Bogobojazne darovaoce očekuje večna sreća
„Jer Bog toliko ljubi svet, da je i Sina svoga jedinorođenoga dao da ni jedan koji u njega veruje ne propadne nego da ima život večni“ (JOVAN 3:16).
1, 2. (a) Ko je najveći Darovalac, i koji je njegov najveći dar čovečanstvu? (b) Koju je osobinu Bog ispoljio u davanju svog najvećeg dara?
JEHOVA BOG je najveći Darovalac. S obzirom na njega, Stvoritelja neba i Zemlje, hrišćanski učenik Jakov je pisao: „Svaki dobar dar i svaki savršeni poklon odozgo je, jer dolazi od Oca nebeskih svetlosti, a u njega nema promene okretanja senke“ (Jakov 1:17, NW). Jehova je takođe Darovalac najvećeg dara koji se ikada mogao dati. O njegovom najvećem daru čovečanstvu rečeno je: „Jer Bog toliko ljubi svet da je Sina svoga jedinorođenoga dao da ni jedan koji u njega veruje ne propadne, nego da ima život večni“ (Jovan 3:16).
2 Govornik ovih reči bio je niko drugi do jedinorođeni Sin samog Boga. Jedinorođeni sin nekog oca prirodno će ceniti i voleti takvog oca kao izvor svog života i svih dobrih stvari koje su mu omogućene da bi se radovao životu. Ali, Božja ljubav nije bila ograničena samo na tog jednog Sina. Proširiti takav dar na svoja druga stvorenja pokazalo bi Božje iskazivanje ljubavi do izuzetnog stepena. (Uporedi Rimljanima 5:8-10.) To postaje još očiglednije kada ispitamo šta reč „dao“ zaista znači u ovom kontekstu.
Božji dar „sina ljubavi svoje“
3. Osim „sina ljubavi svoje“, ko se još radovao ljubavi nebeskog Oca?
3 Bog se neodređeno vreme radovao ličnom druženju s tim jedinorođenim Sinom — ’sinom ljubavi svoje‘ — u nebeskom području (Kološanima 1:13). Sve to vreme, Otac i Sin toliko su rasli u ljubavi i naklonosti jedan prema drugome da nijedna druga uzajamna ljubav nije kao njihova. I prema ostalim stvorenjima koja je Bog doveo u postojanje posredstvom svog jedinorođenog Sina pokazana je ljubav kao prema članovima Jehovine božanske porodice. Prema tome, ljubav je vladala u celoj Božjoj porodici. U svetim Pismima ispravno se navodi da je ’Bog ljubav‘ (1. Jovanova 4:8). Božansku porodicu činili bi, dakle, oni prema kojima je Otac, Jehova Bog, pokazivao ljubav.
4. Kako je to što je Bog dao svog Sina uključivalo više od gubitka ličnog druženja, i u čiju korist?
4 Veze između Jehove i njegovog prvorođenog Sina bile su tako bliske da bi za njih lišavanje takvog intimnog druženja bilo samo po sebi veliki gubitak (Kološanima 1:15). Ali, ’davanje‘ tog jedinorođenog Sina značilo je više od toga da Bog sebe liši ličnog druženja sa ’sinom ljubavi svoje‘. Išlo je čak do te mere da Jehova dozvoli da njegov Sin bude usmrćen i time privremeno stavljen van postojanja kao član Božje univerzalne porodice. To je bila smrt u korist onih koji nikada nisu bili članovi Božje porodice. Jehova u korist potrebitog čovečanstva nije mogao dati veći dar od svog jedinorođenog Sina, koga Pisma označavaju i kao „početak Božjeg stvaranja“ (Otkrivenje 3:14, NW).
5. (a) Kakvo je bilo loše stanje Adamovog potomstva, i šta je Božja pravda zahtevala od jednog od Njegovih vernih sinova? (b) Šta bi Božji najveći dar zahtevao s njegove strane?
5 Prvi ljudski par, Adam i Eva, su propustili da zadrže svoje mesto kao članovi Božje porodice. U tom položaju su se našli nakon što su bili proterani iz Edenskog vrta zbog greha protiv Boga. Ne samo da više nisu bili članovi Božje porodice, već su bili i pod osudom smrti. Prema tome, problem nije bio samo u tome da se njihovom potomstvu povrati Božja naklonost kao članovima njegove porodice, nego i u tome da se sa njih skine božanska osuda smrti. U skladu sa delovanjem božanske pravde, to bi zahtevalo da jedan od vernih sinova Jehove Boga kao zamena, ili otkupnina, iskusi smrt. Dakle, veliko pitanje je glasilo: Da li bi onaj ko je izabran bio spreman da se podvrgne takvoj zameničkoj smrti u korist ljudskih grešnika? Osim toga, da bi se to izvršilo bilo je potrebno da Svemogući Bog učini čudo. To bi takođe zahtevalo izražavanje božanske ljubavi do neuporedivog stepena (Rimljanima 8:32).
