Bog nije zaboravio na svog Sina

ISUS je plakao kada je umro njegov prijatelj Lazar. Šta misliš, da li je Jehovi bilo teško kada je Isus patio i kada je umro?— Biblija kaže da Bog može da bude ’žalostan‘ i čak da oseća ’bol‘ zbog onoga što se događa (Psalam 78:40, 41, NW; Jovan 11:35).

Da li možeš da zamisliš koliko je Jehovi bilo teško dok je posmatrao kako umire njegov voljeni Sin?— Ali, Isus je bio siguran da ga Bog neće zaboraviti. Zato su, pre nego što je umro, njegove poslednje reči bile: „Oče, u tvoje ruke poveravam svoj [život]!“ (Luka 23:46).

Isus je bio siguran da će biti uskrsnut, da neće biti ostavljen u „Hadu“, to jest u grobu. Kada je Isus uskrsnut, apostol Petar je citirao ono što je u Bibliji bilo zapisano o Isusu, rekavši: „[On] nije bio ostavljen u Hadu niti je njegovo telo videlo raspadanje“ (Dela apostolska 2:31; Psalam 16:10). Nije ni bilo dovoljno vremena da se Isusovo telo raspadne u grobu, to jest da istruli i počne da smrdi.

Kada je bio na zemlji, Isus je čak rekao svojim učenicima da neće biti dugo mrtav. On im je objasnio da će biti ’ubijen, i da će treći dan uskrsnuti‘ (Luka 9:22). Dakle, nije trebalo da se učenici iznenade kada Isus bude uskrsnuo. Ali da li su ipak bili iznenađeni?— Hajde da vidimo.

U petak po podne, oko tri sata, Veliki Učitelj je umro na mučeničkom stubu. Josif, jedan bogati član Sinedriona, tajno je verovao u Isusa. Kada je saznao da je Isus mrtav, otišao je kod Pilata, rimskog upravitelja. Pitao ga je da li može da skine Isusovo telo sa stuba i da ga sahrani. Josif je posle toga odneo Isusovo telo u jedan vrt gde se nalazio grob. Grob je mesto gde se stavlja mrtvo telo.

Kada je telo stavljeno u grob, bio je dovaljan jedan veliki kamen da bi se zatvorio ulaz u grob. Došao je i treći dan, to jest nedelja. Još nije svanulo jutro, znači još je bio mrak. Grob su čuvali stražari. Te ljude su poslali sveštenici. Da li znaš zašto?—

Sveštenici su isto čuli da je Isus rekao da će biti uskrsnut. Zato su oni, da bi sprečili da njegovi učenici ukradu telo i da zatim kažu da je Isus uskrsnuo, postavili stražu. Iznenada je zemlja počela da se trese. U toj tami, pojavio se blesak svetlosti. Bio je to Jehovin anđeo! Vojnici su se toliko uplašili da nisu mogli da se pomere. Anđeo je otišao do groba i odmakao kamen. Grob je bio prazan!

Da, baš kao što je apostol Petar kasnije rekao: „Tog Isusa je Bog uskrsnuo“ (Dela apostolska 2:32). Bog je oživeo Isusa i dao mu telo kakvo je imao pre nego što je došao na zemlju. Kada je uskrsnuo, dobio je duhovno telo kakvo imaju anđeli (1. Petrova 3:18). Zato je, da bi ljudi mogli da ga vide, morao da uzme fizičko telo. Da li je Isus to uradio?— Hajde da vidimo.

Sada je već svanulo. Vojnici su otišli. Marija Magdalena i druge žene koje su Isusove učenice idu ka grobu. Međusobno pričaju: ’Ko će nam odvaljati taj teški kamen?‘ (Marko 16:3). Ali kada su došle do groba, kamen je već bio sklonjen. Grob je bio prazan! Isusovo mrtvo telo je nestalo! Marija Magdalena je odmah otrčala da pronađe Isusove apostole.

Druge žene su ostale pored groba. One se pitaju: ’Gde bi moglo da bude Isusovo telo?‘ Iznenada se pojavljuju dva čoveka u blistavoj odeći. To su anđeli! Oni kažu ženama: ’Zašto ovde tražite Isusa? On je uskrsnuo. Idite brzo i recite njegovim učenicima.‘ Zamisli samo koliko su brzo te žene trčale! Na putu ih je sreo jedan čovek. Da li znaš koji?—

Sreo ih je Isus koji je bio u nekom drugom fizičkom telu! I on je rekao ženama: ’Idite i recite mojim učenicima.‘ Žene su bile uzbuđene. Pronašle su učenike i rekle im: ’Isus je živ! Videle smo ga!‘ Marija je već rekla Petru i Jovanu da je grob prazan. Oni odlaze do groba, kao što možeš videti na ovoj slici. Kada su videli laneno platno u koje je Isus bio umotan, nisu znali šta da misle. Voleli bi da je Isus opet živ, ali to je izgledalo previše lepo da bi bilo istinito.

Kasnije tog dana, Isus se pojavio dvojici učenika koji su išli putem za selo Emaus. Isus je išao s njima i razgovarao, ali oni ga nisu prepoznali zato što nije imao isto fizičko telo kakvo je imao ranije. Prepoznali su ga tek kada se pre jela pomolio s njima. Učenici su bili toliko uzbuđeni da su brzo krenuli kilometrima peške da bi se vratili u Jerusalim! Verovatno se kratko nakon toga Isus pojavio Petru da bi mu pokazao da je živ.

Zatim je, te nedelje kasno uveče, mnogo učenika bilo zajedno u jednoj sobi. Vrata su bila zaključana. Isus se iznenada pojavio usred sobe! Sada su znali da je Veliki Učitelj stvarno živ. Zamisli kako su samo bili srećni! (Matej 28:1-15; Luka 24:1-49; Jovan 19:38–20:21).

Isus se pojavljivao 40 dana, koristeći različita tela da bi pokazao svojim učenicima da je živ. Zatim je napustio zemlju i vratio se svom Ocu na nebo (Dela apostolska 1:9-11). Ubrzo su učenici počeli svima da govore da je Bog uskrsnuo Isusa iz mrtvih. Čak i kada su ih sveštenici tukli i neke od njih ubili, oni su i dalje propovedali. Znali su da će ih se Bog setiti ako umru, baš kao što se setio i svoga Sina.

Koliko su ti rani Isusovi sledbenici bili drugačiji od mnogih današnjih ljudi! Danas, u doba godine kada je Isus bio uskrsnut, ljudi razmišljaju samo o uskršnjim zečevima i o farbanim uskršnjim jajima. Ali Biblija nigde ne spominje uskršnje zečeve i jaja. Ona govori o služenju Bogu.

Mi možemo biti poput Isusovih sledbenika tako što ćemo govoriti ljudima o izuzetnom delu koje je Bog učinio kada je uskrsnuo svog Sina. Ne treba nikada da se plašimo, čak i kada nam ljudi prete da će nas ubiti. Ako se desi da umremo, Jehova će nas se setiti i uskrsnuti nas, baš kao što je i Isusa uskrsnuo.

Zar nismo radosni što znamo da se Bog seća onih koji mu služe i da će ih čak uskrsnuti ukoliko umru?— To bi trebalo da nas navede da saznamo kako možemo da obradujemo Boga. Da li si znao da mi stvarno možemo da obradujemo Boga?— Hajde da to bude tema našeg sledećeg razgovora.