„Niko od vas neće poginuti“

1, 2. Na kakav put Pavle kreće i šta ga možda brine?

PAVLE ne prestaje da razmišlja o rečima namesnika Festa: „Pred cara ćeš i ići“, jer će to umnogome uticati na njegovu budućnost. Budući da je proveo dve godine u zatvoru, dug put do Rima doneće mu barem neku promenu (Dela 25:12). Međutim, s ranijih putovanja ne nosi samo lepe uspomene na blagi povetarac i pogled na nepreglednu pučinu. Zato ga ovo putovanje u Rim gde će se pojaviti pred carem verovatno navodi na razmišljanje o nekim ozbiljnim pitanjima koja se tiču njegove budućnosti.

² Pavle je mnogo puta bio „u opasnosti na moru“, preživeo je tri brodoloma, čak je noć i dan proveo na otvorenom moru (2. Kor. 11:25, 26). Osim toga, ovo putovanje će biti sasvim drugačije od misionarskih putovanja na koja je išao kao slobodan čovek. Pavle će putovati kao zatvorenik i pri tom će prevaliti ogromnu razdaljinu između Cezareje i Rima, naime preko 3 000 kilometara. Hoće li bezbedno preći toliki put? Čak i ako bude bezbedno putovao, pitanje je kakvu će presudu tamo dobiti. Ne zaboravimo, njemu će suditi najveća svetska sila tog vremena u Sataninom svetu.

3. Šta je Pavle čvrsto rešio i o čemu će biti reči u ovom poglavlju?

³ Nakon svega što si pročitao o Pavlu, da li misliš da se predao beznađu i očaju zbog onoga što bi moglo da mu se desi? Teško. Znao je da mu neće biti lako, ali nije znao na kakve će probleme naići. Zašto bi onda dozvolio da izgubi radost koju je imao u službi zbog brige oko nečega što nije mogao da promeni? (Mat. 6:27, 34). Pavle je znao da Jehova želi da on iskoristi svaku priliku da propoveda dobru vest o Božjem Kraljevstvu, čak i vladarima (Dela 9:15). On je čvrsto rešio da izvrši svoj zadatak, šta god da se desi. Zar nismo i mi? Hajde zato da pođemo s Pavlom na ovo značajno putovanje i da vidimo šta možemo naučiti od njega.

„Išli [smo] nasuprot vetru“ (Dela apostolska 27:1-7a)

4. Kakvim brodom je Pavle krenuo na put i ko je putovao s njim?

⁴ Pavle i još neki zatvorenici bili su povereni na čuvanje rimskom oficiru Juliju koji je odlučio da se ukrcaju na trgovački brod koji je pristigao u Cezareju. Taj brod je došao iz Adramitija, luke na zapadnoj obali Male Azije koja se nalazila preko puta Mitiline na Lezbosu. Plovio je na sever i potom na zapad i trebalo je da se zaustavi u nekim lukama radi utovara i istovara robe. Takvi brodovi nisu bili predviđeni za putnike, a naročito ne za zatvorenike. (Videti okvir „Plovidba morem i trgovački putevi“.) Premda je putovao s tom grupom zločinaca, Pavle srećom nije bio jedini hrišćanin na tom brodu. S njim su bila bar još dvojica suvernika, Aristarh i Luka. Naravno, reč je o Luki koji je i napisao ovaj izveštaj. Ne znamo da li su ova dva verna saradnika morali da plate prevoz za sebe ili su putovali kao Pavlovi pratioci (Dela 27:1, 2).

5. Ko se pobrinuo za Pavla u Sidonu i šta možemo naučiti iz toga?

⁵ Nakon što su jedan dan plovili u pravcu severa i prešli oko 110 kilometara, brod se usidrio u Sidonu u Siriji. Izgleda da se Julije prema Pavlu nije ophodio kao prema običnom zločincu, verovatno zato što je Pavle imao rimsko građanstvo i još uvek nije bio proglašen krivim (Dela 22:27, 28; 26:31, 32). Julije mu je dozvolio da siđe s broda i poseti svoje suvernike. Braća i sestre su se sigurno obradovali što su imali priliku da se pobrinu za ovog apostola koji je dugo bio zatvoren. Šta misliš, u kojim bi prilikama ti mogao na sličan način ukazati nekome gostoprimstvo i za uzvrat biti ohrabren? (Dela 27:3).

6-8. Kako je teklo Pavlovo putovanje od Sidona do Knida i koje prilike za propovedanje je on verovatno iskoristio?

