Oni su vršili Jehovinu volju

Sleđenje Isusovih oproštajnih reči

UVEČE 14. nisana 33. n. e. Isus Hrist i njegovih 11 vernih apostola pružili su se oko stola u gornjoj sobi u Jerusalimu. Svestan blizine svoje smrti on im je rekao: „Još sam malo s vama“ (Jovan 13:33). U stvari, Juda Iskariotski je već bio na svom putu da skuje zaveru sa zlim ljudima koji su želeli da ubiju Isusa.

Niko u toj gornjoj sobi nije više osećao hitnost situacije od Isusa. On je dobro znao da je sasvim blizu patnje. Isus je takođe znao da će ga njegovi apostoli napustiti baš te noći (Matej 26:31; Zaharija 13:7). Pošto je ovo bila poslednja Isusova prilika da razgovara sa svojim apostolima pre svoje smrti, možemo biti sigurni da su se njegove oproštajne reči usredsredile na stvari od najveće važnosti.

„Ovo činite za moj spomen“

Sa svojim vernim apostolima Isus je uveo jednu novu proslavu koja će zameniti jevrejsku Pashu. Apostol Pavle ju je nazvao ’Gospodova večera‘ (1. Korinćanima 11:20). Uzevši veknu beskvasnog hleba Isus je izgovorio molitvu. Onda je prelomio hleb i dao ga svojim apostolima. „Uzmite, jedite, ovo je telo moje“, rekao je. Zatim je uzeo čašu vina, uputio zahvalnu molitvu i dao čašu apostolima govoreći: „Pijte iz nje svi, jer je ovo krv moja, krv novoga saveza, koja se proliva za mnoge, radi otpuštanja greha“ (Matej 26:26-28).

Kakvo je bilo značenje ovog događaja? Kao što je Isus ukazao, hleb je predstavljao njegovo bezgrešno telo (Jevrejima 7:26; 1. Petrova 2:22, 24). Vino je simbolizovalo Isusovu prolivenu krv koja će omogućiti oproštenje greha. Njegova žrtvena krv takođe bi potvrdila novi savez između Jehove Boga i 144 000 ljudi koji će na kraju vladati sa Isusom na nebu (Jevrejima 9:14; 12:22-24; Otkrivenje 14:1). Pozvavši svoje apostole da učestvuju u ovom obroku Isus je ukazao da će oni učestvovati s njim u nebeskom Kraljevstvu.

U pogledu ovog komemorativnog obroka Isus je zapovedio: „Ovo činite za moj spomen“ (Luka 22:19). Da, Gospodova večera bila bi jedan godišnji događaj, baš kao što je to bila Pasha. Dok je Pasha proslavljala uspomenu na oslobođenje Izraelaca iz ropstva u Egiptu, Gospodova večera bi se usredsredila na mnogo veće oslobođenje — oslobođenje otkupljivog čovečanstva iz ropstva grehu i smrti (1. Korinćanima 5:7; Efescima 1:7). Štaviše, oni koji bi uzeli simbolični hleb i vino podsetili bi se na svoje buduće prednosti kao kraljeva i sveštenika u Božjem nebeskom Kraljevstvu (Otkrivenje 20:6).

Smrt Isusa Hrista je zaista bila najvažniji događaj u ljudskoj istoriji. Oni koji cene ono što je Isus uradio slušaju njegovu zapovest u pogledu Gospodove večere: „Ovo činite za moj spomen.“ Jehovini svedoci svake godine proslavljaju uspomenu na Isusovu smrt na dan koji odgovara 14. nisanu. Godine 1996. taj dan pada 2. aprila, nakon zalaska sunca. Srdačno ste pozvani da prisustvujete u Dvorani Kraljevstva u vašem kraju.

„Novu vam zapovest dajem“

Osim što je uveo Gospodovu večeru, Isus je za svoje učenike imao i neke oproštajne savete. Uprkos njihovom izvrsnom obučavanju, ovi ljudi su imali još mnogo toga da nauče. Oni nisu u potpunosti raspoznali Božju nameru za Isusa, za njih i za budućnost. Ali Isus nije pokušavao da tada razjasni sve te stvari (Jovan 14:26; 16:12, 13). Umesto toga, govorio je o nečemu što je od najveće važnosti. „Novu vam zapovest dajem“, rekao je, „ljubite jedan drugoga. Kao što ja vas ljubih, ljubite se i vi među sobom.“ Isus je zatim dodao: „Po tome će svi poznati da ste moji učenici ako se među sobom ljubite“ (Jovan 13:34, 35).

Na koji način je to bila ’nova zapovest‘? Pa, Mojsijev zakon je zapovedao: „Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“ (Levitska 19:18). Međutim, Isus je pozvao svoje učenike da pokazuju samopožrtvovanu ljubav koja bi išla do te tačke da daju život u korist suhrišćana. Naravno, ’zakon ljubavi‘ takođe bi se primenjivao pod manje kritičnim okolnostima. U svim situacijama sledbenici Isusa Hrista preuzimali bi inicijativu da ispoljavaju ljubav tako što bi pomagali drugima u duhovnom smislu i na druge načine (Galatima 6:10).

Te poslednje noći Isusovog zemaljskog života, ljubav je podstakla Isusa da se moli Jehovi Bogu u korist svojih učenika. Delimično, on se molio: „Oni su na svetu, i ja idem k tebi. Oče sveti!, sačuvaj u ime svoje one koje si mi dao, da budu jedno kao i mi“ (Jovan 17:11). Vredno je pažnje da je Isus u molbi svom Ocu molio za jedinstvo puno ljubavi među njegovim sledbenicima (Jovan 17:20-23). Trebalo je da se ’vole među sobom, kao što je i Isus voleo njih‘ (Jovan 15:12).

Verni apostoli su sledili Isusove oproštajne reči. I mi treba da se povinujemo njegovim zapovestima. U ovim kritičnim ’poslednjim danima‘ ljubav i jedinstvo među pravim obožavaocima važniji su nego ikada pre (2. Timoteju 3:1). Zaista, pravi hrišćani slušaju Isusove zapovesti i pokazuju bratsku ljubav. To uključuje poslušnost njegovoj zapovesti da proslavljaju Gospodovu večeru.