Gavran — šta ga čini drugačijim?

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ KANADE

„Stari vrane što ko avet ploviš noćnim tamninama... Iz srca mi kljun tvoj vuci, s vrata mi se dole vuci! Reče gavran: ’nikad više‘“ (Edgar Alan Po, Gavran).

KO BI išta očekivao od ove ptice sumornih boja i žalosnog graktanja? Zaista, na prvi pogled, neupućenome on izgleda da je samo oveća vrana. Gavran ne privlači pažnju brzo kao plava kreja, njegov živobojni rođak sa svetloplavom odećom. I malo ljudi bi smatralo da je gavranovo graktanje lepo pevanje, mada je ova ptica klasifikovana zajedno s vrapcima, to jest pticama pevačicama. Međutim, nemojte potceniti ovu pticu. Ono što joj nedostaje u melodičnom pevanju i raznobojnom izgledu, to se više nego nadoknađuje na druge načine. Gavran ima svoju jedinstvenu lepotu i osobine. Zaista, mnogi stručnjaci za ptice svrstavaju gavrana u posebnu klasu.

Istaknuta obeležja

Običan gavran (Corvus corax) daleko je najveći i najdostojanstveniji iz čitave porodice vrana (Corvidae). Može biti dvostruko teži od obične vrane i dugačak je otprilike šezdeset centimetara, s rasponom krila od jednog metra. Razlikuje se od vrane u tome što ima teži kljun i duži, klinasti rep. Pobliže osmatranje takođe otkriva gavranovo prepoznatljivo nakostrešeno perje na grlu. Kad leti, poznat je po jedrenju, dok su vrane sklone da lepršaju i klize.

Gavran je svrstan kao najveća od svih ptica koje sede na grani. Osmatrajući ovu veliku pticu kako čuči na grani i odmara se, pitali biste se kako uspeva da ne padne sa svog mesta. Na svakoj nozi pozadi nalazi se jedna jaka kandža za hvatanje za granu ili grančicu; međutim, tajna držanja jeste u ugrađenom uređaju za zabravljivanje. Kad ptica čučne, mišići i tetive automatski stežu prste u pesnicu. Gavranova jaka, univerzalna stopala takođe su pogodna za hodanje i grebanje, dobro ga opremajući tako za sakupljanje hrane sa veoma raznovrsnih područja ishrane.

Područje kretanja i let „crne munje“

Veoma malo ptica ima tako široko područje kretanja kao gavran. On je zaista jedno tumaralo. Može se naći u mnogim delovima severne hemisfere. Živi na tako različitim terenima kao što su pustinjska područja; četinarske šume Kanade i Sibira, u kojima na visokom drveću pravi kompleksno gnezdo od pruća i drugog dostupnog materijala; morske litice u Severnoj Americi i Skandinaviji; i tundre i ostrva u Severnom ledenom okeanu. Izgleda da je divljina jedan zajednički imenilac njegovog područja kretanja, jer je gavran obično ptica divljine.

Primeri njegovih raznovrsnih staništa mogu se naći u zemlji Biblije, u kojoj žive dve vrste velikog crnog gavrana. Jedna pravi svoj dom po širokim pustinjskim prostranstvima na jugu, dok druga naseljava severni region. Crni gavrani se gnezde po ćoškovima i pukotinama na stenama duž uvala. Jehova je koristio gavrane da bi nahranio Iliju dok se on skrivao kod potoka Horata (1. Kraljevima 17:3-6). Isaijin izveštaj o gavranima koji su naseljavali ’prazninu i kamenje pustoline‘ u Edomu takođe opisuje njihovo stanište (Isaija 34:11, NW).

Gavrani su čudesni letači. Divno ih je gledati dok bez ikakvog napora jedre u širokim krugovima, ispitujući područje radi hrane. S lakoćom izvode akrobacije u vazduhu — prevrću se i čak nakratko lete naopačke — naročito tokom udvaranja, a ponekad izgleda samo iz čistog zadovoljstva. Bernt Hajnrik je prikladno opisao gavranov let u knjizi Ravens in Winter: „Roni i okreće se kao crna munja s neba ili ubrzava blagim, klizećim pokretima.“ On dodaje da je „paragon vazduha i više od toga“. Gavranova snaga letenja navedena je kao razlog zbog čega ga je Noje izabrao kao prvo stvorenje koje je trebalo poslati van arke u vreme Potopa (Postanje 8:6, 7).

