54. biblijska knjiga — 1. Timoteju

Pisac: Pavle

Mesto pisanja: Makedonija

Pisanje završeno: otprilike u razdoblju između 61. i 64. n. e.

1, 2. (a) Po čemu se opis Pavlovog zatočeništva iz Dela apostolskih razlikuje od opisa iz Druge Timoteju? (b) Kada je najverovatnije napisana Prva poslanica Timoteju i kako to znamo?

LUKIN izveštaj o Pavlovom životu zapisan u Delima apostolskim završava se opisom kako Pavle u Rimu čeka da bude pozvan pred cara. Navodi se da je Pavle stanovao u iznajmljenoj kući i propovedao o Božjem Kraljevstvu svima koji su ga posećivali, i da je to činio „sa svom slobodom govora i bez ikakvih smetnji“ (Dela 28:30, 31). Međutim, u svojoj drugoj poslanici Timoteju Pavle je naveo: „Trpim zlo tako da sam čak dospeo u okove, kao neki zločinac“, a napisao je i da će uskoro umreti (2. Tim. 2:9; 4:6-8). Okolnosti su se očigledno promenile! Na početku su se prema njemu ophodili kao prema uglednom zatvoreniku, a kasnije kao prema zločincu. Šta se dogodilo u međuvremenu, to jest u razdoblju između 61. n. e., pred kraj Pavlovog dvogodišnjeg boravka u Rimu, o čemu je pisao Luka, i vremena kada je Pavle sam opisao Timoteju svoje okolnosti, verovatno kratko pre svoje smrti?

² Budući da se vreme pisanja Pavlovih poslanica Timoteju i Titu ne može smestiti u razdoblje o kom govore Dela apostolska, neki bibličari su došli do zaključka da je priziv caru imao uspešan ishod i da je Pavle bio oslobođen oko 61. n. e. U jednom delu stoji: „Zaključni stih Dela apostolskih više odgovara ovom gledištu [da je Pavle bio oslobođen nakon dvogodišnjeg zatočeništva] nego pretpostavci da se to zatočeništvo završilo apostolovom osudom i smrću. Luka je istakao podatak da niko nije ometao apostolovo delovanje, što nedvosmisleno ukazuje na to da se još nije bližio kraj njegovoj aktivnosti.“a Dakle, Prva Timoteju je napisana u razdoblju između Pavlovog oslobođenja iz prvog zatočeništva u Rimu i njegovog drugog zatočeništva u tom gradu — verovatno između 61. i 64. n. e.

3, 4. (a) Šta je Pavle očigledno učinio kada je bio pušten iz zatvora? (b) Gde je napisao Prvu Timoteju?

³ Kada je bio pušten iz zatvora, Pavle je očigledno nastavio s misionarskom službom zajedno s Timotejem i Titom. Neki smatraju da je Pavle došao čak do Španije, ali to se ne može sa sigurnošću reći. Kliment Rimski je napisao (oko 95. n. e.) da je Pavle došao do „krajnjih granica Zapada“, što je možda uključivalo i Španiju.b

⁴ Gde je Pavle napisao svoju prvu poslanicu Timoteju? Prva Timoteju 1:3 ukazuje na to da je Pavle podstakao Timoteja da reši neke skupštinske probleme u Efesu, a da je on sam otišao u Makedoniju. Po svemu sudeći, tamo je napisao svoju poslanicu i poslao je Timoteju u Efes.

5. Šta potvrđuje verodostojnost poslanica Timoteju?

