Zahvaljujući tome, pomazani hrišćani se smatraju pravednima na temelju vere u Isusovu otkupnu žrtvu. Oni su pozvani da ’ne žive po telu, nego po duhu‘. (Pročitati Rimljanima 8:3, 4.) Zapravo, oni to moraju činiti verno do kraja svog života na zemlji kako bi bili ’nagrađeni životom‘ (Otkr. 2:10).

Naše grešno telo nas stalno navodi da činimo ono što se ne dopada Bogu, što vodi u smrt. U poslanici Galatima, Pavle je takve postupke i osobine nazvao „dela tela“. Zatim je dodao: „Oni koji tako nešto čine neće naslediti Božje kraljevstvo“ (Gal. 5:19-21). Oni koji tako postupaju ’žive po telu‘ (Rimlj. 8:4). Njihov „obrazac postupanja“ i ’merila po kojima žive‘ potpuno su telesni. Ali, da li su oni koji učine velike grehe kao što su blud, idolopoklonstvo, spiritizam ili nešto drugo jedini koji žive po telu? Ne, jer u dela tela spada i ono što neki smatraju samo ličnom slabošću, kao što su ljubomora, izlivi gneva, prepirke i zavist. Da li iko može reći da ne živi po telu?

Premda nas vera u otkupninu može osloboditi zakona greha i smrti, još uvek smo nesavršeni i grešni. Da bismo bili duhovno zdravi i imali Božju naklonost i blagoslov, potrebno je nešto više. Zato Pavle kaže da, ako želimo da se na nama ispune „pravedni zahtevi Zakona“, moramo živeti po duhu.

Kako možemo živeti po duhu?

13. Šta znači hoditi po duhu?

¹³ Kada hodamo, mi se neprestano krećemo ka određenom mestu ili cilju. Isto tako, da bismo hodili, to jest živeli po duhu potrebno je da stalno duhovno napredujemo, a ne da budemo savršeni (1. Tim. 4:15). Iz dana u dan i najbolje što možemo, moramo se truditi da hodimo, to jest da živimo u skladu s vođstvom duha. Ako ’po duhu živimo‘, imaćemo Božju naklonost (Gal. 5:16).