6. Kako je Božji Sin mogao dorasti potrebama situacije koja uključuje grešno čovečanstvo, i šta je on rekao s obzirom na to?
6 Samo je Jehovin prvorođeni Sin mogao dorasti posebnim potrebama te situacije koja je uključivala grešno čovečanstvo. On je u pokazivanju naklonosti prema članovima božanski stvorene porodice takav odraz svog nebeskog Oca da je neuporediv među Božjim sinovima. Pošto su sva ostala razumna stvorenja bila dovedena u postojanje posredstvom njega, njegova naklonost prema njima sigurno bi bila obilna. Osim toga, ljubav je glavna osobina Jehovinog jedinorođenog Sina, Isusa Hrista, jer je on „odraz njegove [Božje] slave i tačna slika samog njegovog Bića“ (Hebrejima 1:3, NW). Pokazujući svoju spremnost da izrazi tu ljubav do najveće mere dajući svoj život u korist grešnog čovečanstva, Isus je rekao svojoj dvanaestorici apostola: „Sin čovečji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoju dušu dâ kao otkup u zamenu za mnoge“ (Marko 10:45, NW; vidi i Jovan 15:13).
7, 8. (a) Šta je podstaklo Jehovu da pošalje Isusa Hrista u svet čovečanstva? (b) U kakvu misiju je Bog poslao svog jedinorođenog Sina?
7 Jehova Bog je imao poseban razlog da pošalje Isusa u ovaj ojađeni svet čovečanstva. Poticaj za to bila je božanska ljubav, jer je sam Isus rekao: „Jer Bog toliko ljubi svet, da je i Sina svoga jedinorođenoga dao, da ni jedan koji u njega veruje ne propadne nego da ima život večni. Jer Bog ne posla Sina svoga na svet da sudi svetu, nego da svet spasi kroza nj“ (Jovan 3:16, 17).
8 Jehova je s puno ljubavi poslao svog jedinorođenog Sina u misiju spasenja. Bog nije ovde poslao svog Sina da sudi svetu. Da je Božji Sin bio poslan u takvu sudsku misiju, izgled celog čovečanstva bio bi beznadežan. Kazna nepovoljne presude koju bi objavio Isus Hrist nad ljudskom porodicom bila bi osuda na smrt (Rimljanima 5:12). Dakle, tim jedinstvenim izrazom božanske ljubavi Bog je omogućio protivtežu smrtnoj kazni koju bi pravda zahtevala.
9. Šta je psalmista David osećao u vezi Jehovinog davanja?
9 Jehova Bog u svemu izražava i pokazuje ljubav kao nadmašujuće obeležje svoje ličnosti. A ispravno se može reći da Bog s puno ljubavi svojim vernim obožavaocima na Zemlji, što se tiče dobrih stvari, pruža više nego dovoljno. Psalmista David je osećao upravo to kada je rekao Bogu: „Velika li je dobrota tvoja što čuvaš za one koji te se boje, i daješ onima koji se uzdaju u tebe pred sinovima čovečjim“ (Psalam 31:20). Za vreme Davidovog kraljevanja nad nacijom Izrael — da, sve vreme njegovog života kao člana nacije koju je Bog posebno izabrao — on je često doživljavao Jehovinu dobrotu. A David je ustanovio da je ona obilna.
Izrael gubi veliki Božji dar
10. Zašto je drevni Izrael bio različit od svih drugih nacija na Zemlji?
10 Imajući Jehovu za svog Boga, drevni Izrael se razlikovao od svih drugih nacija na Zemlji. Pomoću proroka Mojsija kao posrednika, Jehova je potomke Avrahama, Isaka i Jakova doveo u savezni odnos sa sobom. Po tom obrascu nije se ophodio ni sa jednom drugom nacijom. Zato je nadahnuti psalmista mogao uzviknuti: „On govori svoju reč Jakovu, svoje uredbe i sudske odluke Izraelu. Nije tako učinio nijednom drugom narodu; i njegove sudske odluke oni nisu znali. Slavite Jah!“ (Psalam 147:19, 20, NW).