⁵ Dve poslanice Timoteju su od samog početka bile prihvaćene kao Pavlova pisma i kao deo nadahnute Božje Reči. Svi ranohrišćanski pisci, između ostalih i Polikarp, Ignjatije Antiohijski i Kliment Rimski, slažu se u tome. Te poslanice se u popisima nadahnutih knjiga koji potiču iz drugog do četvrtog veka naše ere navode kao Pavlove knjige. Jedan bibličar je napisao: „Malo novozavetnih knjiga ima snažnije potvrde... Otuda na sumnje u verodostojnost tih knjiga treba gledati kao na savremene ideje koje su suprotne snažnim dokazima iz vremena rane crkve.“c

6. (a) Iz kojih razloga je Pavle napisao Prvu Timoteju? (b) Kog je porekla bio Timotej i šta ukazuje na to da je bio zreo Božji sluga?

⁶ Prvu poslanicu Timoteju Pavle je napisao kako bi pružio jasne smernice o nekim organizacionim stvarima u skupštini. Osim toga, bilo je potrebno upozoriti Timoteja da se čuva pogrešnih učenja i da ojača braću kako bi se mogla odupreti ’protivrečnom nazoviznanju‘ (1. Tim. 6:20). U trgovačkom gradu Efesu iskušenje je bio materijalizam i „ljubav prema novcu“, pa je bilo prikladno da se i o tome pruži savet (6:10). Timotej je sigurno imao dovoljno iskustva i znanja potrebnog za tu službu. Otac mu je bio Grk, a majka bogobojazna Jevrejka. Ne zna se tačno kada je Timotej prvi put došao u kontakt s hrišćanstvom. Kada je Pavle posetio Listru na svom drugom misionarskom putovanju, verovatno krajem 49. n. e. ili početkom 50. n. e., o Timoteju, koji je tada možda imao oko 20 godina, već tada su „dobro govorila braća u Listri i Ikoniji“. Zato je Pavle organizovao da Timotej pođe na put s njim i sa Silom (Dela 16:1-3). U Pavlovih 14 poslanica i u Delima apostolskim, Timotej se 11 puta spominje po imenu. Pavle se uvek poput oca zanimao za njega i nekoliko puta mu je poverio zadatak da poseti različite skupštine kako bi im služio, što pokazuje da je Timotej kvalitetno izvršavao svoju službu kao misionar i da je bio sposoban da nosi teške odgovornosti (1. Tim. 1:2; 5:23; 1. Sol. 3:2; Fil. 2:19).

SADRŽAJ PRVE TIMOTEJU

7. Zašto je Pavle podstakao Timoteja da ostane u Efesu?

⁷ Čuvati veru i čistu savest (1:1-20). Nakon što je pozdravio Timoteja, nazvavši ga ’pravim sinom u veri‘, Pavle ga je podstakao da ostane u Efesu. Rekao mu je da ispravi one koji naučavaju „drugačije učenje“, jer to samo pogoduje stvaranju bespotrebnih pitanja, a ne tome da se deli ono što Bog daje za izgradnju naše vere. Zatim je naveo da je svrha te zapovesti „ljubav iz čistog srca, čiste savesti i nelicemerne vere“. Dodao je: „Neki su odstupili od toga i zastranili u isprazne razgovore“ (1:2, 3, 5, 6).

8. Šta ističe činjenica da je Pavlu bilo ukazano milosrđe i na koji je dobar rat Pavle podstakao Timoteja?

⁸ Iako je Pavle ranije bio hulnik i progonitelj, bilo mu je ukazano milosrđe jer je od Gospoda primio ’obilje nezaslužene dobrote zajedno s verom i ljubavlju koja je u Hristu Isusu‘. Za sebe je rekao da je bio najveći grešnik, pa je zato bio prava osoba da na njemu Hrist Isus, koji je „došao na svet da spase grešnike“, pokaže svu svoju dugotrpljivost. Kralj večnosti zaista zaslužuje čast i slavu u svu večnost! Pavle je naložio Timoteju da vodi dobar rat, „čuvajući veru i čistu savest“, i da ne bude kao oni koji su „doživeli brodolom vere“, poput Imeneja i Aleksandra, koje je Pavle ukorio zbog hule (1:14, 15, 19).

9. (a) Za koga i zašto je trebalo da se braća mole? (b) Šta je Pavle rekao za žene u skupštini?

