jehova blagosilja našu poslušnost njegovoj Reči i organizaciji. Na taj način pokazujemo i da smo podložni svom Gospodaru, Isusu Hristu.

¹⁵ Postoji mnogo razloga zbog kojih možemo imati poverenja u vernog i razboritog roba. Satana, bog ovog sveta, služi se svim raspoloživim sredstvima kako bi oklevetao Jehovu i njegovu organizaciju (2. Kor. 4:4). Pazimo da ne padnemo kao žrtve njegovih spletki! (2. Kor. 2:11). On zna da mu je ostalo još „malo vremena“ pre nego što bude bačen u bezdan i želi da zavede što više Jehovinih slugu (Otkr. 12:12). Zato, dok nas Satana sve više napada, trudimo se da budemo sve bliži Jehovi. Imajmo poverenja u Jehovu i vernog i razboritog roba, preko koga on vodi svoje sluge. Tako ćemo jačati jedinstvo u našoj organizaciji.