Prilagodljivi i snalažljivi lopovi

Naturalisti smatraju gavrana jednom od najprilagodljivijih i najsnalažljivijih od svih ptica. Kao što jedan izvor kaže: „Njegovo lukavstvo je legendarno.“ S bilo kakvim okolnostima da se gavran suoči, on dokazuje da je dorastao izazovu da se prilagodi postojećim uslovima, naročito što se tiče hrane. Naravno, pomaže i to što nije izbirljiv u hrani! Gavran će jesti skoro sve što mu padne pod kandže — voće, seme, orahe, ribu, strvinu, životinjice, otpatke. Ne uznemirava se oko toga gde će naći hranu, čak pribegava kopanju ispod snega da bi navalio na kese s đubretom kada je temperatura ispod nule u severnim delovima njegovog područja kretanja. Gavrani će takođe danima pratiti lovce i ribolovce, nekako predosećajući da će s vremenom i za njih biti hrane.

Corvidae, to jest članovi porodice vrana, jesu ozloglašeni lopovi, a gavrani nisu nikakav izuzetak. Nisu protiv toga da ukradu hranu od drugih ptica ili životinja i osmatrani su kako kučićima prave smicalice. Jedan par će se smenjivati — jedan ometa psa dok drugi naleće da mu uzme hranu. Eskimska umetnost prikazuje jednog prepredenog gavrana kako krade ribu od jednog ribara koji lovi na ledu.

Gavrani imaju jednu posebnu vezu s vukovima, rutinski sledeći čopore vukova. Hrane se ulovom vukova, ali i ovde, izgleda da uživaju u duhovitim ludorijama dok to rade. Biolog stručnjak za vukove L. Dejvid Mek beleži da je video gavrane kako zbijaju šale na račun vukova. On priča priču o jednom gavranu koji se odgegao do vuka koji se odmarao, kljucnuo ga po repu, a zatim skočio u stranu kad je vuk pokušao da ga ščepa. Kada se vuk prišunjao gavranu, ptica bi mu dozvolila da dođe na tridesetak centimetara od njega pre nego što poleti. Zatim bi sleteo otprilike na metar iza njega i ponovio šalu. Još jedan izveštaj govori o jednom gavranu koji je igrao šuge s vučićima. Kada su se vučići umorili od igre, gavran je čučnuo i kreštao dok nisu nastavili igru.

Časopis Canadian Geographic ukazuje na radio emisiju iz Jelounajfa, na Severozapadnim teritorijama, koja je govorila o gavranima kako sede na strmim metalnim krovovima trgovačkih objekata, verovatno čekajući na nesumnjičave pešake da prođu kako bi poslali nagomilan sneg koji klizi ispod njih. Nije ni čudo što narod Hajda s kanadske zapadne obale naziva gavrana varalicom!

Vokalizacije i sposobnost učenja

Gavranov „rečnik“ je izuzetno bogat i raznolik. Pored najprepoznatljivijeg, dubokog, prodornog graktanja — za koji se smatra da je znak opažene smetnje — kaže se da njegove vokalizacije pokazuju nežnost, sreću, iznenađenje, uzbuđenje i ljutnju. Gavrani mogu oponašati i zov drugih ptica u okviru svojih glasovnih mogućnosti, pogotovo izvodeći realističnu imitaciju vrane.

Granica do koje gavrani mogu biti poučeni da govore jeste donekle diskutabilna stvar. Međutim, Kendas Savidž, u svojoj knjizi Bird Brains, dokumentuje izveštaje o pripitomljenim gavranima koji su poučeni da oponašaju ljudski govor. Legenda kaže da je pesnik Edgar Alan Po dobio jednog gavrana i brižljivo ga obučio da njegovim tmurnim graktanjem izgovara reči „nikad više“, što je inspirisalo njegovu čuvenu pesmu Gavran, koja opisuje „mladića koji tuguje za svojom umrlom voljenom“.

