Može li religija zadovoljiti naše potrebe?

ŠTA ćemo jesti? Šta ćemo piti? Šta ćemo obući? Ova pitanja se neumoljivo postavljaju naročito onda kada je teško doći do najosnovnijih stvari za život. Pa ipak, osmotrimo šta je Isus rekao: „Ne brinite se za život svoj, šta ćete jesti, ili šta ćete piti; ni za tijelo svoje, u što ćete se obući“ (Matej 6:25). Nije li to čudno? Na kraju krajeva, ako nekome nedostaju hrana, odeća i krov nad glavom, najpotrebnija mu je praktična pomoć a ne nešto što bi neki mogli smatrati kao otrcane religiozne fraze.

Isus nije bio bezdušan, niti je pokušao da izbegne problem. On je potpuno bio svestan ljudskih potreba. Ali, znao je i za jednu veoma ozbiljnu opasnost. Kada se radi o zadovoljavanju naših potreba, može se naime brzo dogoditi da se u našem životu sve okreće oko materijalnih stvari i da Boga potpuno ispustimo iz vida. Zato je važno da ispravno odredimo prioritete.

U tome ćemo uspeti ako uzmemo k srcu sledeći Isusov savet: „Nego ištite najprije carstva Božijega, i... (Božije) pravde, i ovo će vam se sve dodati“ (Matej 6:33). Ako se sledi ovaj savet, tada religija — prava religija koja se temelji na biblijskim istinama — može zadovoljiti naše potrebe.

Naravno, Isus nije bio tako nerealan da tvrdi kako će se svi naši problemi sami rešiti čim postanemo njegovi učenici i počnemo slediti njegove nauke. Takođe nije mislio da njegovi učenici trebaju da se samo zavale u fotelje i čekaju da se Bog kroz neko čudo brine za njih. Verovatno bi tada svako postao hrišćanin jer bi to značilo momentalno oslobođenje od svih problema života. Isus je hteo da pokaže kako se njegov Otac, Jehova Bog, brine za sve što je potrebno, za zadovoljavanje naših potreba Zato je Isus takođe rekao: „A zna i otac vaš nebeski da vama treba sve ovo“ (Matej 6:32).

Osim toga Jehova zadovoljava duhovne potrebe, vitalne za naš život. Kroz Sveto Pismo dao nam je inspirisano uputstvo da bi naš život mogli voditi na najbolji mogući način (Isaija 48:17). Bog je svoje obožavaoce sakupio u jednu zajednicu koja u slučaju potrebe nudi pomoć (Dela apostolska 4:34). On takođe preduzima korake da svojim slugama pomaže pomoću svog svetog duha, svoje delujuće sile (Luka 11:13; Galatima 5:22-25). Nadalje, Bog je preduzeo mere za ponovno uspostavljanje raja na Zemlji (Luka 23:43; Otkrivenje 21:1-4).

Zadovoljiti naše fizičke potrebe

Osmotrimo sada nekoliko biblijskih temeljnih načela koja će nam pomoći da zadovoljimo naše fizičke potrebe. Hrišćanski apostol Pavle je pisao:

„Da očistimo sebe od svake poganštine tijela i duha“ (2. Korinćanima 7:1)

Razmislimo kakve sve probleme možemo izbeći ako ne upotrebljavamo duvan, drogu itd. što prlja naše telo. I koliko je bolje ako ne rasipamo novac, vreme i misaonu energiju na nemoralnu literaturu i zabavu, koja može uprljati naš duh! Nadalje u Bibliji se kaže:

„Ne budi među pijanicama ni među izjelicama. Jer pijanica i izjelica osiromašiće, i spavač hodiće u ritama“ (Priče Solomunove 23:20, 21)

Zapazimo krajnji rezultat pijanstva i žderanja — siromaštvo i rite. Danas su mnogi — čak veoma religiozni ljudi — ostali siromašni, jer neumereno piju ili su zarobljeni drugim stvarima koje prljaju telo. Izbegavanje ovoga zbog prihvaćanja biblijskih merila, može nam znatno pomoći da zadovoljimo naše potrebe za hranom, odećom i krovom nad glavom.

Drugi princip koji pomaže hrišćanima da zadovolje svoje potrebe izneo je apostol Pavle u sledećim rečima:

„Jer se nadamo da imamo dobru savjest, starajući se u svemu dobro (pošteno, IS), da živimo“ (Jevrejima 13:18).

Poštenje u svim stvarima je mnogim hrišćanima pomoglo da oni i njihove porodice budu dobro zbrinute. To im je donelo dobar glas i drugi su sa njima radije sarađivali. Istina, pošten čovek ne mora uvek imati najviše u materijalnom pogledu, ali obično će imati osnovna sredstva za život, i sačuvaće svoje samopoštovanje.

U tesnoj vezi s tim stoji sledeći savet:

„Koji je krao više da ne krade, nego još da se trudi, čineći dobro rukama svojima“ (Efescima 4:28)

Mnogi koji se drže ovog principa mogli su zbog svoje pouzdanosti naći ili zadržati posao i tako su bili u stanju da izdržavaju sebe i svoju porodicu. Umesto da se zaraze duhom ovoga sveta i da kod nepoštenih radnji zažmure na jedno oko, hrišćani su pošteni i to se pozitivno odražava.