⁶ Brod je iz Sidona produžio na sever uz obalu i prošao pored Pavlovog rodnog grada Tarsa koji se nalazio u oblasti Kilikije. Luka ne spominje da su se još negde zaustavljali, iako ukazuje na to da su se kasnije našli u opasnosti jer su „išli nasuprot vetru“ (Dela 27:4, 5). Možemo zamisliti Pavla kako koristi svaku priliku da propoveda dobru vest. Sigurno je svedočio drugim zatvorenicima i ostalima na brodu, uključujući posadu i vojnike, kao i ljudima u svakoj luci u kojoj bi se usidrili. Da li i mi danas koristimo svaku priliku koju imamo kako bismo propovedali?

⁷ Brod je posle nekog vremena stigao u Miru, luku na južnoj obali Male Azije. Tamo su Pavle i drugi morali da pređu na drugi brod koji bi ih odveo do Rima, njihovog odredišta (Dela 27:6). U to vreme, Egipat je bio glavni snabdevač Rima žitom, tako da su u Miri pristajali egipatski brodovi sa žitom. Julije je našao jedan takav brod i naredio vojnicima i zatvorenicima da se ukrcaju na njega. Mora da je taj brod bio mnogo veći od prethodnog. Prevozio je veliku količinu žita, kao i 276 ljudi – posadu, vojnike, zatvorenike i verovatno druge putnike koji su išli za Rim. Prelaskom na ovaj drugi brod Pavlovo područje za propovedanje se očigledno proširilo i možemo biti sigurni da je on to i iskoristio.

⁸ Sledeće zaustavljanje bilo je u Knidu u jugozapadnom delu Male Azije. Kada su duvali povoljni vetrovi, brod je tu razdaljinu mogao da pređe za otprilike jedan dan. Međutim, Luka izveštava: „Danima smo sporo plovili i jedva smo stigli u Knid“ (Dela 27:7a). Uslovi za plovidbu su se pogoršali. (Videti okvir „Suprotni vetrovi na Sredozemnom moru“.) Zamislimo samo kako je bilo tim ljudima dok se brod borio sa snažnim vetrovima i uzburkanim morem.

Žestoka oluja (Dela apostolska 27:7b-26)

9, 10. Koji su problemi nastali nedaleko od Krita?

⁹ Kapetan broda je planirao da od Knida produži na zapad, ali Luka kaže: „Nismo mogli ići nasuprot vetru“ (Dela 27:7b). Dok je brod odmicao od kopna, izgubio je priobalnu struju i zatim ga je nepovoljan vetar sa severozapada poterao ka jugu, i to možda velikom brzinom. Kao što ih je Kipar ranije zaštitio od suprotnih vetrova dok su plovili jednim manjim brodom, tako ih je sada štitio Krit. Kada je brod prošao pored rta Salmone na istočnom kraju Krita, bilo je malo bolje. Zašto? Brod je došao u zavetrinu, to jest do južne strane ostrva, tako da je donekle bio zaklonjen od jakih vetrova. Mora da je svima laknulo. Ali samo nakratko! Dokle god je brod bio na moru, posada nije smela da izgubi iz vida da dolazi zima. Imali su razloga da budu zabrinuti.

¹⁰ Luka precizno navodi: „Nakon što smo plovili uz obalu [Krita] s mnogo poteškoća, stigli smo do jednog mesta zvanog Dobra pristaništa“. Čak ni u zavetrini ostrva nije bilo lako upravljati brodom. Međutim, na kraju su našli mesto gde su se mogli usidriti, u jednom malom zalivu za koji se pretpostavlja da se nalazi na mestu odakle se obala pruža ka severu. Koliko su se tamo zadržali? Luka kaže da je to bilo „mnogo vremena“, s tim što im to čekanje nije išlo u prilog. U septembru i oktobru bilo je još opasnije ploviti morem (Dela 27:8, 9).

11. Šta je Pavle predložio i kakva je odluka doneta?

¹¹ Možda su neki putnici tražili savet od Pavla, jer je on više puta plovio Sredozemnim morem. On im je predložio da ne idu dalje. Ukoliko bi nastavili plovidbu, to bi se moglo „loše završiti“, možda čak i gubitkom života. Međutim, kormilar i vlasnik broda su hteli da produže dalje, verovatno zato što su smatrali da treba što pre da nađu neko bezbedno mesto. Ubedili su Julija, a i većina drugih je bila mišljenja da treba da probaju da dođu do Feniksa, luke koja se nalazila dalje uz obalu. Možda je to bila veća i bolja luka u kojoj bi mogli provesti zimu. Stoga kada je zaduvao naizgled blagi povetarac s juga, brod je isplovio (Dela 27:10-13).