11. Do kada se Izrael radovao svom povlašćenom položaju kod Boga, i kako je Isus izrazio promenu u njihovom odnosu?
11 Nacija prirodnog Izraela je ostala u tom povlašćenom odnosu s Bogom dok nije 33. n. e. odbacila Isusa Hrista kao Mesiju. Za Izrael je bio zaista žalostan dan kada je Isus tužno uzviknuo: „Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem one koji su poslani k tebi, koliko puta htedoh da skupim čeda tvoja kao što kokoš skuplja piliće svoje pod krila, a vi ne hteste! Eto, vam se pusta ostavlja kuća vaša!“ (Matej 23:37, 38). Isusove reči su ukazivale da je nacija Izraela, iako ranije povlašćena pred Jehovom, izgubila poseban Božji dar. Kako?
12. Ko su bila ’deca Jerusalima‘, i šta je za Isusa značilo da ih skupi?
12 Koristeći izraz ’čeda‘, Isus se obratio samo prirodnim obrezanim Jevrejima koji su živeli u Jerusalimu i predstavljali celu jevrejsku naciju. Isusovo sakupljanje ’dece Jerusalima‘ značilo bi da tu „decu“ dovede u novi savez s Bogom, u kome bi on služio kao Posrednik između Jehove i tih prirodnih Jevreja (Jeremija 31:31-34). To bi dovelo do opraštanja greha, jer je Božja ljubav išla do te mere. (Uporedi Malahija 1:2.) To bi bio zaista veliki dar.
13. Do kakvog je gubitka dovelo odbacivanje Božjeg Sina od strane Izraela, ali zašto Jehovina radost nije bila umanjena?
13 U skladu sa svojom proročanskom Reči, Jehova je čekao toliko dugo dok je to bilo razumno pre nego što je na ne-Jevreje proširio dar da postanu učesnici novog saveza. Međutim, odbacivanjem Božjeg vlastitog Sina, Mesije, nacija prirodnog Izraela je izgubila taj veliki dar. Zato je Jehova omogućio protivtežu za odbacivanje svog Sina time što je proširio taj dar na ljude izvan jevrejske nacije. Na taj način se Jehovina radost kao Velikog Darovaoca nesmanjeno nastavila.
Sreća davanja
14. Zašto je Isus Hrist najsrećnije stvorenje u celom svemiru?
14 Jehova je ’srećan Bog‘ (1. Timoteju 1:11, NW). Davanje drugima je jedna stvar koja ga čini srećnim. A u prvom veku n. e., njegov jedinorođeni Sin je rekao: „Više je sreće u davanju nego u primanju“ (Dela 20:35, NW). U skladu s tim načelom, Isus je postao najsrećnije stvorenje Stvoritelja celog svemira. Kako? Pa, pored samog Jehove Boga, Isus Hrist je dao najveći od svih darova, polažući svoj život u korist čovečanstva. U stvari, on je ’srećni Vladar‘ (1. Timoteju 6:15, NW). Tako Isus primerom pokazuje ono što je rekao o većoj sreći davanja.
15. Primer čega Jehova nikad neće prestati da bude, i kako njegova razumna stvorenja doživljavaju određenu meru njegove sreće?
15 Posredstvom Isusa Hrista, Jehova Bog nikada neće propustiti da bude velikodušan Darovalac svim svojim razumnim stvorenjima i uvek će im biti najbolji primer u davanju. Kao što Bog pronalazi zadovoljstvo u davanju dobrih darova drugima, tako je i u srca svojih razumnih stvorenja na Zemlji stavio duh velikodušnosti. Na taj način oni odražavaju i oponašaju njegovu ličnost i doživljavaju određenu meru njegove sreće (Postanje 1:26; Efescima 5:1). Isus je odgovarajuće rekao svojim sledbenicima: „Dajte i daće vam se. Meru dobru i nabijenu i stresenu i prepunu daće vam u naručje vaše. Jer kakvom merom dajete onakvom će vam se vratiti“ (Luka 6:38).
16. Na kakvo se davanje Isus osvrnuo u Luki 6:38?
16 Isus je ostavio svojim učenicima izvanredan primer u tome što je učinio praksom davanje kao način života. On je rekao da će primaoci odlično reagovati na takvo davanje. Isus se u Luki 6:38 nije osvrnuo isključivo na davanje materijalnih darova. On nije svojim učenicima govorio da teže za načinom života koji bi ih materijalno osiromašio. Umesto toga, on ih je uputio na način života koji bi im pružio osećanje duhovne ispunjenosti.
Večna sreća je zasigurana
17. Kakav je divan dar Bog pružio svojim Svedocima u ovim poslednjim danima?
17 Kakav je divan dar Jehova, Poglavar svega stvarstva, pružio svojim Svedocima u ovim poslednjim danima! Dao nam je dobru vest o svom Kraljevstvu. Imamo veliku prednost da budemo objavitelji uspostavljenog Božjeg Kraljevstva u rukama njegovog vladajućeg Sina, Isusa Hrista (Matej 24:14; Marko 13:10). To što smo učinjeni usmenim Svedocima Najvišeg Boga neuporediv je dar, a najbolji način na koji možemo praktikovati davanje u oponašanju Boga je da prenosimo poruku Kraljevstva drugima pre nego što dođe kraj ovom zlom sistemu stvari.