Malo se može natezati o gavranovoj sposobnosti da uči. Ako bi se ptice svrstavale po inteligenciji, izgleda da bi gavran bio na vrhu te liste. Terenski biolog Bernt Hajnrik, beleži da se za gavrana „pretpostavlja da je mozak ptičjeg sveta“. On kaže da „kada su stavljeni na ispit, gavrani pokazuju uvid“. U jednom eksperimentu gavran je za šest sati ustanovio kako da dođe do komada mesa koji je bio obešen o kanap, dok su vrane 30 dana posle toga još uvek radile na tom problemu. Gavrani su čak poučeni da broje. Njihova snalažljivost možda doprinosi njihovoj dugovečnosti, jer gavrani žive više od 40 godina u divljini a u zarobljeništvu i do 70 godina. Naravno, bilo koje sposobnosti koje gavran ima moraju se pripisati mudrosti njegovog Stvoritelja.

Ova ptica je nadaleko poznata, i nju poštuju oni koji su svesni njenih posebnih osobina. Ona se može naći u legendama ljudi širom sveta. Pisci prošlosti i sadašnjosti su je proslavili. (Vidite okvir na 24. strani.) Da, gavran je izuzetno zanimljiva ptica. Ali šta se može reći o njegovoj lepoti?

Sopstvena lepota

Pa, zar niste čuli o ’kosi crnoj kao gavran‘? (Pesma nad pesmama 5:11). Njegov sjajni crni kaput s tonovima dugine čeličnoplave i ljubičaste boje — donji delovi ponekad imaju zeleni ton — daje pravo značenje reči „gavran“. Zamislite gavrana kako jedri svojom upečatljivom veličinom i sjajnim crnim perjem, odudarajući od neplodnih pustoši svog pustinjskog doma. Ili zamislite kontrast između ove blistave crn crncijate ptice i sveže napadalog, čisto belog snega. Umetnici su uhvatili gavranovu lepotu. Umetnik Robert Bejtman se priseća: „Bio sam privučen čudesnim snežnim padinama u Jeloustonskom parku, snažnim, svetlim pejzažem koji se dobro udružio s moćnim oblikom gavrana.“

Zaista se može reći da je po lepoti, istoriji, području kretanja, letenju, lukavstvu i izdržljivosti, gavran istaknuta ptica.

[Okvir na 24. strani]

Gavran u legendama i literaturi

LEGENDE:

Kineske, egipatske, grčke, semitske i sibirske legende prikazuju gavrana kao predskazivača oluja ili lošeg vremena. Možda su takve legende imale Noja i Potop kao svoje poreklo.

U sibirskim legendama gavran označava život i stvarstvo, a kod domorodaca u Severnoj Americi on je stvoritelj-bog.

U afričkim, azijskim i evropskim legendama gavran nagoveštava smrt.

LITERATURA:

U Bibliji, gavran je istaknut po tome što je prva ptica koja je posebno imenovana (Postanje 8:7).

Šekspirovi gavrani su uglavnom predočeni kao zloslutni i zli (Julije cezar, Makbet, Otelo) ali su prikazani i kao dobrotvori koji su nahranili napuštenu decu (Tit Adronik, Zimska bajka).

Čarls Dikens je prikazao gavrana kao zabavnu ličnost u romanu Barnabi Radž.

U svojoj pesmi Gavran, Edgar Alan Po je povezao gavrana sa izgubljenom ljubavlju i očajem.

[Okvir na 25. strani]

Naučene lekcije

Ima lekcija koje od gavrana treba naučiti. Bio je to Božji vlastiti sin koji je rekao: „Pogledajte na gavrane: niti seju, niti žanju, niti imaju podruma ni žitnica, a Bog ih hrani“ (Luka 12:24). Pošto je njegov dom često na pustim mestima, hrana se mora tražiti na širokom području kretanja. Gavrani izabiru samo jednog doživotnog partnera i požrtvovani su roditelji. Kada se gnezde, oni stalno treba da obezbeđuju hranu kako bi ućutkali bučne povike svojih gladnih mladunaca. Kada je Jova poučavao lekciji o mudrosti koja se odražava u stvarstvu, Jehova je uključio gavrana kao jedan primer (Jov 39:3). Budući da se Bog stara za gavrana, koga je Mojsijev zakon proglasio nečistim, možemo biti sigurni da on neće ostaviti ljude koji se uzdaju u njega.

[Izvor slike na 23. strani]

Gavrani na stranama 23-5: © 1996 Justin Moore