⁹ Uputstva za hrišćanski život i službu i za organizovanje skupštine (2:1–6:2). Pavle je podstakao braću da upućuju molitve za sve vrste ljudi, između ostalog i za one koji su na vlasti, kako bi hrišćani mogli mirno da žive u odanosti Bogu. Bog, koji je Spasitelj, želi da se „sve vrste ljudi spasu i da dobro upoznaju istinu. Jer jedan je Bog, i jedan je posrednik između Boga i ljudi, čovek, Hrist Isus, koji je sebe dao kao odgovarajuću otkupninu za sve“ (2:4-6). Pavle je radi toga bio postavljen za apostola i učitelja. Zato je savetovao muškarcima da se mole i budu verni Bogu, a ženama da se skromno i razborito odevaju, kako i dolikuje ženama koje poštuju Boga. Za žene je rekao da treba ćutke da primaju pouku i da ne smeju gospodariti nad muškarcima, „jer prvo je stvoren Adam, pa onda Eva“ (2:13).

10. Koji preduslovi su navedeni za naimenovanje nadglednika i slugu pomoćnika i zašto je Pavle sve to napisao?

¹⁰ Pavle je napisao da onaj ko želi da služi kao nadglednik, želi hvale vrednu službu. Zatim je naveo preduslove za naimenovanje nadglednika i slugu pomoćnika. „Nadglednik treba da bude besprekoran, da ima samo jednu ženu, da bude umeren u svemu, razborit, da uredno živi, da bude gostoljubiv, sposoban da poučava, da nije pijanica, ni svadljivac, nego razuman, da nije ratoboran, ni pohlepan za novcem. Treba da dobro upravlja svojim domom, a deca treba da mu budu poslušna i da pokazuju duboko poštovanje... Ne sme da bude novoobraćenik... Treba da bude na dobrom glasu i među ljudima izvan skupštine“ (3:2-7). Zatim je izneo slične zahteve i za sluge pomoćnike i dodao je da ih treba najpre iskušati, pa im onda dati službu. Pavle je sve to napisao kako bi Timotej znao kako treba da se ponaša u Božjoj skupštini, koja je „stub i uporište istine“ (3:15).

11. (a) Koji će se problemi pojaviti u budućnosti? (b) Na šta je trebalo da Timotej pazi i zašto?

¹¹ Zatim je Pavle rekao da će u budućnosti neki otpasti od vere slušajući učenja demona. Licemerni lažljivci zabranjivaće ženidbu i zahtevaće da se hrišćani uzdržavaju od jela koja je Bog stvorio da se jedu uz zahvaljivanje. A Timoteju je, kao dobrom sluzi, savetovao da se kloni izmišljenih priča i „priča svojstvenih starim ženama“. S druge strane, rekao mu je da se vežba u odanosti Bogu. „Zato naporno radimo i naprežemo se“, kaže Pavle, „jer se uzdamo u živog Boga, koji je Spasitelj svih vrsta ljudi, posebno onih koji su verni.“ Trebalo je da Timotej ’to zapoveda i tome poučava‘. Nije smeo da dozvoli da ga iko potcenjuje zbog njegove mladosti, nego je trebalo da bude uzor u ponašanju i službi Bogu. Pavle ga je podstakao da se sav posveti tome i da dobro pazi kako živi i kako poučava. Rekao mu je da će, ako ustraje u tome, ’spasti i sebe i one koji ga slušaju‘ (4:7, 10, 16).