18. Šta moramo, kao Jehovini svedoci, davati drugima?
18 Apostol Pavle je govorio o teškoćama koje je morao da pretrpi objavljujući poruku Kraljevstva drugima (2. Korinćanima 11:23-27). Današnji Jehovini svedoci takođe moraju pretrpeti teškoće i odbaciti lične sklonosti u nastojanju da drugima pruže nadu Kraljevstva. Možda nerado idemo ljudima na vrata, posebno ako smo stidljivi. Ali, kao Hristovi sledbenici, ne možemo izbeći, ili zaobići, prednost davanja duhovnih stvari drugima propovedajući ’ovu dobru vest o kraljevstvu‘ (Matej 24:14, NW). Treba da imamo isti stav koji je imao Isus. Kada je bio suočen sa smrću, on je molio: „Oče moj... ne kako ja hoću, nego kako ti hoćeš“ (Matej 26:39). Kod davanja dobre vesti o Kraljevstvu drugima, Jehovine sluge moraju vršiti Božju volju, ne svoju — to što on želi, a ne što oni možda žele.
19. Ko su Posednici ’večnih obitavališta‘, i kako ih možemo učiniti svojim prijateljima?
19 Takvo davanje će uključivati naše vreme i sredstva, ali time što smo bogobojazni darovaoci, osiguravamo da naša sreća bude večna. Zašto? Jer je Isus rekao: „Učinite sebi prijatelje pomoću nepravednog bogatstva [„svetovnog bogatstva“, New International Version] da bi vas, kad ono zataji, primili u večna obitavališta“ (Luka 16:9, NW). Naš cilj treba da bude da koristimo ’nepravedno bogatstvo‘ da sebi učinimo prijateljima Posednike ’večnih obitavališta‘. Kao Stvoritelj, Jehova poseduje sve, a njegov prvorođeni Sin učestvuje u tom vlasništvu kao Naslednik svega (Psalam 50:10-12; Jevrejima 1:1, 2). Da bismo ih učinili svojim prijateljima, bogatstvo moramo koristiti na način koji donosi njihovo odobravanje. To uključuje posedovanje ispravnog stanovišta u korišćenju materijalnih stvari za korist drugih. (Uporedi Matej 6:3, 4; 2. Korinćanima 9:7.) Novac možemo upotrebiti na ispravan način da bismo ojačali svoje prijateljstvo s Jehovom Bogom i Isusom Hristom. Na primer, to činimo kada radosno koristimo ono što imamo da priskočimo u pomoć onima koji imaju stvarnu potrebu i kada trošimo svoja sredstva na unapređivanje interesa Božjeg Kraljevstva (Poslovice 19:17; Matej 6:33).
20. (a) Zašto nas Jehova i Isus mogu uvesti u „večna obitavališta“, i gde mogu biti ta mesta? (b) Kakvu ćemo prednost imati kroz svu večnost?
20 Zbog svoje besmrtnosti, Jehova Bog i Isus Hrist mogu večno biti naši Prijatelji i mogu nas uvesti u „večna obitavališta“. Tako je bez obzira da li će ona biti na nebu sa svim svetim anđelima ili ovde na Zemlji u obnovljenom Raju (Luka 23:43). Sve to omogućuje Isus Hrist, Božji dar pun ljubavi (Jovan 3:16). A Jehova će upotrebiti Isusa da nastavi da daje svim stvorenjima, a sam će zbog toga biti na jedinstven način srećan. U stvari, kroz svu večnost imaćemo prednost davanja pod univerzalnim suverenitetom Jehove Boga i kraljevanjem njegovog jedinorođenog Sina, našeg Gospoda i Spasitelja, Isusa Hrista. To će dovesti do večne sreće svih bogobojaznih darovalaca.
Da li se sećaš?
◻ Šta bi Božji najveći dar zahtevao s njegove strane?
◻ U kakvu je misiju Bog poslao svog Sina?
◻ Ko je najsrećnije stvorenje u celom svemiru, i zašto?
◻ Kako će bogobojazni darovaoci doživeti večnu sreću?
[Slika na 10. strani]
Da li ceniš Božji dar u obliku njegovog Sina kao otkupne žrtve?
[Slike na 12. strani]
Tražiš li najpre Božje Kraljevstvo, propovedajući dobru vest i podupirući to delo svojim sredstvima?