12. Na koje opasnosti je brod naišao kada se udaljio od Krita i kako je posada pokušala da izbegne brodolom?

¹² Zatim su se našli u još većoj nevolji – sa severoistoka je naišao „olujni vetar“. Neko vreme su plovili u zavetrini „jednog malog ostrva koje se zove Klauda“ koje se nalazilo otprilike 65 kilometara od Dobrih pristaništa. Ipak, postojala je opasnost da vetar odnese brod južno i da ga razbije o peščane sprudove afričke obale. Mornari su bili u velikom strahu da se to ne desi, pa su čamac koji je brod vukao za sobom podigli na palubu. To su jedva uspeli da urade, jer je čamac verovatno bio pun vode. Zatim su podvezali brod tako što su provukli konopce ili lance ispod njega da se ne bi raspao. Zatim su spustili jedra i pokušavali da drže brod usmeren prema vetru kako bi se probili kroz oluju. Zamislimo samo koliko je sve to bilo strašno! Međutim, čak ni to što su preduzeli nije bilo dovoljno, jer je oluja bila žestoka. Trećeg dana su izbacili brodsku opremu, verovatno da bi brod i dalje mogao da se održi na površini (Dela 27:14-19).

13. Kakvo je verovatno bilo stanje tokom oluje na brodu kojim je Pavle putovao?

¹³ Sigurno su svi bili u velikom strahu. Ali to nije bio slučaj s Pavlom i njegovim saradnicima. Isus je ranije rekao Pavlu da će sigurno svedočiti u Rimu, a i jedan anđeo mu je kasnije to potvrdio (Dela 19:21; 23:11). Ipak, snažna oluja dve sedmice nije jenjavala. Pošto je kiša nemilice pljuštala, a i od gustih oblaka se nisu videli ni sunce ni zvezde, kormilar nije mogao da odredi gde se brod nalazio i u kom pravcu se kretao. Nije bilo moguće čak ni da se normalno jede. I kome je uopšte bilo do jela, pored hladnoće, kiše, morske bolesti i straha?

14, 15. (a) Zašto je Pavle drugima na brodu spomenuo na šta ih je ranije upozorio? (b) Šta možemo naučiti iz toga što je Pavle razgovarao s drugima o svojoj nadi?

¹⁴ A onda je Pavle ustao. Osvrnuo se na upozorenje koje im je ranije dao, ali ne kao da im kaže: „Jesam li vam lepo rekao?“ Ono što se dešavalo već je samo po sebi potvrdilo da je trebalo da ga poslušaju. Zatim je rekao: „Sada vas molim da budete hrabri, jer niko od vas neće poginuti, samo će brod biti uništen“ (Dela 27:21, 22). Ove reči su ih sigurno utešile. Mora da je i Pavlu bilo veoma drago što mu je Jehova dao da svima na brodu prenese tako lepu vest. Važno je da nikada ne izgubimo iz vida da je Jehovi stalo do svakog čoveka. Njemu je svako bitan. Apostol Petar je napisao: „Jehova [...] ne želi da iko pogine, nego da se svi pokaju“ (2. Petr. 3:9). Zato je veoma važno da s velikim osećajem hitnosti nastojimo da prenesemo Jehovinu poruku nade što je moguće većem broju ljudi. U pitanju je njihov život!

¹⁵ Pavle je verovatno mnogima na brodu govorio o nadi u ispunjenje obećanja koje je Bog dao (Dela 26:6; Kol. 1:5). Sada, kada je izgledalo da će doživeti brodolom, Pavle je objasnio zašto su mogli da budu uvereni u to da će preživeti. Rekao im je da mu je Bog te noći poslao anđela koji mu je preneo sledeću poruku: „Ne boj se, Pavle. Treba da staneš pred cara, a Bog će sačuvati i tebe i one koji putuju s tobom.“ Tada ih je ohrabrio: „Zato se ne bojte, jer verujem da će biti baš onako kako mi je Bog rekao. Ali doživećemo brodolom blizu jednog ostrva“ (Dela 27:23-26).

„Svi [smo] uspeli da stignemo do kopna“ (Dela apostolska 27:27-44)

16, 17. (a) Koju je priliku Pavle iskoristio da bi se pomolio i kako je to uticalo na druge? (b) Kako se obistinilo ono što je Pavle ranije rekao?

¹⁶ Nakon dve užasne sedmice tokom koje je brod bio nošen vetrom oko 870 kilometara, mornari su primetili promene. Možda su čuli kako se talasi razbijaju o obalu u blizini. Spustili su sidra s krme da struje ne bi odvukle brod i da bi ga okrenuli ka kopnu u slučaju da mogu da doplove do obale. Tada su mornari pokušali da pobegnu s broda, ali su ih vojnici sprečili u tome. Pavle je rekao zapovedniku i vojnicima: „Ako ovi ljudi ne ostanu na brodu, ni vi se nećete spasti.“ Pošto je brod sada bio malo stabilniji, Pavle je rekao svima da jedu, uverivši ih da će svi preživeti. Zatim je „pred svima zahvalio Bogu“ (Dela 27:31, 35). Time što je u molitvi zahvalio Bogu, Pavle je pružio primer Luki, Aristarhu i svima nama danas. Da li su i naše molitve koje izgovaramo pred drugima izvor ohrabrenja za njih?