12. Kakav je savet Pavle dao o postupanju sa udovicama i s drugima u skupštini?

¹² Pavle je dao savete Timoteju o tome kako da se ophodi s različitim grupama ljudi: sa starijim muškarcima kao sa ocem, s mlađim muškarcima kao s braćom, sa starijim ženama kao s majkom, a s mlađim ženama kao sa sestrama. Udovicama koje su zaista udovice treba pomagati u materijalnom pogledu. Međutim, ako je moguće, za udovice treba da brinu njihove porodice. Ne brinuti se za članove svoje porodice značilo bi odreći se vere. Udovice koje su imale 60 i više godina mogle su da se unesu u spisak osoba kojima se pružala pomoć ako su bile ’poznate po dobrim delima‘ (5:10). A mlađe udovice, koje su dopuštale da njima upravljaju polni nagoni, nisu smele da se unose u spisak. Za njih je Pavle rekao da je bolje da se udaju i rađaju decu nego da skitaju po kućama i ogovaraju, kako se protivnicima ne bi dalo povoda da pogrdno govore o skupštini.

13. Kako se treba ophoditi prema starešinama, a kako prema onima koji čine greh, i šta su robovi dužni da čine?

¹³ Pavle je zatim dao ove smernice: Starešine koje dobro predvode u skupštini treba smatrati dostojnima dvostruke časti, „posebno one koji naporno rade na tome da govore i naučavaju Božju reč“ (5:17). Nadalje, optužba protiv starešine može se prihvatiti samo na osnovu izjave dva ili tri svedoka. One koji čine greh treba ukoriti pred svima, ali pri tom se ne smeju unapred donositi zaključci o nekome niti išta činiti iz pristranosti. Robovi moraju poštovati svoje gospodare i dobro im služiti, posebno ako su im gospodari „vernici i voljena braća“ (6:2).

14. Šta je Pavle rekao o ponosu i ljubavi prema novcu, a šta o ’odanosti Bogu‘ i potrebi da čovek bude „zadovoljan onim što ima“?

¹⁴ Hrišćanin treba da bude ’odan Bogu i zadovoljan onim što ima‘ (6:3-21). Pavle je napisao da je onaj ko se ne slaže sa zdravim rečima ponosan i da boluje od zapitkivanja, čime uzrokuje žučne prepirke o sitnicama. Zatim je objasnio da je „odanost Bogu“ izvor velikog dobitka „kad je čovek zadovoljan onim što ima“. Hrišćanin treba da bude zadovoljan time da ima hranu, odeću i zaklon. Želja za bogatstvom je zamka koja vodi u uništenje, a ljubav prema novcu je „koren svakog zla“. Zatim je podstakao Timoteja, Božjeg čoveka, da beži od toga i teži za hrišćanskim vrlinama, da se bori u dobroj borbi vere i „osvoji večni život“ (6:6, 10, 12). Zapovedio mu je da se drži te zapovesti „bez mrlje i besprekorno“ dok se ne pojavi Gospod Isus Hrist. Onima koji su bogati savetovao je „da se ne uzdaju u nesigurno bogatstvo, nego u Boga“, kako bi osvojili pravi život. U zaključku, Pavle je podstakao Timoteja da čuva učenje koje mu je povereno i da se kloni razgovora koji skrnave ono što je sveto i „protivrečnog nazoviznanja“ (6:14, 17, 20).

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

15. Koje je upozorenje dato onima koji se bave nagađanjima i upuštaju u rasprave?

¹⁵ Ova poslanica strogo upozorava one koji se bave ispraznim nagađanjima i upuštaju u filozofske rasprave. ’Prepirke oko reči‘ povezane su s ponosom, pa ih se treba kloniti, jer nam Pavle kaže da one sprečavaju duhovni napredak hrišćana i samo pogoduju „stvaranju bespotrebnih pitanja, a ne tome da se deli ono što Bog daje za izgradnju naše vere“ (6:3-6; 1:4). Takve prepirke su, kao i dela tela, ’suprotne zdravom učenju koje je u skladu sa slavnom dobrom vešću srećnog Boga‘ (1:10, 11).