Primer: Jedan Jehovin svedok u Japanu hteo je imati kraće radno vreme da bi imao više vremena za duhovne interese. Kada je svom poslodavcu izneo svoju želju, dobio je otkaz. Na to je šefova majka rekla: „Zar si dao otkaz najpouzdanijem čoveku?“ Svedok je zapao u još veće neprilike kada je radeći na drugom poslu povredio leđa. Kratko nakon toga sreo je svog ranijeg poslodavca koji je bio jako ljut jer je upravo saznao da je jedan od njegovih službenika krao zlato, platinu i prstenje iz njegove juvelirske radnje. Poslodavac je odmah ponudio svedoku da ponovo radi kod njega, ali ovog puta pod njegovim uslovima. Tražio je poštenog radnika.

Apostol Pavle je pokazao da hrišćanin ne treba teško da radi samo zato da bi izdržavao sebe, nego i „da ima šta davati potrebnome“ (Efescima 4:28). U vreme nevolja pravi hrišćani su uvek spremni da pomognu drugima. To je doživela jedna porodica sa ostrva Fidži, čija kuća je bila oštećena jakim olujama dok su svi bili na jednom hrišćanskom kongresu. Kad su se vratili kući, pred njima se ukazala slika pustoši. Ali njihova braća u veri su spremno uložila svoja sredstva da im obezbede krov nad glavom i da ponovo sagrade kuću. „Ohrabrujuće je kada znaš da ima hrišćana koji se stvarno staraju o tebi“, rekao je otac.

Isus Hrist je imao veliko sažaljenje prema siromašnima. Pomagao je takvima u mnogim prilikama na razne načine. Naravno, Isus je znao da će siromaštva i drugih socijalnih problema biti tako dugo dok bude i sadašnji pokvareni sistem stvari (Jovan 12:8). Iako je mnogo učinio da pomogne ljudima u materijalnom pogledu, prava svrha njegove službe sastojala se u tome da zadovolji njihove duhovne potrebe.

Kada je mnoštvo naroda, čiju je glad utolio Isus, stiglo za njim u Kapernaum, dao je sledeću značajnu izjavu: „Ne tražite me što čudesa vidjeste, nego što jedoste hleba i nasitiste se. Starajte se ne za jelo koje prolazi, nego za jelo koje ostaje za večni život, koje će vam dati sin čovječij“ (Jovan 6:26, 27). Šta je Isus time mislio?

Isus je skrenuo pažnju na opasnost da se ljudi priključuju njemu i njegovim učenicima samo radi materijalnih prednosti. Ali on je znao da to nema trajne koristi. Zato je rekao: „Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba, jer Carstvo nebesko njima pripada. Srećni su oni koji su gladni i žedni pravde, jer će se nasititi“ (Matej 5:3, 6, NS).

Pored gladi za doslovnom hranom postoji glad za istinom i duhovnim ispunjenjem. To vodi ka pravoj sreći – ako se utoli ova duhovna glad. Crkve hrišćanstva su proizvele materijalistički nastrojeno društvo a istočne religije su ostavile ljude u duhovnoj tami. Ali pravo obožavanje – religija Isusa Hrista – zadovoljava duhovne potrebe ljudi. U to se možeš i ti uveriti ako iskoristiš odgovarajuće pripreme.

Na primer, jedan mladić je na ostrvu Mauricijus uzeo od jednog hrišćanina, koji je stajao na ulici sa časopisima, nekoliko primeraka Kule stražare i popratnog časopisa Probudi se! Sledeće nedelje došao je ponovo za druge časopise. Ispričao je, da je zbog finansijskih problema nameravao da izvrši samoubistvo, ali su mu časopisi pomogli da sazna da postoji jedan Bog koji se brine za nas. Duhovna glad tog mladića je počela da se smiruje.

Da li će ikada doći vreme kada će sve naše potrebe biti potpuno zadovoljene? Biblija obećava da hoće. Tačno je da su ljudi umorni od slušanja stalnih obećanja da će biti bolje. Tako često su već bili razočarani. Ali mi se možemo uzdati u biblijska obećanja. Njen autor, Jehova Bog, ispunjava svako svoje obećanje. O tome se Isus Navin veoma pogodno izrazio kada je podsetio Izraelce na sledeće: „Poznajte dakle svijem srcem svojim i svom dušom svojom da nije izostalo ništa od svega dobra što vam je obrekao Jehova Bog vaš, sve vam se navršilo, nije izostalo ništa“ (Isus Navin 23:14).

Pravo rešenje za sve naše probleme leži u Božjem izvanrednom obećanju da će očistiti čitavu Zemlju (Otkrivenje 11:18). Sve naše potrebe biće zadovoljene kada na Zemlji kroz njegovo Carstvo bude ponovo uspostavljen raj, čime će se ostvariti njegova prvobitna namera sa čovečanstvom (Matej 6:9, 10). Tada nećemo čuti plač a ni jauk ljudi čije potrebe ne mogu biti zadovoljene. Kroz pošten rad i primenjujući božanska merila, vodiće ispunjen i zadovoljavajući život (Isaija 65:17-25).

Da, religija – prava religija – može zadovoljiti naše potrebe.