¹⁷ Kada se Pavle pomolio, „svi su se ohrabrili, pa su i sami počeli da jedu“ (Dela 27:36). Dodatno su rasteretili brod bacivši u more žito koje su prevozili, čime su smanjili gaz broda da bi se približili obali. Kad se razdanilo, mornari su odsekli sidra, otpustili užad s vesala za kormilarenje i podigli jedno malo prednje jedro kako bi koliko-toliko moglo da se upravlja brodom dok se kretao. A onda se pramac zaglavio, možda u pesku ili mulju, i krma je počela da se lomi pod silinom talasa. Neki vojnici su hteli da pobiju zatvorenike kako nijedan ne bi pobegao, ali Julije to nije dozvolio. Svima je rekao da plivaju ili da se uhvate za nešto što pluta i dođu do obale. Obistinilo se ono što je Pavle ranije rekao – svih 276 ljudi je preživelo. „Tako smo svi uspeli da stignemo do kopna.“ Ali gde su to dospeli? (Dela 27:44).

Posebna ljubaznost (Dela apostolska 28:1-10)

18-20. Kako su Maltežani pokazali „posebnu ljubaznost“ i koje je čudo Bog učinio preko Pavla?

¹⁸ Ispostavilo se da su brodolomnici dospeli na Maltu, ostrvo koje se nalazi južno od Sicilije. (Videti okvir „Gde se nalazila Malta?“.) Ostrvljani koji su govorili stranim jezikom pokazali su „posebnu ljubaznost“ (Dela 28:2). Naložili su vatru za te strance koji su došli do obale potpuno mokri i promrzli. Vatra im je pomogla da se ugreju uprkos hladnoći i kiši. Kraj nje se dogodilo i jedno čudo.

¹⁹ Pavle je želeo da pomogne pa je sakupio granje i stavio ga na vatru. U tom trenutku je izašla jedna otrovnica, ugrizla ga za ruku i ostala tako da visi. Stanovnici ostrva su mislili da su ga bogovi kaznili.a

²⁰ Ostrvljani koji su videli da je otrovnica ugrizla Pavla mislili su „da će on oteći“. U jednom leksikonu se kaže da je grčka reč koja je ovde upotrebljena „medicinski izraz“. Ne čudi što je Luki, voljenom lekaru, odmah na um pala takva reč (Dela 28:6; Kol. 4:14). U svakom slučaju, Pavle je otresao tu otrovnicu i nije mu bilo ništa.

21. (a) Navedi neke primere iz ovog dela Lukinog izveštaja koji pokazuju koliko je on tačan i precizan. (b) Koje je čudo učinio Pavle i kako su Maltežani reagovali na to?

²¹ U blizini je živeo bogati zemljoposednik Publije. Moguće je da je on bio glavni rimski zapovednik na Malti. Luka ga je opisao kao „poglavara ostrva“, koristeći upravo onu titulu koja je pronađena na dva natpisa na Malti. On je ugostio Pavla i njegove prijatelje i tri dana brinuo o njima. Međutim, Publijev otac je bio bolestan. Luka je i ovog puta precizno opisao o čemu se radilo. Koristeći odgovarajuće medicinske termine, napisao je da je taj čovek „ležao u krevetu, jer je imao groznicu i dizenteriju“. Pavle se pomolio, položio ruke na njega i izlečio ga. Ostrvljani su bili zadivljeni ovim čudom, pa su počeli da dovode druge bolesnike kako bi i oni bili izlečeni i da donose darove kako bi snabdeli Pavla i njegove saradnike svime što im je bilo potrebno (Dela 28:7-10).

22. (a) Kako je jedan profesor pohvalio Lukin izveštaj o putovanju za Rim? (b) O čemu će biti reči u sledećem poglavlju?

²² Izveštaj o ovom delu Pavlovog putovanja koji smo osmotrili potpuno je verodostojan. Jedan profesor je rekao: „Lukin izveštaj se [...] izdvaja kao jedan od najživopisnijih zapisa u celoj Bibliji. Pojedinosti o plovidbi brodom u prvom veku toliko su precizne, a opisi uslova koji vladaju u istočnom Sredozemlju toliko su tačni [...] da se verovatno zasnivaju na nekom dnevniku.“ Moguće je da je Luka vodio takve beleške dok je putovao sa ovim apostolom. Ako je zaista bilo tako, onda je na sledećem delu putovanja imao o mnogo čemu da piše. Šta će biti s Pavlom kada na kraju on i njegovi saradnici stignu u Rim? Pogledajmo.