16. Koji je savet Pavle dao u vezi s materijalizmom?

¹⁶ Hrišćanima u Efesu, gradu pohlepnom za novcem, očigledno je trebalo dati savet o tome kako da se bore protiv materijalizma i njegovih zamki. Pavle je dao takav savet. Mnogi ljudi iz sveta bi se složili s tim da je „ljubav prema novcu koren svakog zla“, ali malo njih bi bilo spremno da živi u skladu s porukom koju prenose te reči! Međutim, pravi hrišćani moraju uvek imati na umu taj savet. Oni su svesni da im od toga zavisi život. Moraju da beže od materijalizma, koji je opasna zamka, i da se „ne uzdaju u nesigurno bogatstvo, nego u Boga, koji nam bogato daje sve da u tome uživamo“ (6:6-12, 17-19).

17. Koji Pavlov savet treba da primene svi revni mladi hrišćani?

¹⁷ Ova Pavlova poslanica pokazuje da je Timotej bio uzor za mlade hrišćane. Iako je bio relativno mlad, bio je duhovno zreo. Osposobio se za nadglednika i bio je bogato blagoslovljen u toj službi. Ali, kao i sve revne mlade sluge u današnje vreme, Timotej je morao da razmišlja o svojoj službi i sav joj se posveti kako bi i dalje napredovao. Svi koji žele da iskuse radost koju donosi duhovni napredak treba da poslušaju Pavlov savet: „Dobro pazi kako živiš i kako poučavaš. Ustraj u tome, jer čineći to spašćeš i sebe i one koji te slušaju“ (4:15, 16).

18. Koje su jasne smernice date u vezi sa skupštinom i koje je stihove iz hebrejskih knjiga Biblije Pavle naveo kao potvrdu onoga o čemu je govorio?

¹⁸ Ova nadahnuta poslanica gradi kod čitaoca cenjenje prema načinu na koji je Bog organizovao skupštinu. Ona pokazuje kako i muškarci i žene mogu dati svoj doprinos očuvanju teokratskog reda u skupštini (2:8-15). Zatim navodi preduslove za nadglednike i sluge pomoćnike. Tako sveti duh pokazuje koje preduslove treba da ispunjavaju oni koji služe u tom svojstvu. Poslanica takođe podstiče sve Bogu predane sluge da zadovolje ta merila, jer u njoj piše: „Ako neko želi da služi kao nadglednik, hvale vrednu službu želi“ (3:1-13). Iznesene su i smernice o tome kako nadglednici treba da se ponašaju prema starijima i mlađima, kao i prema muškarcima i ženama u skupštini, a pruženo je i uputstvo da se optužba protiv starešine mora temeljiti na izjavama svedoka. Da bi potkrepio tvrdnju da su starešine koje naporno rade na tome da govore i naučavaju Božju reč dostojne dvostruke časti, Pavle je naveo dve potvrde iz hebrejskih knjiga Biblije: „Jer u Pismu stoji: ’Ne zavezuj usta biku koji vrši žito‘ i ’Radnik zaslužuje svoju platu‘“ (1. Tim. 5:1-3, 9, 10, 19-21, 17, 18; P. zak. 25:4; Lev. 19:13).

19. Kako je Pavle istakao nadu u dolazak Kraljevstva i na šta je na osnovu nje podstakao hrišćane?

¹⁹ Nakon što je napisao sve te dragocene savete, a ujedno i zapovesti, Pavle je dodao da hrišćani treba da ih se drže bez mrlje i besprekorno ’dok se ne pojavi Gospod Isus Hrist, koji je Kralj kraljeva i Gospodar gospodara‘. Na temelju te nade u dolazak Kraljevstva, Pavle je u zaključku snažno podstakao hrišćane ’da čine dobro, da se bogate dobrim delima, da budu darežljivi, spremni da s drugima dele ono što imaju, jer će time skupljati ono blago koje je dobar temelj za budućnost, kako bi osvojili pravi život‘ (1. Tim. 6:14, 15, 18, 19). Da, Prva poslanica Timoteju sadrži zaista korisne i dragocene pouke!

[Fusnote]